Prikupljanje i predaja čak 150.000 potpisa za predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića, ali tek nekoliko dana po raspisivanju izbora, pokazuje da Srpska napredna stranka ima za cilj da prikaže „jačinu i snagu“ Vučića, kako u odnosu na tu stranku, tako i u odnosu na opoziciju te zato gradi kampanju oko broja prikupljenih potpisa a nije žurila da potpise preda prva, ocenili su sagovornici Danasa.
Koalicija oko Srpske napredne stranke, koja će na predstojećim izborima na svim nivoima nastupati pod sloganom „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, predala je juče potpise podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića.
Dok je za parlamentarnu listu SNS prikupljeno 58.000 potpisa u rekordnom roku te su predstavnici vladajuće SNS prvi predali listu i time se izborili da budu prvi na glasačkom listiću, za predsedničke izbore primenili su drugu strategiju.
Kvantitet, odnosno iskazivanje „snage“ i obima podrške bio je prioritet u odnosu na brzinu.
SNS je ovo sebi mogla da dozvoli jer su izborna pravila takva, kako za Danas objašnjava politikolog Dejan Bursać, da se redosled kandidata na glasačkom listiću na izborima za Predsednika Srbije – određuje žrebom, a ne na osnovu toga ko je prvi predao potpise kao što je slučaj sa parlamentarnim izborima.
– SNS i na predaju potpisa gleda kao na deo kampanje, to je prilika da se taj, pre svega birokratatski proces, koji treba da pokaže da vi kao kandidat imate određenu podršku građana i da ne može svako da se kandiduje, iskoristi za PR i marketing. Samim tim gledaju da pokažu snagu, s tim što postoji razlika ovog procesa sa recimo parlamentarnim izborima, ovde SNS nije imao imperativ kakav inače ima na parlamentarnim da, odmah 24 sata posle raspisivanja, predaju listu što su i učinili 16. februara – podsetio je Bursać.
Za kandidaturu Vučića, SNS je skupio skoro tri puta više potpisa nego za parlamentarnu trku, prema poslednjim informacijama čak 150.000 a kao se pisalo pre toga prvih 110.000 potpisa prikupljeno je „za svega tri sata“, prema navodima tabloida bliskih režimu, računajući sa tim da je sama objava Vučićeve kandidature odlagana do poslednjeg trenutka i stigla je pet dana po raspisivanju izbora.
Predsednički izbori koji će se u Srbiji redovno održati 3. aprila, raspisani su 2. marta, SNS je sednicu Predsedništva na kojoj se odlučivalo o kandidatu održala tek 7. marta kada je potvrđeno da će u trku ući Vučić a potpisi podrške za njegovu kandidaturu predati su dan nakon toga, 8. marta.
Ovo vreme je vladajućoj stranci poslužilo da, kako kaže Bursać, prikupe što veći broj potpisa, mobilišu svoje biračko telo i da se „hvale“ sa 150.000 potpisa a u međuvremenu su „održavali tenziju sa onom, sada već starom pričom – ko će biti kandidat da li će to biti Vučić“, navodi on.
– Verujem da su Vučiću dobro došla ta odlaganja zbog aktuelne situacije sa pritiscima oko Ukrajine, sa tih par dana je kupio sebi manevarskog prostora – naglašava on.
Dok je Srpska napredna stranka „većala“ odnosno održavala tenziju ko će biti kandidat, prvi su svoje potpise podrške predali Miloš Jovanović, kandidat koalicije „Nada“, nedugo zatim Zdravko Ponoš ispred „Ujedinjeni za pobedu Srbije“.
Politikolog Boban Stojanović takođe naglašava da SNS „nije žurila“ da bude prava u predaju zbog rasporeda kandidata žrebom, već da je ovde cilj bio da se naglasi kvantitet – i to ne samo u odnosu na stranku, već i u odnosu na opoziciju.
– Cilj je apsolutno da se pokaže jačina i snaga Vučića, da je on duplo jači od stranke i verovatno duplo jači nego svi ostali kandidati zajedno. Ukoliko bude desetak kandidata, a minimum je da imaju po 10.000 potpisa, vrlo je verovatno da će Vučić imati više nego svi oni zajedno. Na simboličkom nivou ovo je važno jer je sigurno prvi put u istoriji da je neko predao više od 150.000 potpisa za kandidaturu i to sad treba da bude poruka i opoziciji i svim biračima – naglasio je Stojanović.
Iz opozicije sa druge strane, dolazile su optužbe da „notari masovno otkazuju overu i napuštaju mesta prikupljanja potpisa“ za opozicione kandidate, kako je naveo Boško Obradović, insinuirajući da notari to rade kako bi se skoncentrisali na overu potpisa za Vučića.
Boban Stojanović i Dejan Bursać saglasni su da je ovakva praksa moguća i da to ne iznenađuje ali podsećaju da osim notara, overu potpisa mogu da vrše i opštinski i sudski overitelji.
– Naravno da su overitelji zaposednuti od strane SNS, ne treba to da nas čudi, međutim potpuno je nenormalno da se ovako nešto radi. Svaki potpis preko 10.000 je nebitan i to je bačen novac jer overa jednog potpisa košta 30 dinara. To je besmisleno pokazivanje snage, ali za Srbiju potpuno očekivano – navodi Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.