Vulin: Evropa da zauzme jedinstven stav

Taj stav uporno izostaje, što govori da se EU suočava sa velikom političkom krizom posle koje ni ona sama ne može da bude sigurna da li će moći da nastavi da funkcioniše kao jedinstvena politička organizacija, rekao je Vulin novinarima posle otvaranja konferencije „Socijalna situacija izbeglica/migranata u Srbiji“ koja se održava u Palati Srbija.

On je istakao da će nadležni u Srbiji biti organizovani i humani prema ljudima koji su na našoj teritoriji, ali će „voditi računa da svakodnevni život naših građana ni na koji način ne bude poremećen“.

Vulin je kazao da će Srbija svoju politiku ujednačavati i usmeravati sa politikom koja se bude vodila u zemljama krajnje destinacije tih ljudi, sprovodeći naše i međunarodne zakone.

Izneo je podatak da u Srbiji trenutno ima oko 7.000 migranata i dodao da će ih verovatno biti i više s obzirom na lepše vreme, ali je ocenio da to zavisi i od odnosa EU i Turske.

Upitan da prokomentariše izveštaj Amnesti internešenala, u kome se navodi da migrantima u Srbiji nedostaje osnovna zaštita, Vulin je rekao da je on „zlonameran i neistinit“.

Izveštaj je napravljen sa ciljem da se opere savest velikih zemalja koje se zatvaraju iza ograda i granica, a onda prebacuju maloj i humanoj zemlji, kao što je Srbija, da u nečemu nije dovoljno uspešna ili da nešto nije dovoljno dobro uradila, rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, na granicama Velike Britanije migranti su umirali pokušavajući da preskoče ograde, pa bi Amnesti internešenal trebalo da utiče na vladu te zemlje da odmah prihvati 7.000 ljudi koji se nalaze u Srbiji, jer će im tamo sigurno biti bolje.

Neka otvore granice Evrope, a ne da upiru prstom u Srbiju koja je najotvorenija i najhumanija zemlja u Evropi, rekao je Vulin i pozvao ih da dođu u bilo koji kamp u Srbiji i uvere se u istinu.

Na pitanje novinara da li je tačno da je u Srbiji podneto oko 12.000 zahteva za azil za godinu dana, a izdata su samo 74 rešenja, Vulin je odgovorio da to nije istina, jer su ti ljudi u azilnoj proceduri koja nije završena.

Koordinator Grada Beča za pitanja izbeglica i direktor Socijalnog fonda Beča Peter Haker rekao je da „veruje da postoji jedna vrsta zajedničkog stava EU“ koji počiva na načelu da postoji spremnost da se pomogne migrantima.

On je ocenio da je ipak bilo premalo akcije u zemljama odakle je izbeglički talas krenuo, kao i okolnim zemljama.

Premalo smo u startu pomogli u zbrinjavanju izbeglica u tim zemljama i njihovom okruženju. Važi načelo „Evropa smo mi, a ne drugi“, rekao je Haker i dodao da su evropske zemlje spremne da razgovaraju i pronađu zajednička rešenja kada su u pitanju migranti.

Prema njegovim rečima, evropske zemlje su imale različita iskustva kada su u pitanju izbeglice i razvile su posebne strategije.

Ono sa čim se danas suočavamo nije nešto što može jedna zemlja sama da reši. Važno je da se razmene iskustva, znanja, stavovi i da se uči iz iskustva drugih, rekao je Haker. On je ocenio da je izbeglička politika merilo koliko se ozbiljno radi na pronalaženju rešenja za ova pitanja.