Za učlanjenje Srbije u EU bi glasalo 44, a protiv 42 odsto građana

Na pitanje šta bi bilo idealno rešenje za Kosovo, 38 odsto građana nema odgovor, a isti je procenat onih koji ne znaju šta bi mogao da bude realan ishod aktuelnih pregovora Beograda i Prištine.

Dok trećina građana, 34 odsto, smatra da bi idealno bilo da Kosovo ostane u okviru Srbije, s većim ili manjim stepenom autonomije, svaka peta osoba smatra da bi najbolje rešenje bilo priznavanje kosovske nezavisnosti – osam odsto, sedam odsto je za podelu teritorije, dok je pet odsto za prihvatanje francusko- nemačkog predloga.

Rezultati pokazuju i da 35 odsto građana, kao rešenje koje nije nužno idealno, ali je realno, vidi priznavanje Kosova, podelu teritorije, prihvatanje francusko-nemačkog plana, dok 14 odsto građana smatra da je Kosovo kao deo Srbije realna solucija.

Skoro trećina građana otvoreno kaže da ne zna šta francusko-nemački plan podrazumeva, a samo sedam odsto njih smatra da je to korak ka finalnom sporazumu Beograda i Prištine.

Kada se sadržaj predloga pojasni građanima, većina ga ne smatra prihvatljivim, pa CRTA navodi da bi samo 26 odsto građana prihvatilo plan, a 20 odsto njih kaže da bi prihvatili nezavisnost Kosova u zamenu za obezbeđivanje boljeg položaja Srba.

Građani koji trenutni predlog smatraju prihvatljivim, većinski vide priznavanje Kosova, podelu teritorije ili prihvatanje francusko-nemačkog plana kao realno, a nešto ređe i kao idealno rešenje pitanja Kosova.

Građani su rastrzani u vezi sa strateškim pravcem Srbije, pa je stav 44 odsto ispitanika da bi Srbija trebalo više da se okrene ka Zapadu, a 43 odsto ih je za jaču vezanost s Rusijom.

Politika sedenja na više stolica čini se najprihvatljivijom za većinu građana, među kojima ima tek 18 odsto onih koji misle da bi Srbija trebalo u potpunosti da se opredeli za jednu ili drugu stranu.

Rusija se percipira kao najvažniji politički i bezbednosni partner, dok se nasuprot tome Evropska unija percipira kao najvažniji ekonomski partner.

Za učlanjenje Srbije u EU bi glasalo 44, a protiv 42 odsto građana.

Istraživanje CRTA je sprovedeno telefonski na reprezentativnom uzorku od 1.011 punoletnih građana Srbije, bez Kosova, u periodu od 25. februara do 3. marta 2023. godine.