Vuk Jeremić za Danas: Briselskom dijalogu dati rok do decembra, potrebno nam je nacionalno jedinstvo

On tako odgovara na pitanje zašto je NS baš sada predložila Skupštini da usvoj rezoluciju o Kosovu.

“Mi od 2013. nismo u Narodnoj skupštini usvojili nijedan dokument o KiM, a okolnosti su se u međuvremenu značajno promenile, i to nažalost ne u našu korist. Zbog toga je Narodna stranka zatražila vanrednu sednicu parlamenta i predložila dvadesetak konkretnih koraka koje treba preduzeti kako bi se zaštitili naš narod, kulturna baština i državni interesi u pokrajini i odbranila teritorijalna celovitost i dostojanstvo na međunarodnoj sceni.”

*Koje su najvažnije tačke te rezolucije?

– Predlažemo da se nakon više od devet godina od kada se Priština na to obavezala, definiše rok za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), do 31. decembra 2022. Ukoliko se to do tada ne bude dogodilo, “Briselski dijalog” bi trebalo proglasiti neuspešnim, kao i da ćemo u budućnosti pregovarati isključivo uz posredovanje “Kontakt grupe” koju bi činilo pet stalnih članova Saveta bezbednosti UN – SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija. Srbija bi u tom slučaju, u saradnji sa predstavnicima našeg naroda u pokrajini, samostalno formirala ZSO i pristupila uspostavljanju administrativnih, bezbednosnih, pravosudnih i drugih nadležnosti koje su “Briselskim sporazumom” prenete vlastima u Prištini, a lideri Srpske liste bi bili pozvani da bez odlaganja napuste Kurtijevu vladu. Rezolucija nalaže i da predsednik Republike uputi pismo predsednicima Rusije i Kine u kojem ih zvanično obaveštava da se Srbija protivi prijemu “Kosova” u UN, i u ime naše države traži da te zemlje iskoriste svoje pravo veta u Savetu bezbednosti ako ta stvar bude stavljena na razmatranje tog tela. U Rezoluciji se definišu i drugi koraci u UN, Unesko, parlamentarnoj i ekonomskoj diplomatiji, mere populacione politike i podsticaja preduzećima iz centralne Srbije za otvaranje novih radnih mesta u delovima pokrajine u kojima žive naši sunarodnici, kao i institucionalizacija platforme za dalje pregovore sa Albancima, ako i kada do njih dođe u budućnosti. Tako detaljan dokument već godinama nije predložen u Narodnoj skupštini.

*Kakvu raspravu očekujete i da li mislite da će parlament usvojiti tu rezoluciju?

– Iskreno se nadam da ta rasprava neće ličiti na kafansku tuču, i svesti se na puku razmenu uvreda i optužbi za ono što se u vezi sa KiM dešavalo u prethodnom periodu – tokom devedesetih, pre ili posle 2012. Od presudne je važnosti da svoja neslaganja za trenutak ostavimo po strani, i dogovorimo se šta nam je činiti u budućnosti. Ovo je nadpolitičko pitanje i o njemu nam je potrebno nacionalno jedinstvo, koje mora biti pretočeno u obavezujuću rezoluciju Narodne skupštine. Mi smo predložili nacrt tog dokumenta, i otvoreni smo za sve konstruktivne predloge koji bi tekst učinili boljim i izvesnijim za jednoglasno usvajanje.

*Lideri Nemačke i Francuske Olaf Šolc i Emanuel Makron imenovali su izaslanike za dijalog Beograda i Prištine. Da li će ta imenovanja ubrzati rešavanje pitanja Kosova i kako tumačite zajednička pisma Šolca i Makrona Vučiću i Kurtiju?

– Poslednje krizne situacije na KiM ukazale su na određene slabosti briselske administracije. Stiče se utisak da je eskalacija izbegnuta u velikoj meri zahvaljujući intervenciji američkih zvaničnika, što je Evropu stavilo u neku vrstu podređenog položaja. Verujem da je to u izvesnoj meri uticalo da Pariz i Berlin podignu svoj nivo angažovanja, ali sumnjam da bi to moglo presudno da utiče na brzinu rešavanja problema na način koji bi za Srbiju bio prihvatljiv.

* Da li očekujete nove pritiske za usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU i uvođenje sankcija Rusiji, i kakav će biti stav Narodne stranke po tom pitanju?

– Stav Narodne stranke po ovom pitanju se nije menjao, za razliku od nekih drugih političkih aktera, koji su pre izbora pričali jedno, a posle njih nešto sasvim drugo. I dalje ne vidimo dovoljno jake razloge da Srbija uvede sankcije Rusiji. Priče o izolaciji zemlje i povlačenju evropskih investitora u slučaju neuvođenja sankcija su se do sada pokazale neutemeljene. Mislim da je vrhunac diplomatskih napora Zapada za dobijanje podrške širom sveta u konfrontaciji sa Rusijom prošao. Većina zemalja je ipak odlučila da se uzdrži od uvođenja sankcija Moskvi, uključujući čak i neke bliske zapadne saveznike.

*Vučić je unapred prepolovio mandat buduće vlade do 2024. i najavio da će Miloš Vučević zameniti Anu Brnabić na čelu vlade. Da li bi, po vašem mišljenju, 2024. godine mogli da budu održani i parlamentarni izbori, koji bi bili održani uz redovne lokalne izbore?

– Ne bih trošio vreme na analizu Vučićevih političkih planova. Za njega Ustav i javni interes neće biti ograničavajući faktor prilikom donošenja odluka.

*Kako tumačite najavu Vučićevu najavu formiranja „srpskog bloka“?

– Mislim da je po sredi opipavanje pulsa javnosti za neku širu koaliciju u budućnosti, koja bi pored SPS-a i stranaka manjina obuhvatila i neke političke organizacije koje do sada nisu bile deo vlasti. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da Narodna stranka nikada neće biti deo ove štetočinske vlasti.

*Da li ćete u Skupštini Srbije pokrenuti pitanje izbacivanja dece iz obdaništa zbog političkog opredeljenja njihovih roditelja kako se takve stvari više ne bi događale?

– Naravno da hoćemo. Jednostavnim rečnikom, to što se dogodilo u Pećincima je radikalno zlo. Ne postoji nikakvo opravdanje za iživljavanje nad decom. Kao otac četvorogodišnje ćerkice sa kojom svaki dan razgovaram o tome kako je provela dan u druženju sa vršnjacima u vrtiću, mogu da zamislim kako se osećaju roditelji čija su se deca zbog njihovih uverenja našli na udaru bitangi. Te bitange jednog dana očekuje surovi revanšizam, za koji ćemo naći načina da bude sproveden u zakonskoj formi. Imao sam čast da se pre neki dan u Skupštini upoznam sa majkom čije dete i dalje maltretiraju. Naši poslanici će kroz skupštinski Odbor za prava deteta to pitanje pokrenuti i na njemu insistirati sve dok ono ne bude rešeno. Nijedno dete u Srbiji ne sme biti žrtva politike.

*Najave velike ekonomske krize i hladne zime postale su svakodnevne, a mediji javljaju o nestašici mleka. Imate li rešenje za ublažavanje posledica krize i da li ćete ga predložiti parlamentu na usvajanje?

– Sve veći broj ljudi jednostavno više ne može da spoji kraj sa krajem, a prilike će biti sve složenije. Narodna stranka je predložila paket konkretnih mera, kratkoročnih i strateških, čije bi sprovođenje pomoglo da se teška situacija u kojoj se nalaze naši najugroženiji sugrađani učini kudikamo podnošljivom. U njih spada podizanje minimalne cene rada na 50.000 dinara, smanjivanje nameta za poslodavce sa 61 odsto na 50 odsto, ukidanje akcize na struju koja je “privremeno” uvedena još 2015. godine, smanjivanje PDV-a na osnovne životne namirnice na jedan odsto. Vodili smo pri tome računa da državni budžet mora biti izbalansiran bez novih zaduživanja u inostranstvu, i predvideli njegovo dodatno popunjavanje iz poreza na luksuz, kao i sveobuhvatnu reviziju razarajućeg sistema subvencionisanja stranih kompanija koje u Srbiji proizvode niskotehnološku robu. Podsticaji bi bili preusmereni ka domaćim preduzetnicima i proizvodnji hrane, strateški bi se ulagalo u pogone za proizvodnju veštačkog đubriva i navodnjavanje. Isto tako, predložili smo i poseban paket mera za stimulaciju povratka ljudi i angažovanja kapitala iz dijaspore.