Za Holandiju je saradnja izručenje Mladića

Nastavak s 1. strane n Koje su glavne primedbe sagovornika iz Holandije?
– To je poznat stav Holandije koji je ona i dosad demonstrirala. Za njih saradnja s Hagom podrazumeva izručenje Ratka Mladića u Hagu. Prema tome u ovom trenutku je teško očekivati da taj uslov mi možemo da ispunimo .
Šta trenutno radi Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca?
– Sprovodimo redovne operativne aktivnosti, ali nema posebnih efekata niti akcija vezanih primera radi za lociranje Stojana Župljanina. Dakle, nije bilo većih akcija u potrazi za haškim optuženicima, osim onih uobičajenih, redovnih aktivnosti.

KAVRAN: Bramerc neće reći ništa novo

Hag – Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u stalnom je kontaktu sa evropskim zvaničnicima posle posete Beogradu, ali im o saradnji Srbije nije rekao ništa novo, niti različito od izjave date u Beogradu – izjavila je juče novinarima tužiočeva predstavnica Olga Kavran, podsećajući da će detaljnu procenu saradnje Srbije s Tribunalom Bramerc izneti u izveštaju Savetu bezbednosti UN sredinom juna. „U redovnim kontaktima sa različitim evropskim zvaničnicima, tužilac Bramerc ne kaže ništa drugačije od onoga što je izjavio u Beogradu. Na pitanje koje se stalno postavlja – da li će on podneti izveštaj EU, mi odgovaramo da tužilac izveštaje podnosi Savetu bezbednosti UN. Detaljna procena saradnje biće u izveštaju Savetu bezbednost koji će tužilac podneti sredinom maja, a u govoru u Njujorku predstaviti sredinom juna“, kazala je Kavranova. Podsećajući da Bramerc pod saradnjom podrazumeva „potragu za beguncima, ali i pristup svedocima i arhivama“, Kavranova je napomenula da je Tužilaštvo od vlasti u Beogradu dobilo neke dokumente, a da neke očekuje iduće nedelje.

Da li na rad Akcionog tima i lociranje haških begunaca utiče politička nestabilnost u zemlji odnosno izbori?
– Izbori nikada nisu bili dobar ambijent niti su stvarali pogodnu političku klimu za hapšenje haških optuženika. S druge strane, ukupne političke okolnosti nam ne idu naruku, jer smo imali jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i sve što je nakon toga usledilo naprosto je bila glavna tema. Prioritet je bio da se sačuva unutrašnja politička stabilnost, a na međunarodnom planu da se smanji broj zemalja koje će priznati nezavisnost Kosova. Jednom rečju, neke druge političke teme su dominirale u odnosu na saradnju Srbije s Haškim tribunalom.
Vidite li posle izbora sebe na čelu Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom?
– Sve zavisi od izbornog rezultata i od toga ko će formirati vladu. Ukoliko Demokratska stranka bude stožer te buduće vlade, onda ta mogućnost postoji. U drugoj varijanti sebe ne vidim na tom mestu, jer ukoliko grupacija oko Srpske radikalne stranke formira vladu, a oni su protiv saradnje s Haškim tribunalom, onda na tom mestu neće biti niko, jer neće biti ni potrebe da ta institucija postoji.