Vuletić: Krajnje vreme da Vučić i njegovi ministri prestanu da brane svoju ratnu prošlost 1foto Medija centar

„Krajnje je vreme da Predsednik Vučić i SNS/SPS ministri prestanu da brane svoju ratnu prošlost i pažljivo pročitaju Kamberijeve argumente zašto himna Bože pravde ne može da bude i himna Albanaca, kao ni ostalih nacionalnih manjina(21) koje žive u Srbiji. Takođe bi dobro bilo da te argumente čuje i ostatak političkog establišmenta, posebno tzv. najozbiljniji opozicionari, bivši SzS i novoformirane ekološke kolone koje beže od politike“, ističe za Danas Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma povodom skupštinske polemike o uvođenju obaveze intoniranja državne himne „Bože pravde“ u škole od 1. septembra.

Polemiku u Skupštini Srbije na ovu temu pokrenuo je na sednici šef poslaničke grupe Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka Šaip Kamberi naglašavajući da ideološke struje koje pothranjuju uvođenje obaveznog intoniranja himne „Bože pravde“ „pripadaju istoj ideološkoj struji reakcionizma, rasizma, neofašizma i neokolonijalizma“ kao najvatrenije pristalice Viktora Orbana, Janeza Janše, Vladimira Putina, svih onih koji gaje empatiju prema Aleksandru Vučiću“.

Na njegovu primedbu da je „legalizmom uveden i antisemitizam, pa i nacizam” ministarka kulture i informisanja Maja Gojković ga je, između ostalog, pozvala da se izvini i optužila za širenje govora mržnje.

Kamberi je u Skupštini kazao da se „danas dešava ono što smo i očekivali od ove vlasti” a to je da se, kako je rekao, krije iza nacionalizma, a da nije obezbedila bolju privredu, zdravstvo, školstvo.

Zoran Vuletić, koji je jedan od retkih opozicionih odbornika u Skupštini Beograda, kaže da Kamberi, kao malobrojna opozicija u Narodnoj Skupštini „spašava čast našeg parlamenta“ te da nema ničeg netačnog u onome što je Kamberi govorio, a što su pojedini zameraju.

„Njegova obraćanja i način na koji argumentuje svoje stavove u jednostranačkom parlamentu Srbije pokazuju dobronamernost ka građanima Srbije i spremnost na lično žrtvovanje zarad pravljenja pravog multikulturalnog društva koje bi moglo i moralo da se okrene zapadnom sistemu vrednosti i punopravnom članstvu u EU. Međutim, i ovoga puta je bio suočen sa bujicom uvreda od strane ministara i poslanika većine jer je ispravno detektovao probleme koji se decenijama ne rešavaju već umnožaju poput ovog zakonskog slušanja himne u školama“, ističe Vuletić.

On postavlja pitanje i zašto je našim političarima teško da prihvate istinu i istinom se obrate građanima tražeći podršku na izborima, uz objašnjenje da je jedan od problema oko koga političari na vlasti ne govore istinu – pitanje Kosova, oko koga bi upravo poslanik kakav je Kamberi mogao da im pomogne.

„Najveći problem Srbije danas je kosovski gordijev čvor. Znaju to svi političari baš kao što znaju kako je došlo do tog čvora. Takođe znaju da bez razrešavanja tog čvora u Srbiji malo šta može da se popravi. Nije moguće rešiti ni jedan veći ekološki problem, popraviti zdravstveni sistem, socijalnu zaštitu, podići ekonomiju na zdrave noge kako bi funkcionisala bez zelenaških kineskih kredita. U takvoj Srbiji prosveta bi bila motor razvoja za razliku od sadašnje gde se deca od najmanjih nogu indoktriniraju. Danas im se nameće besmisleno slušanje himne Bože pravde, a ranije im je nametnut pravoslavni verski obred prilikom proslave dana škole. Ono što naši političari ne znaju je to da uz pomoć hrabrog Šaipa Kamberija mogu mnogo lakše da reše problem sa Kosovom. Dobro bi bilo da što pre izađu iz demagoškog opravdavanja srpske politike 90-ih. koja je dovela naše društvo u ćorsokak“, naveo je Vuletić.

Stav da u našem obrazovnom sistemu ima mnogo većih problema od himne, zastupa Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) koji ističe da prioritet treba da bude stvaranje sistema koji će negovati kritičku misao.

„Ono što je još bitnije, ako je vlast želela da započne proces reforme obrazovnog sistema, nije li bilo primerenije da se krene od poboljšanja statusa prosvetnih radnika? Zašto su im zarade toliko niske? Nije li važnije obnoviti stare škole, izgraditi nove, opremiiti ih modernim učilima“, navodi on.

Marton je naglasio i da su građani Srbije su po Ustavu ravnopravni i to bi trebalo da se jasno vidi i u državnoj himni.
„Himna predstavlja jedan od simbola svake države, ali je jasno da ona mora imati elemente koji će omogućiti da bude stub okupljanja svih građana. Nažalost, jasno je da kod nas to nije tako i da je određene grupe u našem društvu ne prihvataju kao svoju. Himna treba da spaja građane. U Srbiji ih razdvaja“, rekao je za Marton.

I drugi predstavnici nacionalnih manjina u Skupštini su reagovali na objašnjenje ministra prosvete Branka Ružić koji je rekao da je intoniranje himne uvedeno u obrazovno-vaspitni sistem “radi razvijanja nacionalnog identiteta učenika, kao i svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji”.

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Jahja Fehratović naveo je da je pitanje himne vrlo kompleksno, posebno na Balkanu, sa našim iskustvima i u ovim vremenima.

„Himna koja je trenutna jeste himna koja odražava isključivo sliku većinskog naroda. Ono što smo mi govorili sve vreme jeste da u toj himni treba ugraditi elemente i drugih naroda i svih nacionalnih manjina”, rekao je Fehratović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari