INTERVJU – Aleksandar Arsenijević: Mitrovčani nas vuku za rukav da im objasnimo šta se dešava u Briselu (VIDEO)

“Stav je isti kao na prethodnim izborima. Baš sam Vama u izjavi rekao da je tadašnja moja kandidatura uslovljena vraćanjem Srba u kosovske institucije. Tada smo do poslednjeg dana čekali da li će se u zakonskim rokovima za povlačenje kandidaturu dogoditi povratak u institucije i formiranje ZSO. Ovog puta smo čekali rezultate ohridskih pregovora, da li će Priština popustiti i krenuti da formira ZSO. Nepravedno bi bilo prema građanima od kojih su mnogi napustili svoje položaje u kosovskim institucijama da mi budemo oni koji će hrliti u te institucije”, kaže on odgovarajući na pitanje zašto se nisu prijavili za izlazak na izbore.

Navodi da nije izgledno da izbora bude na Severu Kosova zbog zakona koji kaže da je potrebno 900 birača po jednom biračkom mestu, što znači, napominje, da Severna Mitrovica mora da ima oko 27 biračkih mesta, a to je nemoguće ako izbori ne budu u školama koje su deo obrazovnog sistema Srbije.

“Albanska javnost ih naziva paralelnim institucijama, ali želim da napomenem da te škole po Ahtisarijevom planu koji je prihvatilo Kosovo i uvrstilo u zakone i ustav su legalne po zakonima Kosova”, kaže on.

*Zapravo želite da kažete da neće biti biračkih mesta za regularno održavnje izbora?

Tako je, a uz to imamo veliko prisustvo specijalnih policijskih snaga, i mislim da je jedina mogućnost ako budu improvizovali organizaciju izbora, da bude organizovano uz njihovu asistenciju. Nemoguće da naši građani prihvate da kroz špalir policije ostvaruju svoje biračko pravo.

Dokle god se Srbi ne vrate, nama nije mesto tamo.

Mi smo mlada organizacija koja iza sebe nema mrlje i repove, nije nam potrebno da ulazmo u bilo kakve izbore da bi čistili svoju prošlost, već možemo biti svesni kolektivnih prava i pitanja Srbaa na Kosovu i da ne vodeći se ličnim porivima damo doprinos tome.

*Da li nam preti nova kriza vezana za održavanje ovih izbora?

Mogućnost za krizu na Severu Kosova je uvek izvesna. Mislim da neće biti većih turbulencija, ali ako nekome padne na pamet da upada u škole da bi se izbori održali mislim da će to biti kritičan trenutak, jer će ljudi, kažu mi u razgovorima, to shvatiti lično. Naša deca tamo pohađaju nastavu. To je najopasniji trenutak koji može da se desi i tada niko od građana neće prezati od malo rizičnijih radnji.

Kriza je moguća i oko tablica, jer je Priština najavila da od 1. aprila neće biti moguće kretanje vozilima sa KM tablicama, iako je EU rekla da je rešenje iz Brisela važeće do postizanja novog sporazuma. Može se desiti i oduzimanje vozila i zabrana ulaska.

Kad smo već kod tablica, jasnim prihvatanjem evropskog predloga i tačke oko nacionalnih simbola izbijeno nam je iz ruku traženje statusno neutralnih KS tablica.

Uzimajući u obzir učestalost incidenata u koje su bili involvirani specijalni pripadnici KP, koliki problem predstavlja za Srbe na severu njihovo prisustvo i koliko je realno očekivati da zahtev za njihovim povlačenjem sa Severa bude ispunjen, jer je to takođe zahtev za povratak u institucije?

S obzirom na već izgrađene baze, kao i na to da se nalaze na svakom pedlju severa Kosova teško da će do toga doći.

Specijalne snage jesu pretnja bezbednosti na Severu, uzmite u obzir izjavu roditelja u selo Jošanica, čije je dete isprebijano na pravdi Boga, da sledeće puta ako se to ponovi će biti radikalniji u odgovoru. Jasno i da kada imamo monoetničke strukture Kosovske policije svaki njihov takav postupak može biti etnički motivisan. Samim masovnim ulaskom specijalnih policijskih jedinica pre samog postavljanja barikada i u toku barikada slikanje sa nacionalističkim i šovinističkim simbolima na društvenim mrežama kao da su došli da osvoje i maltretiraju taj narod.

Tu postoje i mladići koji su daleko od svojih domova i pod jakom propagandom iz Prištine uplašeni i za svoju ličnu bezbednost, te i iz straha mogu biti laki na obaraču, što je jako loše. To su trenuci koji mogu da izazovu širu eskalaciju na Severu Kosova.

*Koliko su Mitrovčani upoznati sa dešavanjima u Briselu?

Mogu da Vam kažem da sa svakim briselskim i dogovorom meni i mojim saradnicima rukavi budu odrcani i pokidani od građana koji nas vuku kako bi im približili ono što se dešava u Briselu. Uvek pomno pratimo situaciju, savetujemo se, čitamo između redova, ali ni mi ne možemo dokučiti šta se dešava u netransparentim pregovorima u Briselu i Ohridu.

Imali smo garancije da će Aneks biti transparentan, ali on je tako šturo napisan da ostavlja prostor da i Beograd i Priština mogu šturo da ga tumače kako žele za domaću politiku.

*Jesu li opravdane kritike beogradske desnice da je Vučić izdao Kosovo?

Izdaja je krupna reč, koju ja ne koristim jer izbegavam da koristim teške reči. Ali je istina da je Kosovo dobilo mnogo više nego Srbija tim sporazumom i mnoge mogućnosti koje do sada nisu imali. Čak i da ne budu članica UN, dovoljno je da budu članica NATO da ta nezavisnost bude zacementirana.

Odgovor na pitanje ulaska Kosova u UN mogu da daju samo stalne članice SB UN, gde su i Kina i Rusija, to uopšte nije na Srbiji.

*Da li Vaša inicijativa podržava usvajanje evropskog predloga?

Naravno da evropski predlog za nas nema nekih pogodnosti.

Nikakvih? Ne vidi pogodnost ni u statusu za SPC, spominje se nekakva lokalna samouprava?

Upravo zbog toga. Mi smo imali pompezne najave o formiranju ZSO. Ona je potpisana u Briselskom sporazumu i kao takva ne može se naći u drugim sporazumimam kakav je i evropski predlog. Sem šturog objašnjenja da je to samoupravljanje za srpsku zajednicu, i toga da će to biti nekakva “Frankenštajn zajednica srpskih opština” ja ne vidim ništa što “Srpski opstanak” može podržati. Čak i onu osnovu koju smo imali ovim pregovorima smo izgubili.

Uvek ponavljam da mi kao političari na Kosovu imamo samo karte koje nam Beograd dodeli, a Beograd nam često dodeljuje jako loše karte. Ovog puta katastrofalne.

Imali smo srpske predstavnike, legalno, ne toliko legitimno izabrane u centralnim vlastima koji su bili lepo ušuškani u svakoj vlasti i nisu potencirali pitanja srpske zajednice već su rado s Beogradom Kosovu predavali jedan po jedan deo briselskog dogovora, a svakom implementacijom dogovora smo, kako bi se opravdali pred javnosti, imali krize.

Ta netransparentnost našim ljudima nije ulivala sigurnost, zato imamo gotovo 30 posto iseljenog stanovništva sa Kosova u proteklih 10 godina.

*Mislite da će te u doglednoj budućnosti živeti u ZSO i hoće li to imati bilo kakve benefite za građane koji budu živeli u tim multietničkim opštinama?

Kao što sam na mnogim sastancima naveo, na primer gospodinu Eskobaru pred odlazak u Ohrid, da suživot koji se odvija između svih etničkih zajednica se dešava u srpskim opštinama. Srba nema u dovoljnoj meri u drugim opštinama na Kosovu da bi ostvarili normalan suživot. Samim Zakonom o lokalnoj samoupravi druge zajednice poput Albanaca imaju jasno naznačene funkcije koje obavljaju. Taj format je zadržan u ZSO i ne bi naštetio drugim zajednicama. Upravo je ZSO zajednica multietničkih opština ali ih tako nazivamo jer tu živi većinski srpsko stanovništvo.

Eskobaru sam i rekao da je važno da nam prava budu zaštićena jer kod velikog dela albanske zajednice i kod samih lidera dosta izražena želja, koju je iskazivao i sam Aljbin Kurti, o ujedinjenju sa Albanijom. Kurti je rekao da je to za njega nedosanjani san. I u slučaju da se to desi, da većinska zajednica implementira neke od svojih ideja mi moramo da imamo svoju zaštitu u okviru toga, da ne budemo asimilovanu u većinsku albanski zajednicu, već da imamo jasno svoje simbole, da se zna da smo mi Srbi, da imamo pravo na veroispovest, jezik.

Rekao sam mu da ZSO pored teritorijalne autonomije mora da ima i personalnu autonomiju, jer ima i Srba koji žive u enkalavama, koje su već enklavicama, poput Babinog mosta, kojima je potreban pravna zaštita.

U okviru ZSO se vidi mogućnost suživota i daljeg života na Kosova, bez toga ne. Iako zakoni za koje često navodi albanska javnosti da su najliberalniji u Evropu, ali oni nikada nisu implementariani. Jedan od dva službena jezika na Kosovu je srpski, ali to se ne primenjuje. Srbin kad uđe u instituciju u kojoj je sve na albanskom se oseća kao stranac.

Iako su to sastanci sa Četam haus pravilom, mogu da kažem da nam je stavljeno do znanja da će ZSO biti formirana sa ili bez Kurtija i da moraju biti poštovani svi međunarodni sporazumi. To nisam video u ohridskom sporazumu. Možda je preuranjeno, ali mislim da ćemo imati “Frankeštajn ZSO”.