Vukadinović: Tadićeva namera bila je da pomogne koaliciji u preskakanju cenzusa

I ništa drugo. Jer, kažu, teško je bilo poverovati da je ta koalicija i uz pomoć svih notara Srbije mogla za jedan dan da prikupi 10.000 potpisa.

Sagovornici Danasa navode da je kandidovanje Šumarca trebalo je da predstavlja neku vrstu izgovara za Tadićevo odustajanje od kandidature, uprkos što je već duže vremena nagoveštavao da, ukoliko nema boljih predsedničkih kandidata da će se on sam kandidovati.

Boban Stojanović, politikolog smatra da je Tadić verovatno odustao od sopstvene kandidature za predsednika znajući da može da ostvari sramotan rezultat na izborima, što bi bilo nedostojno bivšeg predsednika Republike.

“Kandidujući Dragoslava Šumarca, Tadić je mislio da je našao kandidata sa kojim može da pokuša da osvoji jedan odsto glasova, kako bi se zadržao novac za kampanju. To je bio i način da se koliko-toliko digne vidljivost parlamentarne liste, što je i bio cilj najavljene Tadićeve kandidature”, ističe Stojanović.

Prema njegovim rečima da koalicija “Moramo” nije imala kandidata Biljanu Stojković, Tadić bi mogao da računa na deo nekih glasova onih, građana kojima je Zdravko Ponoš previše konzervativan kandidat.

Međutim, kandidatura Stojkovićeve uticala je da se Tadić ne kandiduje, kako bi izbegao totalni poraz.

Osim toga, kaže Stojanović, jasno je bilo i da je nemoguće za 36 sati, ukoliko je sve regularno sakupiti potpise za Šumarčevu regularnu kandidaturu. Toj otežavajućoj okolnosti treba pridodati i činjenicu da su i koalicioni partneri SDS bili iznenađeni Šumarčevom kandidaturom. Pre samo dva dana oni su za Danas tvrdili da njihova koalicija neće imati predsedničkog kandidata i da je Tadić definitivno odustao od kandidature.

Za razliku od Stojanovića, Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, kaže da ni jednog trenutka nije verovao da će Tadić učestvovati na predsedničkim izborima.

“Mislim da je Tadić sve vreme gotovo panično tražio opciju koja mu omogućava da pomogne stranci i listi na parlamentarnim i brogradskim izborima, a da se sam ne kandiduje. Njemu zaista nije bio motiv da se bori za četiri, ili pet odsto na predsedničkim izborima, kada je dva puta pobeđivao sa više od 50 odsto, a izgubio sa 1, 7 odsto razlike. Znači nije bila njegova želja da uđe u predsedničku trku i pobedi, već da pomogne stranci i koaliciji “, kaže Vukadinović.

On objašnjava da je Tadić od te prvobitne namere da sam pomogne stranci, odustao kada je koalicija dobila Duška Vujoševića za kandidata za Beograd. To je bila prepoznatljiva ličnost koja je dala velike šanse i da beogradska lista “Ajmo ljudi” prođe cenzus, a možda da se i deo Vujoševićeve popularnosti prelije i na listu za parlmentarne izbore.

“Tadić se verovatno nada će on kao nosilac liste i Vujošević kao kandidat za gradonačelnika moći da dovuku“Ajmo ljudi” do preskakanja cenzusa. Verovatno je to i razlog zašto je odlučio da nema potrebe da se kandiduje na predsedničkim izborima. On je i sa kandidaturom Drgaoslava Šumarca pokušao da privuče pažnju, a zapravo je rešavao problem kvadrature kruga “, zaključuje Vukadinović i dodaje da je ipak bilo logičnije da Šumarac bude kandidat za gradonačelnika Beograda, a Vujošević, predsednički kandidat.