Za uvoz nedostajućih količina električne energije EPS će morati da plati između jedne i 1,5 milijade evra

Podsećanja radi, naš portal je nedavno pisao o tome da će EPS zbog manjkova u proizvodnji električne energije morati da obezbedi sredstva za uvoz struje kao i da će tokom leta nadležni odobriti povećanje njene cene za domaćinstva i privredu.

Naime, zbog nedovoljno kvalitetnog uglja na kopovima Rudarskog basena “Kolubara”, havarija koje su EPS zadesile krajem prošle i početkom ove godine i niske proizvodnje struje u hidroelektranama usled suše, eksperti predviđaju da će tom preduzeću za snabdevanje potrošača u zemlji nedostajati čak 2,2 milijarde kilovat sati električne energije.

Tokom ovog leta, elektroenergetski sistem Srbije suočio se sa najnižim dotokom vode u poslednjih desetak godina. Tako je, tokom juna i jula dotok praktično bio prepolovljen. U Hidroelektranama “Đerdap”, koje u uobičajenim uslovima pokrivaju četvrtinu potrošnje struje u Srbiji, sredinom avgusta situacija se dodatno pogoršala zbog toga što je pristizalo samo 2.000 kubika vode u sekundi, što je radi ilustracije tri puta manje od junskog višegodišnjeg proseka.

Nadležni ističu da će, kada je reč o HE “Đerdap”, zbog hidrološke situacije ova godina biti slabija po pitanju proizvodnje, odnosno da se očekuje da će ona u odnosu na prosek biti manja za oko 30 odsto. Treba naglasiti i da su akumulacije u sistemu drinsko-limskih hidroelektrana poluprazne, a one daju do 12 odsto struje. Pre dvadesetak dana, proizvodnja u tim hidroelektranama je za trećinu bila manja od one predviđene planom.

Takva situacija je uzrokovala da je EPS već sad prinuđen da uvozi struju i to u znatno većoj količini nego što je uobičajeno za letnji periodu, a to je u proseku oko 200 megavata po satu. Približavamo se kraju leta i početku grejne sezone, koja počinje 15. oktobra ove a završava se 15.marta sledeće godine, kada će potrošnja struje znatno porasti.

Jedan od razloga je i taj što veliki broj građana Srbije svoje domove zagreva na struju jer im je to i dalje najisplativije. Prognoze struke govore da će EPS-u u periodu grejne sezone nedostajati količine u iznosu od 500 megavat-sati električne energije na sat. S obzirom na cene struje na berzama, koje dostižu i do 750 evra po megavat satu, EPS-u će biti potrebno između milijardu do 1,5 milijardi evra kao bi nabavio količine koje će mu nedostajati jer neće moći da ih podmiri iz domaćih proizvodnih kapaciteta.

Ono što nadležni u Vladi Srbije sada razmatraju je na koji način obezbediti EPS-u neophodna novčana sredstva za kupovinu struje. Jedna od mogućnosti, kako saznaje Demostat, je da EPS uzme novi kredit kod komercijalnih banaka ali u tom slučaju treba uzeti u obzir da je preduzeće već zaduženo u velikoj meri, u prvom redu zbog havarija i nestručnog rukovođenja, naročito u periodu dok je na njegovom čelu bio Milorad Grčić, koji je zbog toga bio prinuđen da podnese ostavku na poziciju direktora. Shodno tome, novo zaduženje bi predstavljalo dodatni balast za poslovanje Elektroprivrede Srbije.

Druga mogućnost o kojoj se razmišlja je da Vlada Srbije bude ta koja bi preduzeću obezbedila državne garancije za kredit kako bi došlo do neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje. Treća opcija koja je, po saznanjima Deomstata, “na stolu” je da Vlada Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom napravi aranžman koji bi podrzumevao da ta finansijska organizacija dobije pravo da učestvuje u upravljanju EPS-om.

Izvor Demostata navodi da odluka za koji od ova tri modela će se Vlada Srbije opredeliti i obezbediti neophodna sredstva za funkcionisanje EPS-a još uvek nije doneta.

Ono što stručnu javnost ali i potrošače veoma zabrinjava je to da li će struje čak i u slučaju da EPS obezbedi novac potreban za njenu nabavku iz uvoza biti dovoljno u ponudi na berzama. Naime, s obzirom na globalnu energetsku krizu zbog rata u Ukrajini pod znakom pitanja je da li će u Evropi uopšte biti viškova struje koji bi mogli da budu ponuđeni na prodaju. Ako bi se pokazalo da su pesimističke prognoze u tom segmentu tačne restikcije struje bi bile nešto sa čim bi se potrošači u Srbiji neminovno suočili. Pitanje je samo u kom obimu bi do toga došlo. Vlast i EPS pak kategorički demantuju da će restrikcija biti a kroz mere štednje planiraju da smanje potrošnju električne energije.

Inače, kako je Demostat još početkom maja najavio da će tokom leta uslediti, Vlada Srbije je 30.avgusta donela odluku kojom preporučuje EPS-u da od 1.septembra poveća cenu struje za privredu za 26,5 odsto a krajem jula Agencija za energetiku je odobrila tom preduzeću da od istog datuma poveća i cenu za domaćinstva u iznosu od 6,5 odsto.

Povećanje cena struje od 1. septembra sa podjednakim nezadovoljstvom su primili kako građani tako i privreda. S obzirom na nizak standard stanovništva, činjenice da polovina zaposlenih u Srbiji radi za platu do 50.000 dinara i inflaciju koja “divlja” i najmanje poskupljenje struje predstavlja značajan udar na kućni budžet.

Poskupljenjem su vidno nezadovoljni i privrednici pa je nakon što će njihovi računi za struju od 1.septembra biti veći najverovatniji epilog biti taj da će oni, kako bi to nadoknadili troškove i ostvarili željeni profit, povećati cene svojih proizvoda i usluga. U praksi, to znači da će i taj ceh, kao krajnji potrošači, platiti građani Srbije.