Za razliku od Hrvatske, Slovenija podržava Srbiju

Izuzetnog značaja je to što je postignuta saglasnost za otvaranje poglavlja 23 i 24, jer se time otvara put ka dinamičnijem napretku na pregovaračkom putu. Pregovori za članstvo u EU su, naravno, komplikovan proces, ne samo sadržajno već politički. Potrebno je biti svestan toga. Na tom putu treba imati poverenja da će Evropska komisija voditi proces na način koji je u interesu svih – i Srbije. U tome Srbija ima podršku Slovenije. I do sada smo se jasno angažovali, kako na profesionalnoj strani preko pomoći naših eksperata, tako i na diskusijama gde je podrška Slovenije uvek veoma jasna, kaže u razgovoru za Danas ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec, odgovarajući na pitanje može li Hrvatska da uspori put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ili da, čak, spreči Srbiju da postane članica EU.

Kako ocenjujete aktuelne odnose na Zapadnom Balkanu, uključujući srpsko-hrvatske odnose?

– U zadnje vreme dosta često odgovaram na to pitanje, što već samo po sebi nešto govori. Nažalost, prečesto se dešava da su odnosi u regionu još uvek obeleženi oživljavanjem prošlosti, dešavanjima u vreme zadnjeg rata, godišnjicama, različitim pogledima na dešavanja, kao i tinjajućim političkim nesuglasicama. To je realnost za koju se nadam da će se sve više kretati u smeru saradnje dijaloga, razumevanja, poštovanja, poverenja, i na osnovu toga nepovratne stabilnosti i pomirenja. Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su od izuzetnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana, koju ne treba uzimati zdravo za gotovo. Slovenija će zato nastaviti sa podsticanjem regionalne saradnje aktivnostima unutar Brdo – Brioni procesa, promocijom Pozitivne agende za mlade Zapadnog Balkana, kao i saradnjom u zajedničkoj borbi protiv bezbednosnih izazova i terorizma – u okviru toga bih istakao slovenačku inicijativu WBCTI (Western Balkans Counter Terrorism Initiative), koja je u međuvremenu postala deo EU aktivnosti i saradnje sa regionom. I rešavanju pitanja nasledstva nekadašnje SFRJ takođe moramo posvetiti više pažnje. Prošlo je 15 godina otkako je u Beču potpisan Sporazum o pitanjima nasledstva i želeo bih da, pored Slovenije, i druge države naslednice prepoznaju naš zajednički interes u toj oblasti. U budućnosti zato moramo da usmerimo zajedničke snage i na uređenje prava i obaveza iz prošlosti.

Kako gledate na nedavne pozive na rehabilitaciju Slobodana Miloševića u Srbiji koje upućuju pojedini poličari, uključujući šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića?

– Žalim što suđenje, zbog smrti Miloševića, nije dobilo epilog. Što se tiče poziva na njegovu rehabilitaciju, mislim da nisu smisleni i mogu jedino da otvore raspravu koja ni Srbiji ni regionu ne bi donela ništa pozitivno.

Šta će biti ključni zadaci srpske vlade u narednih nekoliko meseci kada je reč o nastavku procesa evropske integracije Srbije? Da li će Srbija nastaviti da pruža podršku Srbiji na evropskom putu?

– Slovenija je jedna od najaktivnijih pristalica politike širenja EU i time i perspektive članstva Srbije u EU. Pri tom polazimo od uverenja da evropska perspektiva i politika širenja donose značajnu garanciju stabilnosti, napretka u sprovođenju reformi i podsticaja regionalne saradnje. O tome će biti reči i na Bledskom strateškom forumu, 5. i 6. septembra na Bledu u Sloveniji. Naravno, tu očekujemo i verujemo da će Srbija ispuniti svoj deo obaveza u procesu preuzimanja i implementacije EU zakonodavstva, normi i standarda, kao i vrednosti.

Čestitka Dačiću

U čestitki koju je šef slovenačke diplomatije nedavno uputio svom srpskom kolegi Ivici Dačiću povodom Dačićevog ponovnog izbora na tu funkciju izražava se uverenje da će dve zemlje nastaviti da produbljuju odnose uz doprinos svojih diplomatija.