Za pregovore sa EU o viznoj liberalizaciji za srpske pasoše na Kosovu nadležan Beograd, a ne Priština

Ono što je poznato je da se budući status tih pasoša neće razmatrati u okviru odluke o viznoj liberalizaciji za Kosovo. To su za portal Jurpijen vestern Balkans – EWB potvrdili i iz kabineta izvestioca Evropskog parlamenta za pitanje vizne liberalizacije za Kosovo, Tajsa Rojtena.

“Sporazum o viznoj liberalizaciji za Kosovo odnosi se samo na pasoše koje izdaje Kosovo. Potpisnim aktom, ovaj postupak zvanično je zatvoren”, navodi se u odgovoru Rojtenovog kabineta.

Da kosovski Srbi, nosioci pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava, nemaju koristi od bezviznog režima za Kosovo potvrdili su za EWB i iz Evropske komisije. Ipak, oni su dodali da je “Evropska unija odlučna da osigura da svi građani Zapadnog Balkana budu uključeni u bezvizni režim EU, ukoliko postoje uslovi za bezbedno putovanje”, saopštili su iz EK. Da li će se pitanje srpskih pasoša dodatno pregovarati, nisu želeli da prokomentarišu.

Na osnovu raspoloživih informacija, jasno je da kakav će biti budući status srpskih pasoša nije pitanje za Kosovo, već za institucije Republike Srbije. O tome sa Briselom ne bi trebalo da pregovara vlada u Prištini nego vlasti Beogradu.

Srpski pasoši na Kosovu izuzeti iz vizne liberalizacije za Srbiju

Iako su vize za putovanje u Evropsku uniju Srbiji ukinute još 2009. godine, bezvezni režim nije važio za pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava. Razlog za to leži u činjenici da srpska policija nije imala efektivnu kontrolu na teritoriji Kosova, što znači da nije imala mogućnost da prikupi sve neophodne informacije o licima koja bi imala pravo na srpski pasoš. To su i Srbi i Albanci.

Zato je razdvajanje srpskih pasoša koji se izdaju na teritoriji Kosova i centralne Srbije bio jedan od uslova bez kojih Srbija nije mogla da dobije viznu liberalizaciju. Rešenje koje se tada našlo bilo je da srpskim državljanima na Kosovu pasoše izdaje Koordinaciona uprava u Beogradu. Do danas, broj ovako izdatih pasoša prelazi preko 100 hiljada.

U odluci Saveta Evropske unije iz novembra 2009. godine, kojom je omogućen bezvizni režim za Srbiju, u članu četiri navodi se da će pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava biti isključeni iz bezviznog režima za Srbiju. U obrazloženju se navodi da se pasoši isključuju iz “bezbednosnih razloga i zbog mogućnosti ilegalnih migracija”.

“Nemogućnost srpske policije da proveri validnost svih aplikanata na području Kosova, doveo je do dogovora sa Evropskom komisijom da se svi rezidenti koji imaju pravo na srpski pasoš, a koji doalze sa Kosova, naprosto isključe iz procesa vizne liberalizacije”, objašnjava za EWB Miodrag Milićević, direktor nevladine organizacije Aktiv sa Kosova.

Kaže da je Aktiv godinama unazad pokušavao da dobije odgovor od srpskih institucija šta će biti sa “specijalnim pasošima”, ali da su uglavnom dobijali usmene garancije da će nadležne institucije Republike Srbije da adresiraju ovo pitanje Evropskoj komiisji kako bi se trajno rešio ovaj problem.

“Lično verujem da je to bilo samo u domenu formalnog odgovora, a da se u praksi nikada nije zaista pregovaralo sa EU. Propozicije za viznu liberalizaciju Srbije od 2007. godine bile su u potpunosti jasne, a one su podrazumevale da svi građani sa Kosova koji imaju pravo na srpske pasoše budu isključeni iz vizne liberalizacije”, kaže Milićević.

Srbija morala mnogo ranije da traži rešenje

Priča da će Kosovo dobiti viznu liberalizaciju nije od juče. Još 2018. godine prištinske vlasti ispunile su sve kriterijume koje je od njih tražila Evropska unija, a zbog nemogućnosti svih država članica da se o ovom pitanju saglase, proces je nekoliko puta do sada sklanjan sa dnevnog reda.

Na pitanje da li je Srbija ikada vodila pregovore o izmeni člana 4 odluke Saveta EU o viznoj liberalizaciji za srpske pasoše na Kosovu i da li će se ti razgovori voditi, nismo mogli da dobijemo odgovor ni iz nadležnog Ministarstva spoljnih poslova, ali ni iz Misije Srbije pri Evropskoj uniji.

Na upit našeg portala nije odgovorila ni vladina Kancelarija za Kosovu i Metohiju, iz koje su još 2018. godine saopštili da EU “ne samo da ne postavlja pitanje validnosti pasoša”, već da su započeti “pregovori sa Evropskom komisijom da se bezvizni režim odnosi na sve pasoše”. Ishodi ovih pregovora, ukoliko ih je bilo, nisu poznati.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je u sredu da je to pitanje na kojem Srbija insistira, kao i da to pitanje “mora da se reši”. “Nova odluka će tek da stupi na snagu, ako stupi, do tad bi trebalo da se reši”, rekao je kratko Dačić.

Miodrag Milićević ocenjuje da je Srbija mnogo ranije morala da radi na rešavanju ovog problema, jer se već duže vreme zna da je pitanje trenutka kada će Kosovu biti omugućena vizna liberalizacija.

“Svi smo pre devet godina znali da se radi na obezbeđivanju uslova da građani Kosova jednog dana mogu bez viza da putuju u Evropu. Samim tim je i Srbija morala značajnije da reaguje i kandiduje ovo pitanje kao jedno od prioritetnijih. Ako to već tada nije bilo urađeno, sada je pravi momenat da se i ovo pitanje reši”, kaže Milićević.

Prema njegovim rečima, osećanja građana Kosova koji imaju pasoše koje je izdala Koordinaciona uprava su nakon vesti da su, bar za sada, jedini iz regiona koji neće moći da putuju u Evropu bez viza, pomešana. Kaže da ima i onih koji čitavu stvar posmatraju sa pragmatične strane.

“Oni koji imaju već kosovske pasoše stava su da je dobro da makar nešto od kosovskih dokumenata može da im koristi, a to će biti pasoš za nesmetano putovanje u EU od 1. januara 2024. godine”, navodi Milićević.

Naglašava da je ipak ostao “dubok nivo razočaranja u institucije Srbije”. “Kako je moguće da ovaj problem do sada nije rešen na način da bude u korsti ne samo Srba, već i svih onih koji imaju pravo na srpski pasoš”, dodaje Milićević.

Da li su razlozi za izuzeće srpskih pasoša nestali?

Pošto će bezvizni režim za kosovske pasoše stupiti na snagu 1. januara 2024. godine, pitanje ilegalnih migracija, koje je navedeno kao razlog za izuzeće srpskih pasoša koji se izdaju srpskim državljanima na Kosovu, postaće manje relevantno. Jedan od razloga je i to što mnoga lica sa teritorije Kosova neće imati motiv da zbog bezviznog režima uzimaju srpska državljanstva i pasoše, jer će bez ikakvih prepreka sa kosovskim pasošima moći da putuju u EU.

Miodrag Milićević ipak navodi da će bezbednosni problem koji postoji zbog toga što MUP Republike Srbije nema pun pristup teritoriji Kosova i dalje postojati.

“Međutim, na političkom nivou stvari su se apsolutno promenile u korist građana koji imaju srpski pasoš izdat od strane Koordinacione uprave. Zato bi Republika Srbija ovo pitanje što pre trebalo da uputi Evropskoj komiiji kako bi se rešilo pitanje onih građana koji i nemaju pravo na kosovski pasoš. Da se njihovi srpski pasoši izjednače sa pasošima građana Srbije koji žive na teritoriji centralne Srbije”, kaže Milićević.

Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za EWB da se radi o diskriminaciji građana Srbije sa prebivalištem na Kosovu ukoliko srpski pasoši ostanu izuzeti iz vizne liberalizacije i za Srbiju i za Kosovu.
“Tako građani sa Kosova koji imaju pasoše Koordinacione upravo ostaju jedini u regionu koji ne mogu da putuju bez viza. Takođe i retki u čitavoj Evropi, s obzirom da samo još dve zemlje, Moldavija i Belorusija, ne pripadaju zoni ‘belog Šengena’”, kaže Elek.

On ne očekuje da se ovo pitanje u skorije vreme reši, iako bi zbog interesa građana to bilo od izuzetne važnosti.

“Budući da zato niko nema nekog velikog političkog interesa, ne bih isključio da to pitanje u skorije vreme niko ne potegne. Posebno u kontekstu pregovora Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou, gde će 2. maja predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti pregovarati neka velika pitanja poput Zajednice srpskih opština (ZSO)”, zaključuje Elek.