Za glasove se bore nepoznate „fantomske“ stranke

Prema njegovim rečima, rok za prijavu za kosovske lokalne izbore ističe dva meseca pre glasanja – 15. septembra. Ajvazi opominje da neće biti produženja ovog roka i najavljuje da će zvanična lista učesnika za predstojeće lokalne kosovske izbore biti poznata posle 15. septembra. U CIK Kosova objašnjavaju da je u toku zakonom predviđena provera registracija i prijava koje su do sada stigle Kancelariji za registraciju i da za sada ne mogu da daju detaljnija obaveštenja. Prema najavama medija, pet srpskih stranaka koje su se prijavile za učešće na izborima su: Savez nezavisnih socijaldemokrata Kosova i Metohije, Partija nova demokratija, Partija demokratskih promena, Srpska narodna partija i Partija Srba KiM. Na sajtu CIK Kosova krajem juna zvanično je objavljeno da je zahtev za registraciju kompletirala i Crnogorska demokratska stranka. O pomenutim strankama u političkim krugovima na KiM – i srpskim i albanskim, ne zna se mnogo. Predstavnici Srba sa KiM koji su odranije aktivni u stranačkom i političkom životu tvrde da je uglavnom reč o „fantomskim strankama“, formiranim posle jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM iza kojih se, kako tvrde, kriju pojedine vladajuće, ali i opozicine i vanparlamentrane stranke u Srbiji, iako su i Kabinet presednika i Vlada saopštili da „nema uslova za učešće Srba na lokalnim kosovskim izborima“.

Crnogorsku demokratsku stranku je, prema podacima CIK, osnovao 11. juna 2009. Slobodan Vujičić, za koga se u novinarskim krugovima priča da je odležao višegodišnju zatvorsku kaznu zbog ubistva počinjenog pre NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Partija nova demokratija nezvanično se dovodi u vezu s Branislavom Grbićem, bivšim ministrom za povratak u vladi Agima Čekua. Grbić je pre dve godine osnovao Novu demokratiju i neko vreme bio njen predsednik. Osim pomenutih javnosti malo poznatih partija, posle nedavnog izjašnjavanja državnog vrha, za sada je izvesno da će na lokalne kosovske izbore izaći samo Samostalna liberalna stranka, čiji predstavnici učestvuju u kosovskim institucijama i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti. Izlazak na izbore podržava i Srpski pokret otpora, mada se ne zna da li će na njima učestvovati. Ostali politički predstavnici Srba na KiM uglavnom neće ići na uzbore, pridržavajući se preporuke zvaničnog Beograda. Najjasnije „ne“ kosovskim lokalnim izborima stiže sa severa KiM i iz Skupštine zajednica opština AP KiM, za koje su neprihvatljivi izbori koje organizuju institucije samoproglašene kosovske države.

– DSS smatra da je učešće na kosovskim izbrima u sadašnjim uslovima apsurdno. Ne igramo dvostruke igre kao DS, čijeg je predsednika opštinskog odbora Štrpce Sanka Jakovljevića Tači imenovao za koordinatora Vlade Kosva u toj opštini. Tek će se pred ove lokalne izbore, a i posle njih videti ko su „tate“ ovim fantomskim strankama koje su se prijavile – izjavio je za Danas Marko Jakšić, funkcioner DSS i potpredsednik Skupštine zajednica opština AP KiM.

Većina sagovornika Danasa ukazuje na direktnu vezu između izbora i najavljene decentralizacije, za koju mnogi tvrde da je jedini način da srpska zajednica opstane južno od reke Ibra. RadaTrajković, predsednik IO Srpskog nacionalnog veća, čak smatra da stav zvaničnog Beograda „nije u suprotnosti sa srpskim učešćem na izborima, ukoliko Srbi dobiju decentralizaciju“. Za srpsku državu i većinu Srba sa KiM neprihvatljiva je decentralizacija po planu Martija Ahtsarija, koji nije prihvaćen u SB UN i Beogradu. Neki od njih se zalažu za kompromisno rešenje iza kojeg bi stala međunarodna zajednica, dok u diplomatskim krugovima se spekuliše da Priština, upkos zaklinjanju u Ahtisarijev plan, izbegava da sprovede decentralizaciju koja je tim dokumentom predviđena.

– Prijavljivanje za izbore za SLS je stvar formalnosti. Iako je to teška odluka, jer je popularnije zagovarati bojkot, mi ćemo učestvovati na izborima, jer je u interesu srpske zajedice da dobije legalne i legitimne predstavnike. U sadašnjim okolnostima, kada više nema specijalnog predstavnika UN s pravom da imenuje predstavnike u opštinama svako inaćenje je opasno. Ali, osim što je potrebno obezbediti biračko telo, dodatni problem je što decentralizacija nije završena – kaže za Danas Slobodan Petrović, predsednik SLS i član Predsedništva Skupštine Kosova.

Petrović naglašava da je SLS tražila od međunarodih predstavnika na KiM Pitera Fejta, Iva de Kermabona i kosovskih zvaničinka Fatmira Sejdiua i Hašima Tačija garancije da će se decentralizacija, uključujući i formiranje novih većinski srpskih opština sprovesti u potpunosti, kako Srbi ne bi bili samo „pokriće“ za multietničnost lokalnih izbora. Prema njegovim rečima, uslovi za učešće na predstojećim kosovskim izborima nisu zadovoljavajući, između ostalog, i zato što je stav Tadićevog kabineta mnoge obeshrabrio da glasaju, ali da niko nema odgovor šta je alternativa.

Ranđel Nojkić, funkcioner SPO, izjavio je za Danas da će ova stranka poštovati stav Vlade i kabineta predsednika Srbije, iako ga pokrajinski odbor smatra pogrešnim. Nojkić tvrdi da će „najveće štete od neizlaska na izbore pretrpeti Srbi južno od Ibra, jer u procesu decentralizcije neće učestvovati relevantni srpski predstavnici, a eventualni učesnici neće imati kontakte s Beogradom“. On takođe skreće pažnju da postojeće lokalne vlasti, izabrane 2008. na izborima koje je sproveo Beograd, Priština i međunarodni predstavnici „ne smatraju validnim“.

Dragan Velić, predsednik SNV KiM, kaže za Danas da ova organizacija još nema stav o izborima, ali skreće pažnju na važnost razgovora o decentralizaciji. Velić smatra da „nema garancija za kvalitetno učešće Srba na lokalnim izborima bez dogovora o decentralizaciji koji bi se postigao u okviru Rezolucije 1244 SB UN, a odvojeno od statusnog procesa“. Velić tvrdi da je takvo „srednje rešenje moguće“ i da je samo pitanje dobre volje „glavnih međunarodnih faktora“.

– Kao članica vladajuće koalicije G17 plus u potpunosti podržavam stav Vlade Srbije i neću učestvovati na kosovskim lokalnim izborima. Prošle godine imali smo „srpske“ lokalne izbore, a u avgustu se u opštinama u kojima su uvedene privremene mere uprave, izbori ponavljaju. Iako poštujem stav Beograda, moja preporuka je da Vlada pre donošenja odluke razgovara sa svim predstavnicima Srba sa KiM i da uvaži mišljenje onih koji žive južno od Ibra, imajući u vidu njihove uslove života – objašnjava za Danas Stojanka Petković, poslanik G17 plus u Skupštini Srbije.

Momčilo Trajković, predsednik SPOT, tvrdi za naš list da zvanični stav Beograda nije u suprotnosti sa izlaskom Srba na kosovske izbore, jer „ocenom da nema uslova Kabinet predsednika Srbije zapravo kalkuliše i manipuliše interesima Srba sa KiM“.

– Jasno je da predsednik Tadić nema hrabrosti da dosledno vodi politiku prema KiM, jer bi u suprotnom poruka Begrada Srbima bila izričita da niko ne treba da učestvuje na kosovskim lokalnim izborima, jer je to protivno državnim i nacionalnim interesima, a ko se ogluši snosiće zakonske posledice. Ovakim ponašanjem Tadić ruši autentičnu srpsku politiku na KiM, koju je podržavao pokojni premijer Đinđić i forsira politčki polusvet – kategoričan je Trajković, napominju da Tadić više od godinu dana izbegava da ga primi.

Stav SPOT je, kaže Trajković, da Srbi treba da izađu na ove izbore, pod uslovom da im se pre toga dobiju garancije za njihov egzistencijalni i ekonomski opstanak. On smatra da je moguće učešće Srba na izborima koje organizuju institucije samoproglašene kosovske države bez priznavanjo nezavisnosti KiM, jer „izborni proces ne mora da zadire u statusni“.

Kosovo predaje dodatne argumente

Priština – Predstavnici Kosova predaće 17. jula Međunarodnom sudu pravde dodatne argumente za odbranu legitimiteta proglašenja nezavisnosti, piše Koha ditore. Reč je o odgovorima na podneske drugih zemalja koji su podneti Međunarodnom sudu pravde do 17. aprila, u procesu u kome treba da iznese mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova. Zamenica ministra inostranih poslova Kosova Vljora Čitaku izjavila je da su argumenti u odgovoru „snažni“ kao i argumenti u prvobitnom podnesku koje je Kosovo podnelo. Podneske su u prvoj fazi Međunarodnom sudu pravde, pored Srbije i privremenih vlasti Kosova, podneli i Češka, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Rusija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone, Bolivija i Venecuela. Beta