Šta su u Evropskoj uniji rekli na Vulinovu posetu Moskvi?

Reakcija Brisela usledila je nakon što se potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin u Moskvi sastajao sa zvaničnicima Kremlja, a ruskim bezbednosnim strukturama „zahvalio na upozorenju o pripremi masovnih nereda i pokušaju državnog prevrata“ u Srbiji.

„Pokušajem državnog prevrata“ vlast naziva proteste protiv iskopavanja litijuma, koji su proteklih sedmica na ulice izveli desetine hiljada ljudi u Beogradu i drugim gradovima.

„Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni nakon ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 15. avgusta.

U Briselu navode i da EU „želi da računa na sve zemlje kandidate kao na pouzdane evropske partnere za zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet“.

Za to vreme…

Za to vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužuje neimenovane zapadne države da stoje iza demonstracija protiv iskopavanja litijuma.

Uoči beogradskog protesta 11. avgusta, Vučić je takođe izjavio da su u Srbiju stigla upozorenja ruskih službi „da se pripremaju masovni neredi, čiji je krajnji cilj državni udar i svrgavanje rukovodstva zemlje“.

Protest je protekao bez većih incidenata. Nakon blokade jedne od železničkih stanica u gradu uhapšena su trojica aktivista, koji su optuženi da su kršili javni red i mir. Pušteni su da se brane sa slobode. Organizatori su ova hapšenja opisali kao vid represije vlasti.

Šta stoji iza optužbi da Zapad podržava proteste?

Vlada Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nisu odgovorili na pitanja RSE kakve su informacije Beogradu dostavile ruske službe.

Bez odgovora je i pitanje na osnovu kojih se dokaza tvrdi da su protesti protiv litijuma pokušaj svrgavanja vlasti, te da ih zapadne države podržavaju.

„To je besmislica“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Danijel Server (Daniel Serwer), profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Državama.

„Zapad podržava i Vučića i rudarenje litijuma koje demonstranti žele da stopiraju“, dodaje.

Povod za masovne proteste je najava otvaranja rudnika litijuma međunarodne kompanije „Rio Tinto“ u dolini reke Jadar na zapadu zemlje – zbog bojazni dela građana da bi taj projekat mogao imati negativne posledice po životnu sredinu.

Projekat iskopavanja litijuma u Srbiji podržale su Sjedinjene Države i Evropska unija, a u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca, Srbija je sa EU 19. jula u Beogradu potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama.

Dokument predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u „Rio Tintovom“ rudniku u Jadru, do proizvodnje baterija za električna vozila.

„Ideja da će oni (Zapad) da svrgavaju vladu koja im je centralni partner u tom projektu je veoma teška za prihvatiti“, naglašava Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Podršku iskopavanju litijuma u Srbiji daje i vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, koja je proteklih meseci povukla više poteza kojim bi „Rio Tintov“ projekat dobio zeleno svetlo.

A Vučićevo pominjanje ruskih službi i optužbe na račun Zapada su, prema rečima Vuka Vuksanovića, „sastavni deo komunikacione strategije“ kako bi diskreditovao proteste.

„Ja bih rekao da je glavna funkcija Rusije u ovom slučaju da se vlast pozove na Moskvu, da profitira od njene popularnosti među biračima i na taj način pokuša da diskredituje kritičare vlasti“, dodaje on.

Zašto se Rusija ‘umešala’?

I iz Kremlja, sa kojim zvanični Beograd nije prekinuo bliske odnose nakon ruske invazije na Ukrajinu, stigle su javne optužbe da zapadne zemlje podstiču proteste protiv litijuma.

Portparolka ruskog šefa diplomatije Marija Zaharova ocenila je 9. avgusta da analiza situacije u Srbiji „ukazuje na ponovne pokušaje pojedinih zlonamernih sila da aktiviraju poznati destruktivni arsenal u cilju podrivanja“ vlasti.

Zaharova navodi da je „reč o ozloglašenoj šemi, koju su na Balkanu, ali i drugim regionima, više puta koristili zapadni ideolozi demokratije i njihove lokalne sluge“.

Kako ističe profesor Danijel Server, cilj mešanja Kremlja je da „potkopava Zapad i da se ulaguje Vučiću“.

Dosluh

„Ruska ‘podrška’ je samo još jedan dokaz njihovog dosluha (srpskih i ruskih vlasti) u suprotstavljanju zapadnom uticaju. Nema ničeg novog u srpskoj otvorenosti za ruske laži“, dodaje on.

Prema rečima Vuka Vuksanovića, Moskva je „rado prihvatila“ da pomogne u promociji vlasti u Srbiji i diskreditaciji njenih kritičara.

„Jer je to način da oni i dalje budu na neki način prisutni u Srbiji i na Balkanu, s obzirom na to da je se njihov uticaj na tom prostoru od rata u Ukrajini značajno smanjio“, objašnjava.

„I to odgovara i njihovom međunarodnom narativu, kada pokušavaju da se predstave kao ‘sila koja se suprotstavlja intervencionističkoj hegemoniji Zapada'“, dodaje Vuksanović.

Organizatori protesta demantuju Vučića

Tvrdnje Vučića o podršci stranih službi protestima i „pokušaju svrgavanja vlasti“ u Beogradu demantuju organizatori.

Nebojša Petković iz udruženja „Ne damo Jadar“ iz Gornjih Nedeljica, sela gde se planira „Rio Tintov“ rudnik, ističe da ih ne finansiraju stranci već „narod Srbije“ koji im uplaćuje donacije.

To udruženje je bilo među organizatorima protesta u Beogradu 11. avgusta.

„Neka Vučić kaže koje su to zapadne službe koje ga ruše, koja su to udruženja i ko nas finansira. To je mantra kojom zamajava narod, to radi namerno. Kod njega su sve ‘pojedini’ i ‘neki’. Neka izađe precizno i jasno o kome se radi“, dodaje Petković.

Naglašava da namera organizatora protesta nije izazivanje državnog udara i nemira na ulicama.

„Vlast se menja na izborima, ako je neko očekivao da preko naših leđa dođe na vlast, prevario se. Cilj protesta je da se okupi narod i da svet vidi koliko je ljudi protiv projekta iskopavanja litijuma“, zaključio je on.

Poređenja sa Majdanom

Ekološki protesti u Srbiji se među predstavnicima vlasti u Beogradu i Moskvi porede sa Majdanom – demonstracijama u Kijevu posle kojih je srušen proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.

Evromajdan ili Majdan počeo je u novembru 2013, kada su se demonstranti okupili na glavnom trgu u Kijevu u znak protesta zbog odluke tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da ne potpiše ključni trgovinski sporazum s Evropskom unijom.

Umesto toga, tražio je bliže ekonomske veze s Rusijom.

Nakon što je stotine demonstranata u Kijevu stradalo u sukobu sa vladinim snagama 18. i 20. februara 2014, Janukovič i većina njegove vlade pobegli su u Rusiju.

Moskva je nakon toga započela okupaciju ukrajinskog Krima i podstakla smrtonosni separatistički sukob u delovima dve istočne regije Ukrajine.

Ovo nije prvi put da vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, proteste poredi sa Majdanom.

Isto se dogodilo i nakon decembarskih protesta opozicije, koja je vlast tada optuživala za izbornu krađu.

Poređenja protesta sa Majdanom, prema rečima profesora Danijela Servera, „samo pokazuju neukus i strah“.

Kako ističe, i Kremlj i Vučićeva vlast se „plaše narodnih protesta“.

„To (protest) označava njihov nedostatak legitimiteta“, objašnjava Server.

Vulin u Moskvi

Tri dana nakon masovnog protesta u Beogradu, tema susreta vicepremijera Aleksandra Vulina sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejom Šojguom u Moskvi bila je „aktivno učešće spoljnih snaga u veštačkom izazivanju napetosti“.

Vulin se, kako je saopštila Vlada, tada zahvalio ruskim bezbednosnim strukturama na upozorenjima „o pokušaju državnog prevrata“.

Ovo je bila druga Vulinova poseta Rusiji otkako je početkom maja postao potpredsednik Vlade.