Vulinova poseta Minsku: Ko sa kim treba da uskladi spoljnu politiku?

To koliko navodi iz izveštaja EK imaju težinu vlastima u Beogradu, možda i najbolje pokazuje poseta potpredsednika Vlade i ministra Aleksandra Vulina Minsku, a posebnu dimenziju ima i sam nivo na kom se održava poseta.

Ako se u obzir uzme da je ovako visoki državni funkcioner u ovakvoj poseti dok se iščekuje objavljivanje izveštaja EK, o kom sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić u tom trenutku priča sa određenom dozom podsmeha i cinizma, ova poseta svakako dobija i dodatnu dimenziju.

Ministar Vulin svakako nije pokazao spremnost da se svojih stavova odrekne, pogotovo kada je u ovom sastavu Vlade dobio i platformu za njihovo plasiranje, a nesumnjivo je da njegova izražena proruska politika ostaje primamljiva velikom delu biračkog tela vladajuće garniture.

Postavlja se pitanje, da li je ovo samo još jedna poruka Evropi da na određenim aspektima svoje politike na kojima insistira nikada neće dobiti zadovoljavajuć odgovor od srpskih vlasti i da li i sam Brisel pita da li je Srbija stvarno posvećena „evropskom putu“.

Ko sa kim treba da uskladi spoljnu politiku?

Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže za Danas da je kontekst u kom se odvija ova poseta svakako važan pominjući objavljivanje izveštaja Evropske komisije i niz poseta evropskih zvaničnika koje su se događale proteklih nedelja.

Napominje da je takođe važan i aspekt da sam izveštaj nije preterano blagonaklon prema Srbiji, pogotovo po pitanju usaglašavanja spoljne politike.

Naš sagovornik ističe da Srbija po pitanju Bleorusije jeste donekle uskladila spoljnu politiku sa EU, ali da ova poseta niti će biti pozitivnog odjeka sa strane belorusije i njenih saveznika niti negativnih od strane zapada.

– Vreme je da se evropska spoljna politika uskladi sa srpskom – poručuje Đukić.

Prema njegovim rečima to jeste suštinska poruka ove posete, kako pojašnjava Srbija ima svoj put kada se radi o članstvu u Evropi i ne planira da to menja, ali se on poprilično razlikuje od evropskog puta o kom se govori iz Brisela.

Vulinova poseta Minsku nema nikakvu težinu

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da Vučić nije ni iskreno opredeljen za takozvani evropski put Srbije, niti iskreno održava odnose sa Moskvom i njenim saveznicima kao što je Minsk.

– Ne zanimaju ga interesi Srbije već samo zadovoljavanje ličnih potreba. U skladu sa tim i egoistično a ne nacionalno odgovorno spoljnopolitički balansira, što se svodi na davanje izvesnih ustupaka svim velikim i malim silama kako mu ne bi pravile probleme ma koje vrste – objašnjava naš sagovornik.

Uporedo, za unutrašnju potrebu predsednik Srbije i njegovi izvršioci glume EU entuzijazam, rusofiliju ili šta god drugo od čega imaju trenutnu korist. Iz tog ugla treba gledati i na Vulinovu posetu Belorusiji. Njega je Vučić odredio da bude tzv. istočni maneken njegove samožive politike.

– Niti on bilo šta znači, niti njegova poseta Minsku ima neku težinu, već se samo radi o obavljanju dodeljenog zadatka od strane postmodernog diktatora Srbije. Ta poseta neće imati pozitivne posledice u Belorusiji, ni negativne u EU, jer su svi svetski relevantni faktori shvatili kakvu igru Vučić igra i koliki značaj u tome imaju njegove političke sluge – dodaje.

Sve će se svesti na varanje sprske javnosti, a ozbiljne stvari će Vašington, Brisel, Moskva, Peking rešavati putem direktnih pritisaka na predsednika Srbije koji neće večno moći da vara ceo svet.

Spoljna politika Srbije – konfuzija

Branka Latinović, bivša ambasadorka i potpredsednica Foruma međunarodnih odnosa, kaže za Danas da stoji pri stavu da je spoljna politika Srbije u najmanju ruku zbunjujuća, a pre svega zbog kontradiktornih izjava državnih funkcionera.

– Dobijemo jedan dan jednu poruku, ali onda se sutradan potpiše neki sporazum ili se organizuje neki sastank i to stvara konfuziju – kaže.

Latinović ističe da se u ovom konkretnom slučaju ne sme zanemariti ni Vulinova funkcija kao potpredsednika vlade, podsećajući da je upravo Vlada ta koja kreira i sprovodi spoljnu politiku.

– Ja ovo vidim kao neku vrstu inata, a ne bih se iznenadila da Vulin deluje i samostalno – dodaje.

Napomenjuje da je od istinske važnosti da pre nego što zauzmemo stav turskog predsednika „saveznici sa Zapadom, a prijatelji sa Istokom“, moramo zapravo delima pokazati da želimo savezništvo sa zapadom.

– Mi nismo još pokazali delima da smo na evropskom putu, a to kako smo pokazivali već je opovrgnuto nečijom izjavom – pojašnjava naša sagovornica.

Latinović dodaje da je od velike važnosti da se zapravo definiše „evropski put“ na kom se Srbija nalazi jer kako zaključuje Unija ima svoja pravila, a mi smo za članstvo u njoj dobrovoljno aplicirali i prosto bi bilo logično poštovati ih.

– Ovo nam sigurno neće pomoći na evropskom putu, pogotovo kada uzmemo u obzir činjenicu da mi još nismo otvorili Poglavlje 31 a baš se ono tiče na primer i pridruživanju izjava EU i postavlja se pitanje zašto – kaže.

Podsećamo, ministar Aleksandar Vulin u Minsk je otišao povodom obratio se na otvaranju Druge međunarodne konferencije o evroazijskoj bezbednosti i tamo boravi u trodnevnoj poseti. Na otvaranju konferencije govorili su i predsednik Republike Belorusije Aleksandar Lukašenko, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.