Za i protiv članstva Kosova u Interpol

Ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli izjavio je za BBC da su ključni razlozi za ulazak Kosova u Interpol borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, međunarodna saradnja, preuzimanje potpune odgovornosti za saradnju i bezbednosna slagalica na Balkanu koja, kako je rekao, bez Kosova nije potpuno kompletna, a region nije stabilan. Kosovo je do sada tri puta podnosilo zahtev za članstvo – 2010, 2015. i 2017. godine.

Zahtevi nikada nisu dospeli u fazu razmatranja, a prošle godine se od njega odustalo usled nedovoljne podrške za članstvo. Beograd se protivi eventualnom članstvu Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji: Članstvo Kosova u Interpolu bilo bi suprotno međunarodnom pravu, Rezoluciji 1244 i dovelo do štetnih posledica po dijalog Beograda i Prištine. Interpol je, podseća Beograd, prošle godine usvojio Rezoluciju po kojoj zemlje koje traže prijem moraju biti članice UN ili imati status posmatrača. Takođe se ističe da prištinske institucije nisu u stanju da osiguraju bezbednost na Kosovu i da bi pristupanje Kosova Interpolu poslužilo za revanšizam prema pripadnicima policije i vojske Srbije koji su učestvovali u ratu 1999. godine. Do sada je na Interpolovoj poternici zbog ratnih zločina bio nekadašnji šef Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović, a na poternicama Interpola raspisanim po nalogu srpskih sudova nalazi se ukupno 18 Albanaca sa Kosova osumnjičenih za ratne zločine. Među njima su i predsednik Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj – ali poternice za njima su za sada „nevidljive“.

Ove godine se čini da Kosovo ima dovoljnu podršku, makar za stavljanje ovog pitanja na dnevni red za glasanje. Marko Kmezić, predavač i istraživač u Centru za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, smatra da je ovo pitanje važno „zbog ostvarivanja međunarodne policijske saradnje“.

„S obzirom na to da je opažen visok stepen kriminaliteta u oba države i naročito njegov prekogranični karakter. Dok kriminalci ne poznaju granice, policije su ograničene nacionalnom jurisdikcijom i svaki oblik povezivanja, uključujući i ovaj kroz Interpol je koristan za sve građane regiona“, kaže Kmezić za BBC.

Kmezić navodi i da bi ukoliko Srbija o ovome zauzme stav koji bi se zasnivao na opstrukciji, to moglo da ima negativan uticaj na nastavak dijaloga Beograda i Prištine i udaljavanje od evropskih integracija.