Za koga je iscrtavanje srca na mural Ratku Mladiću simpatično: Ko podržava, a kome je to petorazredno pitanje?

Jutros su građani, među kojima je bio i narodni poslanik stranke Zajedno Đorđe Miketić, iscrtali srce preko lika Mladićevog lika na fasadi u beogradskoj Njegoševoj ulici, nakon što su bezuspešno pokušali da ga uklone četkama.

Simpatično, nedovoljno

Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost „Koraci“ podseća da je ova organizacija inicirala dva protesta zbog ovog grafita, koji su, navodi, bili na ivici fizičkih obračuna. Akciju crtanja srca naziva simpatičnom, ali nedovoljnom.

„Simbolične akcije u vezi grafita osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću su simpatične ali nedovoljne. Takvi i slični grafiti nikada se nisu ni smeli pojaviti, kamoli da ovoliko dugo bodu oči svima nama. Sve njih, a ima ih na hiljade diljem Srbije treba trajno ukloniti – naročito sada, kada se ispoljavanje nasilja inteziviralo na najtragičniji mogući način. Mi iz društva „Koraci“ smo organizovali dva protesta koji su bili na ivici fizičkih obračuna, mesecima smo se bavili temom samo jednog murala, pokušali animirati javnost i šire društvene aktere. Dok se broj murala uvećavao, energija u zajednici se osipala. Možda je sada vreme za odlučniju akciju koja će dati rezultate“, kaže Oljača.

Podsetnik službama Grada Beograda

Marko Milosavljević, iz Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja je takođe bila aktivna povodom grafita i murala u glavnom gradu, ovu akciju vidi kao „podsetnik službama Grada Beograda da je njihova obaveza da uklone grafite i murale svih ratnih zločinaca, ne samo Ratka Mladića“.

„Predstavljanje ratnih zločinaca kao heroja je u temelju kulture nasilja,  koja se manifestuje političkom podrškom, vidi na zidovima gradova širom  Srbije i, što je još opasnije, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Bezobzirnost prema ljudskoj patnji danas se ogleda i u tome to se Nikoli Šainoviću ili Vojislavu Šešelju daje prostor da, oni, koji su osuđeni za zločine jednako strašne kao što je ono što se prošle nedelje dogodilo u Srbiji, govore o uzrocima i motivima tih masovnih ubistava. Verujem da  razgradnja te kulture nasilja u simboličnom smislu može početi uklanjanjem murala Dragoljubu Mihailoviću i Ratku Mladiću na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića“, smatra Milosavljević.

Poslanici različito o grafitima i muralima

Samostalni narodni poslanici Aleksandar Olenik i Miloš Parandilović različito gledaju na ovaj događaj.

Olenik, koji je i advokat, smatra da ovakvi i slični grafiti stvaraju atmosferu koja, kaže, „pogoduje masovnim ubistvima“.

„Ratko Mladić je osuđem za genocid koji je izvršen i masovnim ubistvima, zato svi koji podržavaju ratne zločince podržavaju i masovna ubistva. Ovakvi i slični murali stvaraju atmosferu koja pogoduje masovnim ubistvima, o čemu smo na vreme  upozoravali, ali je policija odlučila da sa desničarima  čuva ovaj mural. Tek nakon katastrofe u vidu dva masovna ubistva, policija ali i desničari su prestali da čuvaju ovaj sramni mural. Da li su i shvatili šta znači podržavati ratne zločince i kolika je šteta već pričinjena, ostaje da se vidi“, kaže Olenik.

S druge strane Parandilović, koji je i predsednik Udruženja građana „Novo lice Srbije“, smatra ovo pitanje petorazrednim.

„Postali smo jako skloni da se bavimo perifernim stvarima. Pitanje bilo kog murala u Beogradu je petorazredno. Živimo u društvu kriminala, bezakonja, agresije i nasilja. Ovi koji vladaju učinili su sve da nam skrenu fokus sa bitnih tema. Dok oni vladaju Srbijom kao okupatori, finansijski i moralno je pustoše, mi se bavimo muralima ma čiji oni bili. Prvi i osnovni zadatak jeste da se smeni ovaj štetočinski režim i da pokušamo da izgradimo zdravu državu. U protivnom stalno ćemo se baviti posledicama Brozove i Miloševićeve katastrofalne politike i u porazima iz prošlosti tražiti načine da prkosimo celom svetu. Tako se u nedostatku opipljivih pobeda stvara gubitnički mentalitet kojim smo inficirani i koga moramo da se oslobodimo“, navodi Parandilović.

Podsećamo, ovo nije prvi put da građani žele da uklone sporni mural – bacana je farba, građani su ga prekrečavali, a bacana su i kokošija jaja. Ipak, mural je i dalje tu.