Za početak posrednička diplomatija

Postoji „manevarski prostor“ za pregovore Beograda i Prištine o statusu Kosova, ocenjuju upućeni izvori Evropske unije uoči današnjeg sastanka šefova diplomatija te organizacije.
Evropski ministri će razmotriti kakve korake bi trebalo učiniti pošto je Savet bezbednosti UN to pitanje preneo na Kontakt grupu. Predstavnik portugalskog predsedništva EU novinarima je rekao da je stav evropske dvadeset sedmorice i dalje da „sveobuhvatni predlog Martija Ahtisarija pruža osnovu za rešenje kosovskog pitanja putem nove rezolucije Saveta bezbednosti UN“.
Kako su agenciji Beta preneli zvaničnici EU, verovatno je da će novi direktni pregovori početi najpre „posredničkom diplomatijom“, s nadom da će se kasnije srpska i albanska strana prikloniti i neposrednom dijalogu.
Izvori u Briselu navode da novonastali obrt u rešavanju kosovskog problema „nije previše obećavajući, da sve izgleda veoma teško, ali da se ne može isključiti ni da je uslovno povoljno kretanje na neki način počelo“. Oni su upozorili da „perspektive nisu baš mračne, ali ako i ova nova faza ne bi uspela onda bi zapretila velika opasnost od jednostranog procesa“.
To bi bilo „veoma loše za samo Kosovo i ne bi bio valjan pristup, jer bi taj proces bio veoma mukotrpan, skopčan s velikim teškoćama i veoma dugo bi trajao“, smatraju u EU. „Takav obrt bio bi krajnje nepovoljan i pun izazova i za Srbiju“, napomenuli su funkcioneri EU i naglasili da bi veoma teško moglo da se zamisli da EU ne bi učinila nikakve poteze ako ništa ne bi bilo postignuto za četiri meseca predstojećih pregovora i posredovanja u rešavanju kosovskog statusa.
„Za obe strane bi to zbog toga moralo predstavljati podstrek da budu znatno kooperativniji u odnosima s međunarodnom zajednicom“, jer, kako su predočili zvaničnici EU „za Srbiju bi to inače značilo alternativu da, na kraju svega, izgubi suverenitet nad Kosovom, dok bi za Kosovo to značilo vrlo loš, mukotrpan, težak i nikako lak proces“. Na pitanje šta to kao „istinski privlačan zalog“ mogu EU, SAD i Rusija sada kroz Kontakt grupu ponuditi da bi se prvenstveno albanska strana privolela da zainteresovano pregovara o konkretnom kompromisu, funkcioneri EU neposredno nadležni za kosovsko pitanje odgovorili su da se „ne može reći da ne postoji manevarski prostor za pregovore jer Kosovo i tamošnje vođstvo zavise od međunarodne zajednice i bez nje neće moći da ostvare svoje ciljeve“.
„Oni neće biti u stanju da predlože bilo šta što bi, na bilo koji način, značilo odbacivanje koncepta Martija Ahtisarija. Ne treba isključiti ni mogućnost da kosovski Albanci konačno prihvate i nešto drugačije, ali to ne bi moglo da bude odustajanje od određenog vida nezavisnosti“, smatraju izvori u Briselu.
„Nezavisnost je za kosovske Albance očigledno nešto o čemu se ne može pregovarati. Ali način, modaliteti, vremenski okvir i uslovi pružaju mnogo više manevarskog prostora za pregovore i posredovanje“, navode isti izvori.
Funkcioneri EU smatraju da će i stav Beograda biti „vrlo čvrst i nepopustljiv“, ali primećuju da „Srbija želi da bude član EU, želi da ide napred u Evropu“ i da bi tu trebalo otvoriti vrata da se podudare ključni interesi. Dodali su i da je stav EU i dalje da se apsolutno pruži šansa pregovorima i nagodbi, da se ne ide na bilo kakve jednostrane poteze na obe strane i da se učine najveći napori za nalaženje rešenja prihvatljivog za obe strane.
Zamoljeni da kažu da li se u EU procenjuje da bi u stavovima srpske i albanske strane moglo doći do pomeranja u stavovima koji bi otvorili vrata nagodbi oko statusa, funkcioneri u Briselu su odgovorili da u Beogradu ima „izvesnih, iako vrlo malih razlika u viđenjima budućnosti Kosova“, uz opasku da na drugoj strani nema ni najmanje sumnje da će biti teško s Prištinom raditi u tom smislu. Diplomatski izvori EU bili su još precizniji predočivši da bi „za svakog albanskog političara koji bi u sadašnjoj situaciji rekao nešto drugo osim da je nezavisnost Kosova apsolutni cilj značilo političko samoubistvo, i više od toga“.
Zasad je, isto tako teško zamisliti, dodali su, „posebno ako u Beogradu glavnu reč u tome bude i dalje vodio premijer Vojislav Koštunica“, da bi Srbija mogla ponuditi išta drugo osim najšire autonomije, a nikako nezavisnost Kosova.
Možda bi se moglo zamisliti da kroz nekoliko godina dođe do promena u viđenjima Beograda, ali bez obzira na sadržinu rešenja ili „obim međunarodnog angažovanja“ sada nema znakova da bi iko u Srbiji prihvatio „nešto što bi značilo da Kosovo više nije sastavni deo Srbije“. Zamoljeni da objasne kako bi se mogli podudariti interesi Srbije da sačuva suverenitet i upliv nad Kosovom s ciljem Srbije da uđe u EU, diplomate u Briselu uzvratili su da „i u samom Beogradu ima različitih mišljenja u tom pogledu“. „Ako odnos snaga ostane isti, a mišljenje nekih očigledno uplivnih političkih snaga u Beogradu konačno sasvim prevagne, onda ne mora značiti da će put Srbije uvek i ostati evropski“, zaključili su evropski izvori.