Zadali najteži autogol u borbi Srbije za Kosovo

 Danas, dve godine posle, aktuelna vlast još nije smogla snage da krivično goni organizatore i inspiratore nasilja za vreme i posle mitinga „Kosovo je Srbija“, u kojem je naneta i višemilionska materijalna šteta i bila teško ugrožena bezbednost građana.

Kako je nedavno Danasu potvrdio šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, „najveći neuspeh (u srpskoj političkoj borbi protiv kosovske nezavisnosti) dogodio se 21. februara 2008, kada nismo uspeli da sprečimo destruktivnu reakciju na ulicama Beograda na samoproglašenje nezavisnosti u Prištini, što je dodatno opteretilo naš ionako težak položaj“.

Sa ovim je saglasan Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju. Vejvoda kaže za Danas da su dešavanja u Beogradu povodom mitinga „Kosovo je Srbija“ ostavila loš utisak na međunarodnu zajednicu.

– Loše posledice su ostavljene i na stremljenje Srbije ka EU, s obzirom na to da je to bio strašan izuzetak, jer se nije obistinila nijedna od najnegativnijih posledica proglašenja nezavisnosti Kosova. Nije se dogodio masovan egzodus Srba, trgovinska blokada Kosova, presecanje komunikacija od severa do juga pokrajine, čega su se neki plašili – navodi Vejvoda.

Prema njegovim rečima, ove dve godine od samoproglašenja nezavisnosti pokazale su da je Srbija ispunila ono što je rekla, a to je da će se za Kosovo boriti institucionalnim, legalnim i diplomatskim sredstvima.

– Ti strašni događaji u Beogradu, februara 2008, uplašili su Beograđane, ali i građane cele Srbije, kao i međunarodnu javnost, da će se država vratiti u vremena za koja smo mislili da su prevaziđena. Srećom, to nije bio slučaj – zaključuje Vejvoda.

Prema saznanjima Danasa iz diplomatskih izvora, najtežih posledica je bilo u odnosima zvaničnog Beograda sa SAD i Nemačkom. Primera radi, dugo vremena posle februarskog spaljivanja nezaštićene američke ambasade i demoliranja restorana Mekdonalds, na internet stranici Stejt departmenta posvećenoj Srbiji bilo je naglašeno antiameričko nasilje tog 21. februara, kao i činjenica da za to niko nije krivično odgovarao. Ipak, Amerikanci su vremenom prešli preko toga, što kod Nemaca nije bio slučaj.

Naime, kako su Danasu rekli dobro obavešteni sagovornici, dok se razjarena masa okupljala ispred nemačke ambasade u Beogradu, njeni službenici su kontaktirali kabinet premijera Koštunice i MUP, sa apelom da im se hitno pošalje policijska zaštita. U zgradi ambasade živeo je jedan broj članova diplomatskog osoblja s porodicama, kojima je u tim trenucima bezbednost bila ozbiljno ugrožena. Koštuničini saradnici su se oglušili o te pozive, tako da su zaštitu ambasadi mogli da pruže samo nenaoružani agenti BND, nemačke tajne službe. Samo sticajem okolnosti izbegnuti su ozbiljniji incidenti. Berlin još dugo vremena nije bio spreman ovo da oprosti Beogradu, što se iskazalo i u nemačkom skepticizmu prema ubrzanoj evropskoj integraciji Srbije i u snažnoj podršci nezavisnom Kosovu.

Milan Živanović je jedini od 80 osumnjičenih protiv kojih je Republičko javno tužilaštvo podnelo krivične prijave zbog učešća u neredima, a kojem je započet sudski proces. U prvom pojavljivanju pred sudom, u novembru 2009, Živanović je priznao da je učestvovao u neredima i tvrdio da su ga na to inspirisali govornici na mitingu, „izazivajući u njemu patriotska osećanja“. Krenuo sam na ambasadu tokom govora Emira Kusturice, kazao je Živanović. Ukoliko budu dokazane optužbe, preti mu zatvorska kazna do 12 godina.

Ko je odgovoran za smrt Zorana Vujovića, demonstranta stradalog prilikom paljenja ambasade SAD, pitanje je na koje još nema odgovora.

Dragoljub Todorović, advokat, za Danas kaže da se za dve godine ništa nije promenilo i da se situacija čak i pogoršala.

– Samo jedna osoba odgovara za dešavanja te noći i to za izazivanje opšte opasnosti. Smešno je da jedan čovek odgovara za sve to – navodi Todorović.

Prema njegovim rečima, svaki pojedinac može da podnese krivičnu prijavu protiv tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i svih koji su govorili na bini.

– Prvi važan momenat je da ambasada Amerike nije bila obezbeđena, a drugi je što su svi govornici indirektno i direktno pozivali i huškali na nasilje, negativnim govorima o SAD i NATO. Krivična prijava bi mogla da bude podneta za izazivanje opšte opasnosti, a možda čak i za podstrekivanje na izvršavanje krivičnih dela. Mora se istražiti i to da li je postojao plan da se tako nešto uradi, s obzirom na to da objekat, odnosno ambasada, nije bila obezbeđena – ocenjuje Todorović.

Dve godine nakon tog tragičnog događaja i dalje stoji pitanje zbog čega se na odgovornost ne pozivaju konkretni ljudi, poput bivšeg premijera Vojislava Koštunice i tadašnjeg zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića, koji su organizaciono stajali iza protesta i na njemu održali vatrene govore.

Predstavnici DS su se nekoliko dana pre održavanja mitinga, navodno nezadovoljni organizacijom, povukli iz cele priče. Predsednik Tadić je tog 21. februara otputovao u Rumuniju.

Željko Ivanji, funkcioner G17 plus, ocenjuje za Danas da bi Republičko javno tužilaštvo trebalo da pokrene postupak „protiv najodgovornijih državnih funkcionera koji su tokom mitinga očito pozivali na nasilje“.

– Koštunica i njemu bliski stranački i ideološki državni funkcioneri su svojim nastupom na tom mitingu podstrekivali nacionalni naboj i time doveli u opasnost bezbednost. Posebno su odgovorni što taj skup nije bio obezbeđen i što policija ništa nije učinila da spreči vandalizam. Sada se cela krivica svaljuje na dve devojčice koje su navodno ukrale nekakve patike iz izloga, kao i na momka koji se jedini našao pred sudom. Međutim, političari ne bi trebalo da vrše pritisak na Tužilaštvo, iako je očigledno da ono nije ažurno po tom pitanju – zaključuje Ivanji.