„Za napredak je možda potrebno da se u Srbiji promeni vlast, kao što je slučaj na Kosovu“

Ovaj odnos izgleda da ne proizvodi ono što bismo željeli da vidimo, a to je normalizacija odnosta dviju strana na istoj razini. Vučićeva vlast odavno nije pokazala nikakvu kreativnost u postizanju napretka u dijalogu osim kreiranja nekih situacija napetosti. Primera radi, podsetimo na slučaj okupljanja vojske Srbije u Raški i nadletanje aviona unutar teritorije Kosova. Na drugoj strani, premijer Kosova, Aljbin Kurti, nezavisno od toga što dijalog nije smatrao prioritetom tokom svoje predizborne kampanje, promijenio se, pa počeo da se njime, ocenjuje za Danas Albinot Maloku, politički analitičar sa Kosova, u odgovoru na pitanje kako vidi deset godina stagnacije u dijalogu Beograda i Prištine.

*U ovdašnjoj javnosti preovlađuje mišljenje da nova vlast na Kosovu ne želi dijalog sa Srbijom, odnosno da čini sve kako bi se on prekinuo.

Albin Kurti se zalaže za reciprocitet, pa je njegov recipročni odnos prema registracijskim tablicama proizveo jedan obostrani sporazum u korišćenju stikersa sa obe strane. Istini za volju, o stikersima su pričali i druge vlasti na Kosovu. Premijer Kurti i njegova vlada nisu protiv dijaloga Kosova sa Srbijom. Možda bi bilo lijepo da se i u Srbiji promijeni vlast, pa bi možda buduća vlast bila kreativnija u ovom procesu. Imam osijećaj da nećemo imati ozbiljan proces dijaloga sve do poslije izbora u Srbiji.

*Kako razumete odbijanje aktuelne kosovske vlasti za formiranje ZSO?

– Asocijacija opština sa srpskom većinom se suprostavlja formatu i modelu na kojima se gradilo nezavisnost Kosova 2008 godine. Kosovo je obećalo multietničnost, poštivanju prava zajednica, poštivanju uređenja nivoa vlasti, i tako dalje. Briselski sporazum iz 2013. godine je predat Ustavnom sudu Kosova 2015. godine, na razmatranje. Ustavni sud Kosova tada utvrdio je da principi Asocijacije opština sa srpskom većinom na Kosovu nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava. Bazirajući se na ovoj ali i na drugim okolnostima koje su odvijale tokom ovih godina, mislim da se Asocijacija najprije mora definisati šta je to i šta se hoće time.

*Zašto se prethodna kosovska vlast onda na to obavezala?

– Kao što se možda sijećate, premijer Aljbin Kurti u nekoliko navrata je rekao da će on kad bude postao premijer i uzeo vlast da razmotri i preispituje sve sporazume koje su postigle ostale garniture vlasti Kosova u dijalogu sa Srbijom. On je postao premijer Kosova, ali ne vidimo da nešto se radi na tome. Kada je u pitanju Asocijacija, to sam već objašnjavao. ASK treba da dobije najprije definiciju. Koliko se siječam do sada, ni zvanični Beograd nije dao nikakvu definiciju o Asocijaciji, a zvanična Priština samo pretpostavljala najgore, tj, da je Asocijacija neka vrsta manjeg bosansko-hercegovačkog entiteta koji je 1995.godine prihvaćen pod imenom Republika Srpska.

*Kako vidite ponašanje EU i SAD prema tom problemu? Da li razumete da i oni insitiraju na formiranju ZSO?

– I EU i SAD su zainteresovane da Kosovo i Srbija ispune obaveze sprovođenjem prethodnih sporazuma. Iz Ambasade SAD-a u Prištini sapošteno je pre nekoliko dana da oni ne opisuju kako treba da se sporazumi sprovedu, jer su tehnike implementacije u rukama dviju strana. Normalno, i EU je za formiranje ASK-a.

*Situacija na graničnim prelazima svako malo preti da preraste u otvoreni sukob… Međutim, onda ta opasnost, bez obzira na intezitet, nestane iz javnosti i prebaci se fokus na druge stvari. Kako komentarišete takvu manipulaciju, pogotovo prema ljudima, bez obzira nacionalnost, kojih se takva realnost tiče i ugrožava ih?

– Najprije moramo objasniti da jedino mjesto gdije se stvara napetost, kada govorimo o graničnim prelazima Kosova i Srbije jesu Jarinje i Brnjak. Mislim da se previše manipulisalo sa ljudima na severu Kosova gdije su koncentrisani građani srpske nacionalnosti. Zvanični Beograd ih je zloupotrebljavao u svim prilikama. Red i mir na Severu Kosova nije odgovarao ni ljudima koji se bave sivom ekonomijom, a koji su dijelovali decenijima bez kontrole. Svaki pokušaj zvanične Prištine da se uspostavi red, mir i kontrola, odmah je to viđen kao napad na građane srpske nacionalnosti. Ako Vlada Kosova prestane da plaća struju koju koriste građani srpske nacionalnosti sa severa Kosova, odmah se to interpretira kao ugroženost za njih. A zna se da struju moraju isplatiti oni koji je iskorištavaju.

*Verujete li u to da su Vučić, Tači i Haradinaj imali više razumevanja jedni za druge i svoje, tumači se, pojedinačne interese nego što je sada u stanju da Vučićevim interesima i njegovom navodnom viđenju javnog interesa građana Srbije izađe u susret vlast Aljbina Kurtija?

– Imam osjećaj da su s Vučić i Tači, možda zbog češćih susreta, više poznavali jedan drugog ali ne bih rekao da su imali i više razumijevanja jedan za drugog. Premijer Kurti se vodi svojom politikom, složili se mi time ili ne, on ima svoj način dijelovanja. U Vučića nema neko poverenje.

Pripajanje Albaniji nije uopšte na dnevnom redu

*Aljbin Kurti je pre neki dan izjavio da ne vidi problem pripajanja Albaniji? Da li je njegov pristup dobar, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Srbijom, kako za kosovske Albance tako i za Srbe na Kosovu?

– Premijer Kosova Aljbin Kurti, ne siječam se da je ikada bio protiv normalizacije odnosa Kosova sa Srbijom. On tu normalizaciju je vidio između ostalog u poštivanju ravnopravnih odnosa i međusobnog priznavanja. Što je i za očekivati! Znači ako bude tu taj politički akat priznavanja onda ostala pitanja ima da se dese normalnim tokom. Priča o pripajanju Kosova Albaniji ne vidim da je na dnevnom redu aktuelnog premijera Kosova. Zapravo, on je u zadnjoj predizbornoj kampaniji nije ni spomenuo to. Glasove je dobio na karti borbe protiv korupcije, kriminala i nepotizma. On je u tom intervjuu rekao da ako bi se organizovao demokratski referendum o pripajanju Kosova Albaniji glasao bi za to. Znači „ako bi se organizovao“, a ne „kad budemo organizovali“. Istini za volju, Aljbin Kurti sada kao premijer u drugom mandatu nekako razlikuje od onog premijera koji je bio u prvom mandatu. Kurtiju je najvažnije da ima odnos sa građanima Kosova bez razlikovanja njihove pripadnosti. U njegovoj vladi su ministri srpske, bošnjačke, romse i turske nacionalnosti.