Francusko-nemački sporazum je delom realnost, ali velikim delom i predaja, izjavio je politički analitičar Đorđe Vukadinović za FoNetov serijal Kosinus i naglasio da bismo morali da se vratimo bar do prvog Briselskog sporazuma da utvrdili kako smo došli do realnosti i predaje.
Taj sprazum je izuzetno nepovoljan, bolan i ponižavajući za Srbiju. Vlast verovatno zbog toga čini sve da tu temu gurne pod tepih, jer je taj sporazum teško braniti pred javnošću, smatra Vukadinović.
Prema njegovim rečima, tome što je taj sporazum naša politička realnost najviše je kumovala sadašnja vlast.
Ocenio je da zamrznuti konflikt ružno zvuči, ali je istakao da sam koncept zamrznutog konflikta nije loš kao što zvuči i kao što ga predstavljaju vlasti u Beogradu, Priština i zapadni centri moći.
Neka forma zamrznutog konflikta je možda najmanje loše rešenje u trenutnim okolnostima, uveren je Vukadinović, koji napominje da je „bolje zamrznuti, nego vrući konflikt i sukob“.
Svestan je, međutim, da zamrznuti konflikt uvek može da se odmrzne i da „provri“, što je pokazao i rat u Ukrajini.
On je rekao da je mnogo bolje rešenje ono koje bi bilo zadovoljavajuće za obe strane, ali da je dobro smirivati tenzije i ako rešenja nema.
Vukadinović to ne bi nazivao zamrznutim konfliktom, nego statusom kvo „koji ne odgovara preterano ni jednoj, ni drugoj strani“.
Ocenio je da se dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo potpuno veštački i dnevnopolitički pojavljuje u javnosti i da su u pitanju dve različite stvari.
Vukadinović je istakao da je Kosovo stvar Ustava, državnosti, suvereniteta i identiteta, a EU stvar spoljnopolitičke odluke i orijentacije, i da zbog toga ne mogu da budu jednake težine.
On je podsetio da je značajan broj građana u ranijim istraživanjima birao i Kosovo i EU, i napomenuo da je vlast nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića pokušala da odabere i jedno i drugo.
Vukadinović misli da trenutno, sem deklarativno, ne može i Kosovo i EU, iako i sadašnja vlast tako govori.
On je ukazao da se i vlast i opozicija, i nacionalna i proevropska, slažu da je neprihvatljivo da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.
Predočio je da je to „crvena linija“ i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića i za levu i desnu opoziciju, ali je primetio da „to pitanje ne zavisi baš mnogo od nas“.
Vukadinović kao poseban paradoks vidi to što u društvu nema saglasnosti po pitanjima koja zavise od građana Srbije, a da saglasnost postoji „po pitanju koje od nas suštnski ne zavisi“.
Primetio je da i oko formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) donekle postoji saglasnost na političkoj sceni, ali da postije razlike oko dometa ZSO.
„Na stranu što se ZSO pretvara u neku vrstu srpskog političkog Godoa koji se čeka, a nikako ne dolazi“, rekao je Vukadinović.
On nije automatski protiv referenduma, iako je svestan da referendum „zvuči malo apsurdno“.
Jedino smisleno pitanje na referendumu bilo bi u vezi sa francusko-nemačkim sporazumom, rekao je Vukadinović.
On je upozorio da rizik sukoba postoji i da je realan, posebno što sve strane manipulišu tim rizikom.
Kada im je odgovaralo, vlasti u Srbiji su povremeno stvarale i podgrevale utisak o ratu koji samo što nije počeo, dodao je Vukadinović i napomenuo da to isto rade i Priština i međunarodna zajednica.
Njemu je i lako i teško da lično govori o Kosovu, ali ne može da ne ponovi neku od parola koje se potežu i koje nisu netačne, od one „Kosovo je srce Srbije“, do izjave patrijarha Pavla da „Kosovo nije mit, nego nit našeg identiteta“.
Vukadinoviću je bitna identitetska strana u vezi sa Kosovom, kao i svim Srbima, ali da postoji i geopolitička strana tog pitanja i da to ne treba brkati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.