Za pozitivnu odluku važan i sutrašnji susret Vučić – Mustafa

Ovo kažu za Danas nezvanično izvori iz Brisela, komentarišući tvrdnje da bi zvanični Brisel mogao da da „zeleno svetlo“ za otvaranje još tri poglavlja u februaru. Naši sagovornici ističu da „generalno govoreći, postoji volja u EU da se u paketu otvori poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika, poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene i poglavlje 29 – carinska unija“, ali i da „pozitivna odluka Brisela zavisi delimično od susreta srpskog i kosovskog premijera“, Aleksandra Vučića i Ise Mustafe.

Podsetimo, Komitet stalnih predstavnika zemalja članica EU u Briselu dao je i zvaničnu saglasnost prošle sedmice da se otvori poglavlje 26 o kulturi i obrazovanju, nakon što su to odobrile i Hrvatska i Bugarska, pa se čeka organizovanje međuvladine konferencije o navedenom poglavlju.

Komentarišući mogućnost da u skorije vreme bude otvoreno i poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, izvori Danasa tvrde da se to „verovatno neće dogoditi u narednih nekoliko meseci“, te da bi otvaranje tog poglavlja „moglo da predstavlja veliki problem za Beograd koji i dalje balansira između EU i Rusije“. „Otvaranje poglavlja 31 ne bi predstavljalo blagoslov već prokletstvo, imajući u vidu da mnogi u EU ne gledaju blagonaklono na balansiranje Beograda“, smatraju naši sagovornici.

Povodom eventualnog otvaranja novih poglavlja u februaru, Andrej Horvat, vođa projekta „Podrška pregovorima sa EU“, koji u ime nemačke vlade u Srbiji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), kaže za Danas da „otvaranje poglavlja nikako neće predstavljati problem za srpsku stranu koja je u svojim pregovaračkim strukturama spremna za taj rad“.

– To mogu da (po)tvrdim iz ugla gledanja vođe projekta nemačke vlade koji je od 2012. godine srpske institucije podržao da danas bude tako. Problem više vidim u kapacitetima država članica EU da sa pregovaračkim procesom bave istim intenzitetom kao što je to bilo kod poslednjeg velikog proširenja, znači pre 2005. Ergo, „prebrojavanje“ otvorenih poglavlja će polako prestati da bude interesantno a fokus će ići u pravcu praćenja pravovremenog ispunjavanja dogovorenog u akcionim planovima i u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), ocenjuje Horvat.

I predsednik Nikolić u Briselu

U utorak u večernjim časovima biće nastavljen dijalog s Prištinom u Briselu na najvišem nivou, najavio je juče premijer Aleksandar Vučić. On je dodao da će na sastanak ovog puta ići i predsednik Tomislav Nikolić, navodeći da veruje da će prištinska strana dovesti svoje najviše predstavnike. Prema Vučićevim rečima, razgovori neće biti ni jednostavni ni laki jer obe strane polaze od različitih polazišta kada je reč o Kosovu. Za Srbiju je ono deo njene teritorije, dok je za Prištinu nezavisna država. On je naveo da se nada da će zaključak razgovora biti da ubuduće ne sme da dolazi do upotrebe oružja i borbenog oružja, kao što je to bio slučaj prošlog vikenda kada je Srbija iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu uputila voz oslikan freskama iz kosovskih manastira i sa natpisom „Kosovo je Srbija“. Voz nije stigao do odredišta, već je zaustavljen u Raškoj po naredbi Vučića zbog mogućih sukoba. Vučić je rekao da se u Brisel ide da bi se pokušalo da se dođe do dogovora, „da i jedni i drugi učine neki ustupak“. Nikolić je juče za Sputnjik rekao: „Albancima ćemo otvoreno reći da je poštovanje sporazuma uslov za mir, a predstavnicima EU da imaju obavezu da preduprede, a ako to nije moguće, onda zaustave svaku akciju koja direktno ugrožava mir i bezbednost svih stanovnika KiM“. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je prošle nedelje da Srbija očekuje i insistira da se u narednoj rundi dijaloga s Prištinom na stolu nađe i formiranje ZSO.

Očekivanja Beograda

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je u decembru 2016. izjavio da će Srbija u 2017. biti spremna da otvori „više od deset poglavlja u pregovorima o članstvu u EU“. On je naveo da se nije razgovaralo o otvaranju poglavlja 31 koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ukazujući da se ono, prema iskustvu drugih zemalja, otvara pred kraj pregovaračkog procesa.