„Za Srbiju bi bilo dobro da najzad ima predsednicu“

Biljana Stojković, članica Skupštine slobodne Srbije, smatra da nije dovoljno reći da kandidatkinja treba biti žena, jer mi već gledamo užasne ženske figure koje imaju funkcije u ovom režimu. Prema njenoj oceni, one izgledaju kao beskrajno zahvalne i ponizne prema vladaru koji im je funkciju dodelio, a trude se i da budu veći muškarci od muškaraca u državi kojom vlada jedan alfa mužjak. Stojković kaže da sve to izgleda degutantno i jako šteti samoj ideji da uloga žena u društvu mora i treba biti veća i jednaka muškom polu.

– Ta žena, koja bi postala predsednica, morala bi biti nezavisna, obrazovana i promišljena, bez snishodljivog odnosa prema muškim ulogama. Najvažnije je pitanje, u ovom trenutku, da li je Srbija spremna da izglasa takvu ženu. Ja u to nisam sigurna. Nedavno sam čula za istraživanje koje govori o tome da u našoj zemlji pre svega žene ne bi glasale za ženu. To pokazuje silinu patrijahalnosti i dubinu društvenih predrasuda o odnosu polova. Na negovanju tog sentimenta intenzivno se radilo prethodnih decenija i potreban je zaokret u ovom pitanju. Ja nisam sigurna ni da je sadašnja opozicija spremna za tako nešto. Pogledajte samo skup lidera opozicionih stranaka – to je isključivo muški klub. Oni se sjajno međusobno razumeju, čak i kada se sukobljavaju. Učešće žene u toj igri, žene sa jasnim stavovima, nije nešto što neki među njima lako podnose – ukazuje Stojković.

Ona dodaje da, u svakom slučaju, nije dovoljno reći da žena treba da bude predsednik, te da to mora biti žena koja će moći da nametne svoj autoritet uprkos celoj političkoj sceni i uprkos pogubnim predrasudama.

Kopredsednica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura kaže za naš list da je izjava lepa za senzacionalistički naslov, koji vodi ka tome da se izjava prepričava, a da onaj koji je izjavio dobije priliku da uz tu temu govori i o drugim stvarima. Po njenom sudu, to je medijsko-strateški dobar potez, ali ne više od toga.

– Ako baš moramo da analiziramo datu izjavu, onda moramo reći i to da lideri političkih stranaka i organizacija kada nisu sigurni u sopstveni uspeh ili uspeh svojih saradnika povlače kao siguran potez predloge takozvanih nestarančkih ili nadstaranačkih kandidata, ekspertske vlade i slično. To pokazuje slabost. Dalje, nisam sigurna da je predlog žene neka posebna novina za SNS i aktuelnog predsednika, kako kaže Veselinović, s obzirom da upravo u ovoj Vladi sedi oko polovina žena, da istom upravlja žena i da predsednika države okružuju žene i da su mu one, po sopstvenom priznanju, najbliže saradnice. Najvažnije pitanje je šta je ideja sa ženom kao zajedničkom kandidatkinjom? Da li se očekuje da ta kandidatkinja ispunjava samo formu ili ima objektivne mogućnosti da pobedi kandidata tako moćnog konglomerata kakva je aktuelna vladajuća koalicija – pita Macura.

„Ako je ovo drugo“, nastavlja ona, „biće na zadovoljstvo svih i radujem se predlogu, a ako je ovo prvo – onda je vreme da se dečacima i iz vlasti i iz opoziciji kaže da prestanu da poimaju žene kao potrošnu robu i fine ukrase u svojim dugoročnim planovima“.

Predsednica Pokreta Slobodna Srbija Lidija Martinović smatra da bi, naravno, za Srbiju, pa i svaku drugu zemlju, dobro bilo da najzad ima predsednicu.

– Međutim, nije pol najvažniji, već mudrost, ugled i pre svega spremnost da se ta važna funkcija vrati u ustavne okvire i stavi u službu svih građana. Naš pokret se inače zalaže da promene našeg društva vode i ka tome da tog predsednika ubuduće samo postavlja Narodna skupština umesto besmislenog obaranja ruku i iscrpljivanja na njegovom direktnom izboru, sasvim neprimerenom njegovoj ulozi i ovlašćenjima – ističe Martinović.

Alisa Kockar, portparolka Demokratske stranke, podseća da se DS zalaže za jedinstveni nastup opozicije jer oni veruju da je samo udruživanjem svih opozicionih snaga moguće motivisati razočarane građane da izađu na izbore, stvoriti referendumsku atmosferu i pobediti na izborima, a potom i sprovesti promene koje bi dovele do ekonomski boljeg, stabilnijeg, dostojanstven

– Ukoliko zajedno sa partnerima donesemo odluku da učestvujemo na predstojećim predsedničkim izborima, logičan sledeći korak i jeste odabir zajedničkog kandidata ili kandidatkinje za predsednika. Da li će to biti muškarac ili žena, ličnost manje ili više poznata javnosti, iz akademskih ili nekih drugih krugova, još je rano za odlučivanje i nagađanje – bitno je da to bude kandidat koji može da pobedi Vučića i svakako da to bude osoba koja je svesna važnosti sadašnjeg trenutka, koliko je bitno da se lični, stranački i svi drugi partikularni interesi sada stave u drugi plan, a da u prvom planu bude isključivo opšti interes – smena mafijaškog režima i povratak institucijama – naglašava Kockar.

Ona veruje da svaka stranka i pokret imaju barem nekoliko spremnih predloga, i muškaraca i žena koji bi mogli biti ozbiljni kandidati za predsedničku funkciju, kao i da će njihovi predstavnici uskoro sesti, razgovarati i dogovoriti se o detaljima, a javnost o detaljima obavestiti onda kada bude najsvrsishodnije.

Alisa Kockar zaključuje da je izbor pravog trenutka važan skoro koliko i izbor kandidata jer, kako kaže, „ako izlazimo na izbore, kampanja mora biti koncipirana do najsitnijih detalja, a kandidat/kinja za predsednika izložena napadima režima samo onoliko koliko je neophodno, ni sekund više“.