Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETNe plaši se Aleksandar Vučić toliko ni gasa, malo više se plaši pitanja Kosova jer je to nešto što Moskva može da iskoristi, ali ono čega se najviše plaši je popularnost Rusije u javnom mnjenju“, kaže za N1 viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović, na pitanje čega se Vučić plaši pa ne donosi odluku o uvođenju sankcija Rusiji.
Obraćajući se na Sajmu naoružanja u Abu Dabiju, predsednik je najavio je da će Srbija potpisati prvi ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kupovini dronova samoubica iz te zemlje. Vučić je rekao i da se „nada“ da će za pet do šest meseci u Vojsku Srbije stići prvi domaći dronovi samoubice, a najavio je da će do kraja godine biti modernizovano 40 tenkova kojima raspolaže Vojska.
„To je šablon ponašanja, postoji imperativ da se zamenjuje staro naoružanje, ali i drugi su motivi kojima se vodi srpsko rukovodstvo. Prvi su politički – misli se da su, ako imate više naoružanja, vaši pregovarački aduti jači, da ćete dobiti bolju nagodbu kada su u pitanju regionalni sporovi. U teroriji je to tačno, ali u praksi donosi rizike ako se preigrate. Ja sam govorio da meci ne moraju da budu ispaljeni na Balkanu da šteta bude naneta. Zato je priča o naoružanju opasna jer truje političke odnose i veoma slabo poverenje aktera na političkoj sceni čini još gorim“, smatra Vuksanović.
Na pitanje šta zaključuje Zapad kada to čuje, Vuksanović veruje da je njihova procena „da je to samo blef i pokušaj da se tvrdi pazar“.
„I da su oni svesni da Vučić, ni bilo ko na Balkanu nije samoubilački nastrojen da unilateralno upotrebi silu, naročito ne sada kada su oči Zapada uprte u region jače nego pre. Ovi pregovori za Kosovo i francusko-nemački predlog nisu produkt želje da se kosovski spor reši, nego da se zatvori prostor za rusko prisustvo. Zapad je zaključio da se link Beograda i Moskve seče na pitanju Kosova“, dodao je.
Govoreći o odnosu Srbije i Rusije istakao je da nisu sve veze prekinute i da najverovatnije neće ni biti.
„Ulazimo u jedan period gde će odnosi sa Zapadom biti snažniji nego sa Moskvom. Snažniji su iz objektivnih razloga, ne možemo da govorimo o ruskom uticaju kad Lavrov ne može da doputuje u Beograd, ne možemo da uvozimo rusku naftu. Rusko oružje nam ne može biti isporučeno. Ruski uticaj se uvek preuveličavao, ali ima specifične instrumente – energetika, nerešen kosovski spor i ruska popularnost. Uticaj nije u vojnom prisustvu ni ekonomskim partnerstvima, nego jer Beograd zavisi od veta u UN i ogromna popularnost, gde se političari boje da zauzmu antiruske pozicije da ne bi naljutili taj deo biračkog tela“, dodao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Komentarišući obraćanje predsdnika Rusije Vladimira Putina, a zatim i obraćanje američkog predsednika Džoa Bajdena, Vuksanović je istakao da nemamo iskorak od početka rata u Ukrajini.
„Rusija smatra da je previše na ulogu za nju, toliko su jedna i druga strana uložile u pobedu u sukobu da prostora za kompromis gotovo da nema. To daje doatdan sloj crnog optimizma. Sigurno nećemo videti kraj rata u 2023. Rat će da se završi kada jedna strana ne bude mogla da izdrži udarce koje dobija. Opasnost prelivanja rata na susedne države, moldaviju ili neku članicu NATO i onda dolazi do drugog rizika – upotrebe nuklearnog oružja. Ovaj rat je odvratan i opasan a ovi faktori ga čine ne samo još jednim lokalnim sukobom“, smatra on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
