Za odnose Srbije i Hrvatske krive političke elite

Govoreći u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, Antić je objasnio da hrvatske političke elite moraju da se dokažu pred biračima. On je novinarki Tamari Skrozza rekao da se u Srbiji, s druge strane, pokazalo da je Hrvatska „najbezopasnija i najzgodnija da se tu pokaže određena doza patriotizma“.

„Imamo i ministra zaduženog za to, koji deluje ozbiljno samo u hrvatskoj javnosti“, ocenio je Antić, posle odluke Zagreba da ministru Aleksandru Vulinu zabrani ulazak u Hrvatsku.

Ćirić, međutim, tvrdi da krivicu za odnose sa Hrvatskom snosi i prethodna vlast u Srbiji, iako ističe odgovornost
trenutnih političkih elita u obe države.

„Mi smo u periodu posle takozvanih demokratskih promena imali priliku da se rešimo tog zla, govora mržnje i
netrpeljivosti prema Hrvatima, Albancima, Bošnjacima i drugima, ali naše demokratske vlasti to nisu uradile“,
objasnio je Ćirić, naglašavajući da su one „takođe jahale nacionalistički narativ“.

Sagovornici FoNeta nisu saglasni ni kada je u pitanju dublji uzrok trzavica između Srbije i Hrvatske.

Po Antiću, dve države se sukobljavaju samo oko simbola i identiteta, a problem je u tome što po tom pitanju nisu na
istom nivou.

„Srbija polako izlazi iz priče o identitetu, a Hrvatska tek ulazi u nju“, misli Antić i konstatuje da u Hrvatskoj
postoji „osećaj velikog gubitka“, koji potiče iz velikih očekivanja.

Prema njegovoj oceni, Hrvatska će zato morati da prevaziđe sadašnje stanje ili će se suočiti s „ozbiljnim krizama i
problemima“.

Antić podseća da je prosečna plata u Hrvatskoj od 2013. do 2017. godine pala sa 44 na 37 odsto evropskog proseka, a
postoji svest da bi sve verovatno bilo bolje da su u Evropsku uniju ušli još devedesete godine.

„I ko je kriv? To je vrlo jasno. Pošto nema više Srba, krivi su neki Hrvati. A pošto je potrebno da nacionalni pokret
ipak bude jedinstven, onda je to Srbija“, uveren je Antić.

Za razliku od njega, Ćirić smatra da je u pitanju kulturni model u oba društva, mišljenje koje društva imaju i način na
koji reaguju.

„Mi se previše oslanjamo na to šta rade političari, na njihovu politiku i na njihov način razmišljanja, koji je uvek u nacionalističkom ključu, koji je uvek istovremeno i manija gonjenja i kompleks više vrednosti, koji je uvek
otrovan po društvo“, napominje Čirić.

Ocenjujući da je rešenje problema između Hrvatske i Srbije lako rešivo, ali ne sada, u trentku dok su „na vlasti u obe
zemlje predstavnici ratnih politika tokom devedesetih“, on upozorava da ono što se trenutno dešava ne sme da se
zanemari.

Opasan je svaki sukob, makar i verbalni, sa bilo kojom državom, posebno u regionu koji je još osetljiv i koji je u postkonfliktnom periodu, kaže Ćirić za Kvaku 23.

Sagovornici FoNeta ne predviđaju mogućnost eventualnih oružanih sukoba između Hrvatske i Srbije, ali obojica – iako polaze s potpuno suprotstavljenih pozicija – u periodičnim krizama vide političke igre. Problem je, međutim, što takve krize na prostoru bivše Jugoslavije lako mogu da izmaknu kontroli. Posle čega obično ostaje pustoš ili, u najboljem slučaju, još jedna propuštena šansa za normalan i miran život.