Za Anu Brnabić država je SNS

Tako je, pre dva dana, posebno apostrofirala funkcionere Stranke slobode i pravde, pogrdnim imenima nazivajući Mariniku Tepić i Dragana Đilas, aludirajući na to da ispitivanje poslovanja državnih kompanija, pogotovo Telekoma i Krušika, odnosno iznošenje u javnost optužbi i sumnji na koruptivna ponašanja, predstavlja direktno zadiranje u imovinu građana i loše utiče na poslovanje tih kompanija.

O tome da li bi premijerka Srbije trebalo da stane u odbranu imovine i interesa građana Srbije tako što bi najpre zahtevala da se sumnje u korupciju ispitaju, pre nego što je optužila one koji na krađu javne imovine ukazuju, izazivajući u javnom mnjenju prezira prema njima, pitali smo sociologa Jovu Bakića, profesorku Univerziteta u Beogradu Biljanu Stojković i pravnika Savu Manojlovića.

– Nesretnica na čelu Vlade uglavnom nije svesna šta govori, inače bi ćutala. Svaki njen manje ili više neuspešan pokušaj sklapanja rečenice, u slučajevima kada je moguće naslutiti smisao, predstavlja svedočenje o opravdanosti optužbi protiv njenog „šefa“ i nje same. Utoliko je svako njeno pojavljivanje u javnosti, pored toga što je zabavno, i veoma korisno – ocenjuje za naš list Jovo Bakić.

Prema rečima Biljane Stojković, zamena teza na način na koji to radi Ana Brnabić, lepo se uklapa u već ukorenjeni doživljaj da država jeste SNS.

– Dakle, ako kritikujete naprednjačke funkcionere zbog korupcije, vi rušite državu. Odavno su naprednjaci istrebili osećaj za javno dobro među svojim biračima i ostavili ih sa tom nakaradnom idejom da je delovanje Vučića i njegovih pulena uvek usmereno ka građenju dobra za sve građane. Idolopoklonstvo je dostiglo tolike razmere da se više ne smeju dovesti u pitanje njihove namere. Okupljanje oko Vučića na ovaj način nužno antagonizuje društvo i pojačava prezir prema opoziciji koja je zla jer ne prepoznaje „dobrotu gospodara“ – zaključuje sagovornica našeg lista.

Savo Manojlović ističe za Danas da se imovina države posmatra kao partijski plen.

– Za njih je država partija, a partija – to je jedan čovek. Zaboravlja se da se u civilizovanim zemljama ne vlada, nego upravlja. Prema imovini kojom bi trebalo da rukovodi menadžerski kadar koji je nezavisan od politike, oni se ponašaju kao prema ratnom plenu – kaže Manojlović za Danas.

Prema njegovim rečima, bilo kakva kritika očigledno se doživljava kao akt neprijateljstva.

– Kako je to još u antičkoj Grčkoj Ksenofant opisao tiranske muke: „Ne samo da veruju da pred sobom vide neprijatelja, nego ih vide na sve strane.“ U pravnoj državi stvari moraju stajati drugačije. Nebitno je ko je na vlasti. Javni resursi se ne mogu se na ovaj način pljačkati i isisavati. Afere poput Telekoma, Topionice Bor, Geneksa, Krušika… moraju dobiti sudski epilog, inače će društvo stalno ostati zarobljeno od strane onih koji ga kontrolišu njegovom pljačkom. Začarani krug može se prekinuti ne nekakvim floskulama o lustracijama, nego pravičnim i efikasnim presudama i oduzimanjem opljačkane imovine koje će poslati poruku da se zločin, ipak, ne isplati – zaključuje Savo Manojlović za naš list.