Zagarantovano građansko pravo samo na papiru: Da li je osobama sa hendikepom u Srbiji obezbeđeno da ravnopravno glasaju?

Brojne institucije u našoj zemlji nemaju adekvatne prilaze i njihova arhitektura nije prilagođena osobama sa hendikepom, a pre svega korisnicima kolica.

Zbog toga su im, svesno ili nesvesno, brojna prava uskraćena. Jedno od tih prava jeste i pravo glasanja na izborima.

Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije (AIA) Milan Janković za Danas objašnjava da jednom delu osoba sa hendikepom nije potreban nikakav vid podrške, a da se to, pre svega, odnosi na osobe koje nemaju motoričku vrstu hendikepa.

„Kada su u pitanju ostale osobe, kojih je više, sporadično im je obezbeđena mogućnost da ravnopravno glasaju kao i ostatak biračkog tela“, ukazuje on.

Janković pojašnjava da određene kategorije ljudi nailaze na različite barijere.

„Veliki broj glasačkih mesta nije pristupačan korisnicima kolica i osobama sa motoričkim hendikepom. Mi smo nasumičnim uvidom na 10 ili 12 mesta utvrdili da većina nije pristupačna, odnosno da korisnici kolica ne bi mogli samostalno da pristupe biračkom mestu“, navodi naš sagovornik.

On naglašva da je činjenica da biračka mesta nisu pirsupačna u dovoljnoj meri, ali da postoje i drugi izazovi.

„Najviši nivo ugroženosti, kada je u pitanju glasačko pravo, imaju osobe koje ne vide. Oni se oslanjaju na podršku personalnog asistenta i ne mogu da provere da li je neko ko je u toj ulozi zaokružio onaj broj na listiću koji njima odgovara“, ukazuje Janković.

Za takve slučajeve, kako dodaje, u Srbiji nije razvijena adekvatna podrška.

„U većini zemalja postoji jedan modul koji se stavlja preko glasačkog listića, koji ima rupe iznad rednih brojeva, a pored tih rupa je na brajevom pismu napisano koji je to redni broj. Na taj način se omogućava osobama koje su slepe da glasaju samostalno. Nekoliko naših članova koji su slepi su se susreli sa situacijom da ne mogu da glasaju samostalno, već su morali da vode personalne asistente“, navodi on.

Janković napominje da tu nije kraj problemima.

„Imali smo primer, kada su članovi izborne komisije čuli insturkciju slepe osobe koji redni broj da zaokruži njen personalni asistent, oni su hteli da ospore taj glas i tražili su dodatnu dozvolu da ta osoba može da glasa za nju, što ne postoji“, kaže on.

Janović podseća da postoji vodič za članove biračkog odbora, koji je kreirala Republička izborna komisija (RIK), a koji se odnosi na podršku glasanju osobama sa invaliditetom.

„Međutim, taj vodič je usmeren uglavnom na podršku osobama sa vidljivom vrstom hendikepa, dok ne obuhvata osobe sa različitim drugim vrstama hendikepa“, ukazuje on.

Naš sagovornik dodaje da nije mali broj ljudi koji imaju sociljalne fobije, zbog depresije ili nekog drugog mentalnog stanja.

„Zbog toga te osobe ne mogu da izađu na biračko mesto, a članovi biračkog odobra ne bi zbog toga došli kod njih u stan ili kuću da im omoguće da glasaju. Zbog toga će se mali broj njih odlučiti da iskoristi svoje biračko pravo“, smatra Janković.

On navodi da takvo stanje nije tabu tema, ali da odmah osobe sa takvim i sličnim stanjima etiketiraju kao teže psihijatrijske slučajeve, čak i ako je u pitanju samo nelagoda zbog date situacije.

„Verovatno ima preko 400 ili 500 hiljada ljudi u odnosu na ukupan broj glasača koji su u takvoj situaciji. To je neki potencijalni broj ljudi, ali ne postoji tačan broj“, kaže Janković.

Kao dodatni problem on naglašva i to da postoji značajan broj ljudi koji se zbog rehabilitacije ili lečenja nalaze u nekoj zdravstvenoj ustanovi i ni njima nije omogućeno da glasaju.

„Ne mogu da glasaju zbog toga što su ti korisnici ustanove neretko van svog mesta prebivališta. Ni to nije rešeno preporukama RIK-a. Ni broj tih ljudi nije manji od četiri ili pet hiljada“, navodi Janković.

Takođe, kako dodaje, i osobe koje su na trajnom smeštaju u nekom od domova su u istoj situaciji.

Što se tiče osoba koje su slepe, kako navodi Janković, njima je pristupačno da odu do glasačkog mesta, ali naizlaze na mnogo drugih barijera.

„Dobar deo osoba koje su slepe koristi faksimil, a često znaju članovi biračkog odobra da im traže potvrdu o tome da oni mogu da koriste faksimil iako je situacija očigledna. I onda oni moraju da dokazuju svoj hendikep“, ukazuje naš sagovornik.

Janković podseća i da ne postoji evidencija sa biračkih mesta o broju osoba sa hendikepom koje glasaju.

„Na prošlim izborima, članovi biračkih odbora u zapisnicima sa biračkih mesta nisu navodili koji broj glasača je glasao uz podršku. Zbog toga je teško da se stekne tačan uvid, a to bi bio značajan pokazatelj o broju osoba sa hendipekom koje su ostvarile svoje biračko pravo“, kaže on.

Član Gradske izborne komisije (GIK) Zoran Alimpić navodi da otežano glasanje osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od problema na koji se godinama upozorava.

„Međutim, nadležni organi i Izborne komisije nisu do sada u dovoljnoj meri bili posvećeni rešavanju ovih problema i stvaranju uslova da i lica sa različitim stepenom i oblikom invaliditeta mogu ravnopravno da pristupe glačkim mestima i da glasaju uz obezbeđenje tajnosti“, ukazuje on.

Prema njegovim rečima, u preporukama OEBS-a, odnosno ODIHR-a iz februara ove godine traži se da se olakša pristupačnost i nezavistan pristup glasačima sa invaliditetom.

„Veliki broj biračkih mesta locira se na mestima koja nisu prilagođena pristupu osoba koja koriste invalidska kolica ili se otežano kreću“, kaže Alimpić.

On pojašnjava da birači koji nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta mogu da glasaju van biračkog mesta.

„Oni o tome treba da obaveste lokalnu izbornu komisiju najranije 72 sata pre dana glasanja, a najkasnije do 11 sati na dan glasanja, odnosno birački odbor na dan glasanja, najkasnije do 11 sati“, podseća naš sagovornik.

Ipak, prema njegovim rečima, u praksi ne ide uvek sve kako treba.

„Neretko se događa da Birački odbori ne uspeju da obiđu sve takve birače i nema garancija da će svi birači koji se prijave za glasanje van biračkog mesta zaista uspeti i da glasaju“, napominje Alimpić.

On ističe i da je Zakon o izboru narodnih poslanika predvideo mogućnost da birač koji nije u stanju da sam popuni glasački listić ima pravo da glasa na biračkom mestu uz pomoć pomagača kojeg sam odredi da umesto njega, onako kako mu naloži, popuni glasački listić.

Alimpić podseća da je poverenica za zaštitu ravnopravnosti, a kada je u pitanju GIK u Beogradu, još 2018. godine donela mišljenje da je ta izborna komisija stavila slepa lica u nepovoljniji položaj u odnosu na druge birače, na osnovu ličnog svojstva – invaliditeta.

„Tada je povernica dala i preporuke našoj komisiji da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se ubuduće organizovali izbori na način da se omogući slepim i slabovidim osobama da glasaju na pristupačnim glasačkim listićima, odnosno na pristupačan način. I da se u budućim aktima bliže uredi postupak sprovođenja glasanja slepih i slabovidih uz poštovanje dostojanstva osoba sa invaliditetom. I pored ponovljenih zahteva pojedinih članova GIK da se ove preporuke sprovedu, to do sada nije učinjeno“, kaže on.

To potvrđuje i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja za Danas navodi da su najveći broj pritužbi dobili 2018. godine od strane udruženja Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, koje je istraživalo pristupačnost biračkih mesta za osobe sa invaliditetom na teritoriji nekoliko gradskih opština u Beogradu, Kragujevcu i Somboru.

„Tada je podnet značajan broj pritužbi povodom kojih je, na naš predlog, sproveden postupak posredovanja, i zaključen Sporazum o razumevanju između ove organizacije, GIK i gradskih opština Vračar i Savski venac. Time su se učesnici medijacije saglasili da će ubuduće sarađivati i preduzimati aktivnosti radi unapređenja svih oblika pristupačnosti kako biračkih mesta, tako i drugih objekata za javne namene, uključujući fizičku, ali i funkcionalnu pristupačnost za osobe oštećenog vida, sluha i druge oblike invaliditeta, uz punu posvećenost realizaciji dogovorenih aktivnosti i ostvarenju zajedničkih ciljeva“, podseća ona.

Janković kaže da pomaci u tom smeru jesu vidni, iako problema još uvek ima.

„Zahvaljujući inicijativama, preporukama mera i mišljenjima Poverenika u konkretnim slučajevima, poslednjih godina je zaista urađeno mnogo na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom u izbornom procesu. U pogledu arhitektonske pristupačnosti biračkih mesta napravljen je najveći pomak“, objašnjava ona.

Kako dodaje, oni su 2019. godine uputili RIK-u preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u izbornom procesu.

„RIK je prihvatio našu preporuku i doneo Odluku o proceni pristupačnosti biračkih mesta koja je uredila način i postupak procene pristupačnosti biračkih mesta, a sačinjen je i Vodič za procenu pristupačnosti biračkih mesta“, ističe ona.

Janković dodaje da je predviđeno da i gradske i opštinske uprave predlažu objekte koji ispunjavaju standarde pristupačnosti.

„Čiji je prvenstveno ulaz pristupačan, vrata dovoljno široka za prolaz kolica, sa obeleženim parking mestom za osobe sa invaliditetom i pristupačnim prilazom objektu. Ukoliko objekat ima pristupačno prizemlje, glasanje treba da bude organizovano u ovim delovima objekta, da se utvrdi mogućnost otvaranja taktilne linije za slepe i slabovide, ukazano je na potrebu da na biračkim mestima moraju biti uklonjene komunikacione i informacione barijere, a preporučeno je i da se birački odbori ohrabre na saradnju sa udruženjima osoba s invaliditetom prilikom pronalaženja načina za prevazilaženje barijera na biračkim mestima“, navodi naša sagovornica.

Mađutim, kako kaže, praksa pokazuje da po broju pritužbi građana, invaliditet svih ovih godina ostaje u vrhu po učestalosti podnetih pritužbi.

„Problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju nisu prisutni samo u izbornom danu, oni su svakodnevni, brojni i raznovrsni. Osobe sa invaliditetom su u većem riziku od diskriminacije, neretko su izloženi i višestrukoj i intersekcijskoj diskriminaciji, rasprostranjeni su stereotipi i predrasude, a da ne govorim o tome da se mnogi naši građani sa invaliditetom nalaze u nezavidnoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji“, ukazuje Janković.

Ona podseća i da su u jednom periodu imali veći broj pritužbi od organizacija civilnog društva u vezi sa pristupačnošću izbornim mestima, ali da je taj broj poslednjih godina smanjen.

„Pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim segmentima života, nije jednostavno dostići. Za osobe sa fizičkim invaliditetom, pristupačnost javnih prostora i zgrada je od najveće važnosti, dok je za osobe sa intelektualnim i senzornim invaliditetom od vitalne važnosti da primaju i dostavljaju informacije u pristupačnim formatima“, smatra Janković.

Ona ističe da su i prethodne godine uputili Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nekoliko inicijativa koje bi značajnije doprinele rešavanju ovog problema.

„Izdvojila bih inicijativu za izradu sistemskog dugoročnog plana na nacionalnom nivou za otklanjanje arhitektonskih barijera i unapređenje pristupačnosti na svim objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama. Na ovaj način bismo, u razumnom vremenskom periodu, planski, mogli da obezbedimo pristupačnost, ne samo biračkim mestima, nego svim objektima poput domova zdravlja i drugih ustanove zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovnih institucija, sudova, ali i ustanova kulture i sl, kako bi uvek bili dostupni svim našim građanima i građankama. Činjenica je da imamo još mnogo nepristupačnih objekata i zato je potreban dodatan i zajednički napor svih nadležnih organa i institucija“, poručuje Janković.

Ona naglašva i da je RIK, na njihovu preporuku, objavio i Priručnik za obuku za rad u biračkim odborima.

„A u okviru obuke osoba zaduženih za sprovođenje izbora, posebna pažnja je posvećena osobama sa invaliditetom, koje su i neposredno uključene u ove procese. Ostaje da se u budućem periodu sagledaju mogućnosti usvajanja nekih primera dobre prakse kada je glasanje slepih u pitanju“, navodi Janković.