Za najviše funkcije u OEBS 11 kandidata

Kako navodi SHRM, s dužnosti su jula morali da odu najviši izvršni zvaničnik OEBS – generalni sekretar Tomas Greminger, zatim Ingibjorg Solrun Gisladotir koja je u Varšavi rukovodila Kancelarijom OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), otišli su i predstavnik OEBS za slobodu medija Harlem Dezir i visoki komesar OEBS za nacionalne manjine Lamberto Zanijer.

Diplomatska blokada obično rutinskog produžavanja mandata bila je izazvana time što su se Azerbejdžan i Tadžikistan usprotivili ostanku Francuza Dezira koji je više puta kritikovao te dve držaave zbog lošeg stanja njihovih medija, a potom su se Tadžikistan i Turska usprotivili ostanku Islanđanke Gisladotir čija kancelarija u Varšavi nadzire i ocenjuje izbore u zemljama-članicama OEBS-a.

Nije prošao ni predlog za privremeno rešenje: da funkcioneri OEBS kojima je jula isticao mandat, ostanu na svojim mestima do decembra kada je sledeći sastanak ministara spoljnih poslova u Tirani.

„OEBS je u institucionalnoj krizi“, upozorilo je tada Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske čiji je predstavnik morao da ode s mesta generalnog sekretara OEBS.

Po internim pismima koja je albansko predsedavanje OEBS-om 19. septembra, po isticanju roka za kandidovanje, poslalo svim stalnim misijama OEBS-a, za rukovodeća mesta, upražnjena od jula, ima 11 kandidata, objavio je ove nedelje sajt SHRM.

Kandidati za generalnog sekretara OEBS-a su Rumun Kristijan Đakonesku, profesor međunarodnog prava, bivši ministar spoljnih poslova i ministar pravde, i Nemica Helga Maria Šmid, generalna sekretarka Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS) i bivša zamenica generalnog sekretara EEAS-a za politička pitanja.

Kandidati za direktora ODIHR-a u Varšavi su Italijan Mateo Mekaći, predsednik nevladine organizacije „Međunarodne NVO kampanja za Tibet“ i bivši poslanik, i Španac Hose Maria Ridao, zamenik direktora španskog dnevnog lista Pais i bivši diplomata.

Za visokog komesara OEBS za nacionalne manjine kandidat je Kairat Abdrahmanov, ambasador Kazahstana u Švedskoj, bivši ministar spoljnih poslova i predsedavajući Stalnog saveta OEBS-a tokom kazahstanskog predsedavanja OEBS-om 2010. godine. Kandidatkinja za to mesto je i Mađarica Rita Isak-Ndiaie, viša savetnica za ljudska prava u kancelariji izaslanika generalnog sekretara UN za mlade i bivša specijalna izvestiteljka UN za pitanja manjina.

Najviše je kandidata za predstavnika OEBS za slobodu medija. To je Ditmir Bušati, specijalni izaslanik ovogodišnjeg albanskog predsedavajućeg OEBS-om i poslanik, bivši ministar spoljnih poslova. Zatim Italijanka Maja Kapelo, šefica Odeljenja za pravne informacije pri Evropskoj audiovizuelnoj opservatoriji i članica Visokog saveta za film i audiovizuelne medije u italijanskom Ministarstvu kulture. Ona je i bivša zamenica direktora Direkcije za audiovizuelne medijske usluge pri italijanskoj Upravi za komunikacije.

Kandidat za predstavnika OEBS za slobodu medija je i Belgijanac Patrik Penink, šef Odeljenja Saveta Evrope za informaciono društvo, a on je i bivši specijalni savetnik generalnog sekretara i zamenik generalnog sekretara Saveta Evrope i bivši izvršni sekretar Grupe Pompidu.

Za predstavnika za medije nadmeću se još i Portugalka Maria Teresa Ribejro, državna sekretarka za spoljne poslove i saradnju i bivša predsednica Instituta za medije, kao i Slovenac Dimitrij Rupel, rektor Novog univerziteta u Ljubljani, bivši ministar spoljnih poslova i bivši predsedavajući OEBS-a 2005. godine.

Predstoji težak pregovarački proces o odabiru četvoro novih nosilaca najviših funkcija u OEBS-u, piše SHRM i navodi da se za razliku od drugih međunarodnih organizacija, OEBS to obavlja iza zatvorenih vrata.

Propitivanje kandidata obično je u Beču, a organizuje ih predsedavajući što je ove godine Albanija. Predsedavajući „igra ulogu iskrenog brokera – nekoga ko se smatra dovoljno neutralnim da pomogne u stvaranju konsenzusa tokom procesa konsultacija sa 57 država“, navodi sajt.

Sudeći po iskustvu, posebno 2017. godine, kada je teško postignut dogovor o rukovodstvu, o četiri mesta u vrhu OEBS-a će se verovatno pregovarati „u paketu“ što proces čini još složenijim.

Još više komplikuje stvari to što se, ukazuje SHRM, do imenovanja dolazi samo konsenzusom svih 57 država što znači da „bilo koja članica može jednostrano da sruši ceo sporazum ako dođe u iskušenje da traži ustupke za nešto drugo ili da progura svog kandidata“.

SHRM konstatuje da „visoki napon“ među članicama već izaziva to što je devet od ukupno jedanaest kandidata iz zemalja EU, iako polovina država-članica OEBS-a nije u Uniji.

„To otežava predsedavajućoj (Albaniji) da odgovori na zahteve država-članica, kao što su na primer Rusija ili države na Kavkazu ili u Centralnoj Aziji (a jedan jak kandidat je iz Kazahstana), koji tvrde da bi ‘paket’ trebalo da je geografski uravnotežen“, piše sajt.

Zbog tih i drugih komplikacija, ne može se isključiti da će, ukoliko pregovori dođu u ćorsokak, sledećih meseci biti nominovano još kandidata.

Političko-diplomatski izazov je kako će predsedavajuća Albanija u čije ime nastupa premijer Edi Rama, uspeti da na prihvatanje „paketa“ navede zemlje poput Turske ili Tadžikistana, koje su ranije oštro kritikovale ODIHR jer na sastanke poziva predstavnike nevladinih organizacija koje te države smatraju „terorističkim grupama“.

Ravnopravnost polova je takođe sve relevantniji kriterijum za najviše položaje u OEBS-u, ali ovog puta su svega četiri žene među jedanaest kandidata, uključujući jake kandidatkinje za generalnog sekretara i za predstavnika OEBS za slobodu medija.

Cilj albanskog predsedavanja je da se dogovor o sva četiri mesta postigne na sastanku Ministarskog saveta OEBS-a u Tirani početkom decembra, ali je za „pakovanje“ prethodnog „paketa“ rukovodstva, pod austrijskim predsedavanjem 2017. godine, trebalo nekoliko meseci pregovora i to i uz neformalno okupljanje ministara spoljnih poslova da bi se krenulo s mrtve tačke.

SHRM zaključuje tekst o tome u nadi da će se „ova turbulentna godina završiti s novim rukovodstvom“ jer „od toga zavisi efikasnost OEBS-a u sadašnjem, posebno kritičnom vremenu“.

Monitor bezbednosti i ljudskih prava (SHRM) je platforma za raspravu, analizu, informacije i događaje relevantne za mandat OEBS, posebno se fokusirajući na međusobni odnos bezbednosti i ljudskih prava. SHRM, nastao od časopisa „Bezbednost i ljudska prava“ (Security and Human Rights), osnovanog 1990. godine, pod pokroviteljstvom je Holandskog Helsinškog odbora (NHC).