Vuksanović: Vučić se plaši unutrašnjeg haosa usled udaljavanja od Rusije

Posle ruskog priznanja nezavisnosti za oblasti Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine, naredni potez Rusije u ovom sukobu može biti lobiranje da druge države priznaju nezavisnost ovih oblasti, a u slučaju Srbije to otvara osetljive paralele sa Kosovom.

– To će biti najveći rizik u ovom trenutku. To će biti centar svih političkih pritisaka jer će sa jedne strane Ukrajina i zapadne zemlje tražiti od Beograda da podrži njihovu poziciju, dok će sa druge strane Rusi isto tako lobirati da Beograd podrži njihovu perspektivu. Sastavni deo ruskog ponašanja jeste da stalno invociraju kosovski presedan u svojim teritorijalnim sukobima u postsovjetskom prostoru. Na taj način oni bacaju rukvicu u lice Zapadu i kažu mi ne radimo ništa što vi već niste uradili sa Kosovom – objašnjava Vuksanović.

On upozorava da takvi pritisci iz Rusije na Srbiju mogu da budu izraženiji za manje od nedelju dana, kada u poseti Beogradu bude boravio Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije.

– Vučić će biti u velikoj nelagodi ako Patrušev tokom tog sastanka bude krenuo da ’flertuje’ sa idejom da Beograd prizna nezavisnost ove dve provincije – naveo je Vuksanović.

On podseća da je zvanični Beograd i ranije dolazio u sličnu nezavidnu poziciju – 2008. godine kada je Rusija od tadašnje vlasti tražila da Srbija prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, čemu je dvojac Tadić-Jeremić uspeo da odoli, kako ističe Vuksanović, ali dodaje da je aktuelna vlast u Srbiji u lošijoj poziciji u odnosu na tadašnju.

– Vučiću će biti još teže da izbegne takve pritiske i zbog pritisaka iznutra koji traže bliže veze sa Rusijom. U ovom trenutku, Vučić se podjednako plaši i unutrašnje eksplozije koju može da izazove trenutna kriza – rekao je Vuksanović.

On referira na izjavu predsednika Aleksandra Vučića u vezi sa aktuelnom situacijom – da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali da su mediji u Srbiji i narod, na strani Rusije.

– On se evidentno plaši unutrašnjeg haosa koji bi moglo da izazove otuđivanje od Rusije, zbog popularnosti Rusije u jednom delu javnog mnjenja. Međutim, on delimično snosi odgovornost za problem u kome se sada našao jer, kada je vladajućoj koaliciji to odgovaralo, oni su agresivno forsirali kroz svoje tabloide i medije jedan iracionalni proruski narativ i sada mu se to vraća kao bumerang – naveo je Vuksanović.

Glavno pitanje u daljem razvoju sukoba na relaciji Ukrajina – Rusija jeste da li će Moskva pokušati da vrši pritisak na Kijev za potpisivanje nekog novog sporazuma.

– Glavno pitanje je da li će Putin ovo da iskoristi kao vid političkog pritiska na Kijev da dobije novi sporazum ili će zaista da formira neke otcepljene države kao što su Abhazija i Južna Osetija već sada. Oba potencijalna scenarija su veoma rizična – naveo je Vuksanović.

Aktuelna situacija, prema njegovoj proceni, sa stanovišta Rusije predstavlja eskalaciju ali otvoreni ratni sukob nikome nije u interesu, podseća on.

– Prethodno je bio jedan set neortodoksne, netipične diplomatije koja je bila podržana pretnjom oružanim sukobom. Ova odluka je dizanje stvari na viši nivo i ne zaboravimo da će ruske trupe biti upućene u provincije. Sa stanovišta Rusije to je korak više, ali i dalje ključno pitanje je da li bilo ko ima interesa za oružani sukob – naveo je Vuksanović.