Budućnost severnog dela Kosova pod velikim je znakom pitanja jer nije jasno na koji način predstavnici međunarodne zajednice planiraju da reše međuetničke tenzije na tom području, čije pretežno stanovništvo čine pripadnici srpske nacionalnosti. Plan od šest tačaka, koji je usvojio Savet bezbednosti UN-a podrazumeva uspostavljanje široke autonomije u tom delu, dok predstavnici tamošnjih institucija to vide kao opasnost od podele.
O tome da li se najnoviji sukobi u Kosovskoj Mitrovici mogu tumačiti kao reakcija predstavnika Srba na uvertiru za pokušaj Euleksa da pristupi rešavanju tog problema, može se samo spekulisati. Juče nismo uspeli da dobijemo odgovor ni od Euleksa ali ni od predstavnika srpskog Ministarstva za KiM na koji način će se rešavati problem severnog dela Kosova.
Nasilje koje je usledilo nakon protesta Srba u Brđanima u Kosovskoj Mitrovici zbog obnove albanskih kuća u tom naselju, kada su pripadnici međunarodnih snaga koristili šok bombe, gumene metke i suzavac da bi sprečili Srbe da se približe takozvanoj „žutoj liniji“ koja ih razdvaja od Albanaca juče je privremeno zaustavljeno. Međutim, pitanje je trenutka kada će ponovo eskalirati jer predstavnici srpske zajednice ne odustaju od namere da spreče povratak Albanaca, dok s druge strane, vlasti u Srbiji ne sprovode plan povratka raseljenih Srba s tog područja.
Savetnik Hašima Tačija, premijera Kosova Dukađin Gorani, kaže za Danas da je prioritet kosovske vlade povratak svih raseljenih Srba na svoja ognjišta i da se na tome u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi. On naglašava da je sever Pokrajine očigledno najveći problem i da ponašanje predstavnika srpske zajednice preti da ugrozi stabilnost na celom Kosovu.
„Oni ne žele da sever Kosova vide kao teritoriju koja više ne pripada Srbiji. Odbijajući da pristanu na suživot sa Albancima, oni zapravo ne žive u političkoj realnosti, ugrožavajući time i sopstvenu bezbednost“, kaže Gorani.
Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednica opština KiM, kaže za Danas da od povratka raseljenih Srba nema ništa jer predstavnici lokalnih zajednica u kojima su Albanci većina o tome odbijaju da razgovaraju.
„Dijaspora, kosovske institucije i nevladine organizacije finansiraju povratak Albanaca, a poslednji pokušaj obnove kuća u naselju Brđani zapravo je deo geostrateškog plana da se nastavi sa daljim iseljavanjem Srba. Međunarodna zajednica navodno već deset godina pokušava da vrati građane srpske nacionalnosti na svoja ognjišta i nije u tome uspela jer je neophodno kontaktirati Albance iz lokalnih zajednica koji se tome protive. Srbe, međutim, niko ništa ne pita kada se ostvaruje proces povratka Albanaca u naše lokalne sredine – smatra Jakšić.On ističe da za to ne mogu biti odgovorni ni srpska vlada ni UN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
