„Vulin preneo Vučićevu poruku biračima da mu je srce na pravoj strani“: Sagovornici Danasa o govoru potpredsednika Vlade Srbije u Ruskom domu

Aboliranje Hitlera i nacista za ratne zličine i njihovo pripisivanje „volji većine nemačkog naroda“, kao i tvrdnje da su srpski i ruski narod bili žrtve nepravedne revizije istorije koja je započeta već tada, samo su neke od istorijskih „činjenica“ spakovanih u nelogičnu, nekonzistentnu i mahom netačnu kašu, ali nisu iznenađenje s obzirom na to da je Vulin taj govor održao u Ruskom domu, prilikom otvaranja naučnog panela u organizaciji naše Vlade, Ruskog centra za nauku i kulturu i ambasade te zemlje.

S druge strane, takva retorika visokog funkcionera, kao i česta „druženja“ vrha domaće vlasti sa različitim ekstremno desnim evropskim partijama, nisu nešto preko čega treba olako preći, smatraju sagovornici Danasa.

Podsećamo da se Aleksandar Vulin prošle nedelje zahvalio partiji Alternativa za Nemačku (AFD) na doslednom stavu o nepriznavanja samostalnosti Kosova, dok su se sa predstavnicima te desno orijentisane stranke sreli tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i Ana Brnabić, a predsednik Vučić i bivša premijerka su se u novembru sastajali i sa članovima Slobodarske partije Austrije (FPO).

– Vulinove uzjave su prilično u skladu sa politikom koju vodi već 30 godina. Kao i činjenica da se druži sa službenicima Putinovog režima i što javno ispoljava bliskost toj politici. S druge strane, sve evropske nacionalističke i populističke partije, od Nacionalnog fronta u Francuskoj preko nemačkog AFD-a su bliske Putinovom načinu razmišljanja o tome, pre svega, kako treba vladati zemljom. Te nove evropske autokratske snage održavaju bliske veze sa ruskim režimom, čak koriste novac Putinovih tajkuna, a on im je neka vrsta neformalnog lidera. Zato mi je sasvim logično da je to društvo Aleksandra Vulina, kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Zabrinjava međutim, ukazuje sagovornik, da je za takve stavove i poteze Vulin očito „dobio dozvolu“.

– Jer ne verujem da Vulin bilo šta radi bez dozvole Aleksandra Vučića. To je deo Vučićeve politike, koju on nažalost, zbog raznih okolnosti u svetu, i dalje uspeva da proda. Još uvek je dovoljno koristan da ga ne odbace ljudi sa zapada, ali nema sumnje da je suštinski autokrata. Tako da je Vulin samo preneo Vučićevu poruku biračima da mu je srce na pravoj strani, iako mora da glumi zbog novca i drugih pogodnosti iz Evrope. Važnije, istovremeno podseća Zapad da lako može potpuno da promeni stranu, smatra Popović.

Kako dodaje, napad na današnju Nemačku, jeftina paralela između Drugog svetskog rata i sadašnjosti, i priča da je „zlo na drugoj strani“, ne stoji.

– Štaviše, Hitleru je mnogo bliži Putin nego današnje nemačke bilo socijaldemokrate bilo demohrišćani, zaključuje Popović.

Predstavnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) takođe su osuđili pripisivanje zločina nacista celom nemačkom narodu.

Miloš Karavezić, prvi sekretar SKOJ-a, kaže da fašizam ili nacizam nisu pojave svojstvene jednom narodu, te da možemo da vidimo da države poput Izraela, čiji je narod trpeo strašne zličine, „danas vrše genocid“.

– Činjenicaje, nažalost je da nemački narod u Drugom svetskom ratu nije imao nikakav ustanak protiv fašizma, i da su narodi koji su dizali masovno takve ustanke srpski i grčki. Bilo je, naravno pokreta otpora i u drugim zemljama, da ne spominjem ruski, ukrajinski, beloruski narod koji je ratovao protiv fašizma. Čast izuzecima, kao nemačkim komunistima koji su učetsvovali u toj borbi, navodi Karavezić i ocenjuje da to „svakom narodu može da se desi, kao ukrajinskom danas, da režim Zelenskog sarađuje sa nacistima“.

Rešenje vidi, nevezano za izjave naših zvaničnika, u okretanju zemljama koje čuvaju antifašističku istoriju i tradiciju ali i zaustavljanju pokušaja njihove revizije, poput poslednjih akcija gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.

– Naš zadatak je da mi ne dozvolimo da nacizam kod nas ne dođe na vlast na ovaj ili naj način, takoreći demokratski bilo putem nekog puča, treba pružati otpor svakom pokušaju revizijie, kroz institucije ali i na ulici, i negovati saveze sa zemljama koje se otvoreno bore protiv fašističkih ideja, kaže Karavezić, a takvim državama danas smatra Rusiju, Kinu i DRN Koreju. On dodaje da je SKOJ za saradnju sa zemljama BRIKS-a, a protiv evropskih integracija, jer ih vidi kao štetne.

Činjenično gledano, Vulinovom izlaganju može se prigovoriti štošta, a Boris Tomanić sa Instituta za savremenu istoriju okarakterisao ga je kao skup zamena teza i „iskakanja iz šina“, do te mere da nejasan postaje i sam njegov cilj.

Ipak, tu „nebulozu, sa aspekta humanističke nauke“, treba shvatiti i ozbiljno, jer dolazi od visokog zvaničnika.

– Jedino je jasno da je, kroz taj skup nelogičnosti i skakanje kroz istoriju, autor govora (to svakako nije Vulin), pokušao da prikaže srpsko-rusko ratno prijateljstvo, ističe Tomanić, napominjući da je izraz „revizija“ poprimio negativnu konotaciju, te da je pozitivna revizija i stalno preispitivanje prošlosti naučno neophodno.

– Netačno je da je Hitler došao na vlast voljom većine nemačkog naroda. Sve političke manipulacije koje je Hitler činio sa svojom nacističkom Nacionalsocijalističkom nemačkom radničkom partijom (NSDAP), od njenog osnivanja do svog dolaska na vlast, učinile su da tog januara 1933. on osvoji vlast praktično voljom jedne trećine glasača, pojašnjava Tomanić. Te manipulacije uključuju stvaranje polumilitantnih političkih vojnih jedinica, najpre „braonkošuljaša“ (SA) pa „crnokošuljaša“ (SS), pa Gestapoa, uz čuvenu krilaticu „država u državi“.

Uz „volju većine“, Vulin je potencirao i poštovanje Ustava u dolasku na vlast i vladavinu Adolfa Hitlera, što takođe nije tačno, ukazuje naš sagovornik.

– Prvo, Ustav Vajmarske republike je bio jedan od najdemokratskijih ustava u Evropi, iako na neki način nametnut od sila pobednica. Po njemu, propisane su i himna i zastava i razne političke i civilne slobode stanovništva. Odmah posle 1933. se desilo da je promenjena zastava, pa uvedeno obavezno intoniranje partijske himne NSDAP-a posle zvanične, a ono najbitnije, spojene su funkcije kancelara tj. predsednika Vlade i predsednika države Nemačke u čuvenu funkciju firera. Odmah po etabliranju na vlast, do 1936, Hitler uveodi jednopartijski sistem, ukida sve druge stranke, formira Gestapo, sve protivno Ustavu, priča Tomanić.

Na pitanje da li su takve teze moguć pokušaj da naša vladajuća garnitura opravda opstanak na vlasti i metode vladanja SNS-a, sagovornik odgovara potvrdno.

– Nejasna je poruka Vulinovog govora, počinje na jedan način, završava na drugi, niti je proruski a nikako prozapadni. Kao i u nastupima drugih zvaničnika, provejava stalno igranje na dve ili tri stolice, jer kao država ne zauzimamo krut stav u spoljnoj politici. Pozadina je svakako potenciranje prijateljstva sa Rusijom, ali i poruka zapadu da Srbija može potpuno da mu okrene leđa, smatra Tomanić, ali i napominje da se tako „namerno smišljene nebulozne izjave“ serviraju javnom mnjenju, da se kod depacifikovanih građana, kojima navodno stalno neka pretnja visi nad glavom, izazove osećaj nesigurnosti.

„Negovanje istorijske istine“ po Vulinu

„Nije se Nemačka država zvala „nacistička Nemačka“, već onako kako Ustav i zakoni nalažu i nije Hitler bio nacistički diktator, nego legalno i legitimno izabrani predstavnik ogromne većine nemačkog naroda“, rekao je potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, u svom govoru o reviziji istorije i njenom značenju za Srbe i Ruse, kojim je u Ruskom domu otvorio uvodni panel naučne konferencije o 80. godišnjici od oslobođenja Beograda.

Organizatori skupa pod nazivom „Kultura sećanja i negovanje istorijske istine“ su Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, Ambasade Rusije i Ruski centar za nauku i kulturu.

Vulin je kazao da se, kada se govori o „nacističkoj Nemačkoj, fašističkoj Italiji, tim zemljama čini usluga, nudi im se prilika da zločine koje su činili njihovi dedovi, prikažu kao zločine koje su činili neki drugi“, kao i da „nijedna odluka o streljanju Srba, Rusa, Jevreja nije doneta u partijskoj radionici NSDAP-a, već u regularnim organima nemačke države“.

„Sedam miliona državljana Nemačke, svesno i voljno, legalno i legitimno, slušajući nadležne organe, u skladu sa zakonima sopstvene zemlje išlo je da ubije što više Rusa, Srba, Jevreja, Roma, svih onih koji su bili određeni, u skladu sa vladajućom ideologijom nemačke države, kao podljudi koje je valjalo uništiti“, rekao je Vulin.

Navodeći da je „bilo skoro nemoguće ubediti generacije ljudi rođenih i odraslih u vreme tog rata da se treba sukobiti sa Sovjetskim savezom“, rekao je sledeće:
„Zato se čekalo 50 godina da čitava ratna generacija nestane sa političke i istorijske pozornice da bi se pripremili za veliki revanš. I Srbi i Rusi naivno i istorijski neodgovorno verovali su da su nekoga oslobodili, a nisu – ni Zagreb ni Beč nisu bili oslobođeni, oni su se pod Nemcima osećali slobodnim“, kazao je Vulin.

Nastavio je da „ujedinjenjem Nemačke, poražene sile u Drugom svetskom ratu, i razbijanjem pobednica Jugoslavije i SSSR-a, kreće veliki istorijski revanš“.

„Ne stide se potomci zločinaca iz Drugog svetskog rata zločina svojih dedova, nego njihovog poraza i zato traže istorijski revanš, novu podelu sveta, novo crtanje mapa. Zato revizija istorije, zato morate pokazati da su Rusi i Srbi narodi ubica, zločinaca, narodi koji nikome nisu mogli doneti slobodu jer je i sami ne osećaju, da biste mogli da krenete u istorijski obračun sa njima“, izgovorio je, između ostalog, potpredsednik Vlade Srbije.

Nacizam sprovodila partija, ne narod

Kako navodi istoričar Boris Tomanić, do 1939, je u Nemačkoj usledilo razračunavanje sa braonkošuljašima u Noći dugih noževa i stvaranje SS jedinice kao partijske organizacije i spajanje države i partije, dok krilatica postaje „Jedan rajh, jedan firer“.

– Za SS se vezuju najgnusniji zločini u Drugom svetskom ratu, oni kontrolišu najveće logore smrti od Aušvica, Treblinke do Sobibora… Dakle, to radi partijska organizacija, ne Vermaht niti država, podvlači Tomanić.
Kao brutalna kršenja zakona i ljudskih prava, on ističe donošenje rasnih zakona 1936. na Nirnberškim svetkovinama, obračun sa Jevrejima i idejama etatizma, „sklanjanje“ fizički i umno hendikepiranih lica…Do 1939. sledi drugi nivo nacizma, kršenje međunarodnih ugovora, „anšlus“ Austrije, Minhenski dogovor, rasparčavanje Čehoslovačke, što u konačnici dovodi do svetskog rata u kom su sve te mere radikalizovane, posebno eliminacija pripadnika nepoželjnih naroda.

Pogrešna i priča o uklanjanju Slovena

Još jedna od kontradiktornosti u Vulinovom govoru je i priča o eliminaciji Slovena kao jednoj vrsti ideologije Nemačke, ukazuje Tomanić.

– Ne bih svrtstao sovjetske narode, Slovene koji su živeli u SSSR sa ostalim Slovenima, jer je Slovenima u SSSR-u bila namenjena druga, totalna eliminacija, zbog toga što su u prvoj zemlji boljševizma. Dakle, Hitler se sa Sovjetsklim savezom obračunava dvojako, i kao slovenskoj i kao prvoj državi boljševizma, i zato su na istočnom frontu zločini i najbrutalniji i kvantitativno najveći. Ostalim Slovenima je u Novom poretku namenjena uloga antičkih helota, vrste izrabljivačke radne snage. To je taj Novi svetski poredak na četiri nivoa, na prvom su germanska plemena, drugi novo su narodi romanske grupe koji su prišli nacizmu, treći su Sloveni i četvrti su Sloveni koji su poprimili boljševizam, objašnjava Tomanić.