Zaharova o krizi na Severu: NATO najodgovorniji, Srbi nisu krivi, nije kasno da se preokrene istorija lažnih izbora

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, oglasila se pre dva dana opširnim saopštenjem, u kojem je iznela analizu i pogled na ovu situaciju iz perspektive Ruske Federacije, koja je inače ušla u 16. mesec od kako je izvršila agresiju u Ukrajini.

Za novonastalu krizu na Severu, u većem delu saopštenja, prstom je uprla u NATO, kojeg smatra najodgovornijim za to što je do nje uopšte i došlo. Opužuje ovu Alijansu za „selektivan odnos“, kako prema novonastaloj krizi, tako i prema rezoluciji 1244 SB UN, prenosi KoSSev.

„Nastavlja se nagli rast napetosti u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija. Nemiri koju su nedavno izbili u severnim regionima pokrajine naseljene Srbima – dostigli su kritično opasnu granicu“, naglašava ona.

Zaharova ocenjuje da se ova kriza, koja je, tvrdi, mogla biti rešena mirnim i kompromisnim rešenjem, „pokazala preteškom za mirovnjake NATO snaga na Kosovu“.

„Oni ne samo da su pokazali nedostatak profesionalizma, već su postali i izvor nepotrebnog nasilja i faktor u podizanju tenzija“, naglašava ona, te podseća da je više desetina ljudi hospitalizovano, od kojih su neki u teškom stanju.

Optužuje ih i da su stali na stranu „ksenofobičnih težnji Prištine“.

„Kao rezultat toga, oni koji su obavezni da zaštite lokalnu srpsku većinu od zloupotreba Kosovara, stali su na stranu ksenofobičnih težnji Prištine i postali stvarni saučesnici terora, kao lični čuvari varalica kosovskih Albanaca, koji su se proglasili vlastima i koji su nastanjeni u upravnim zgradama“, tvrdi Zaharova.

Zapad optužuje i za „selektivan odnos“ prema odredbama rezolucije 1244 SB UN.

Naglašava da je upravo ovakav pristup doveo do „dubokog nerazumevanja funkcija KFOR-a unutar NATO-a“, te da se „jedino vojno prisustvo u pokrajini shvata ozbiljno“ u okviru ove rezolucije.

„U stvari, kontigent NATO-a nikada nije zaista štitio Srbe u pokrajini, već je umesto toga služio pogrešnom statusu kvo uz rašireni ekstremizam kosovskih Albanaca i antisrpsko etničko čišćenje“, navodi Zaharova.

To je suprotno eklarisanom pristupu statusne neutralnosti, koji se odavno pretvorio u fikciju

U ovakvim uslovima, naglašava Zaharova, nemoguće je govoriti o bilo kakvom poverenju i „lojalnosti Srba“.

„Još nije kasno da se preokrene istorija lažnih opštinskih izbora“

Zaharova se dotakla i lokalnih izbora na Severu koji su se održali 23. aprila, navodeći da Zapad nije „proračunao posledice“.

„Zapadna petorka (Kvinta), koja je sada preterano ogorčena nesputanošću svojih štićenika u Prištini i grčevito pokušava da ih dovede u red, trebalo je da proračuna posledice postavljanja albanskih gradonačelnika koji nikoga nisu predstavljali u četiri severne zajednice“, navodi ona.

Kaže da „još uvek nije kasno da se preokrene istorija lažnih opštinskih izbora“, ukoliko je Zapadu zaista stalo do mira i stabilnosti.

Aludirajući na sankcije koje je Zapad uveo Ruskoj Federaciji usled njihove agresije na Ukrajinu, kaže da bi upravo sankcije Kosovu bile jedan od načina kako bi se prevazišla trenutna kriza.

„I nije teško uticati na premijera Aljbina Kurtija i njegovo okruženje – poluga sankcija, koju toliko vole SAD i EU bila bi dovoljna, samo bi ovoga puta bila opravdana“, naglašava ona.

Sa druge strane, Zaharova smatra da je u celoj ovoj situaciji – „provociran“ zvanični Beograd, koji je par sati nakon ulaska specijalaca u opštinske objekte – podigao borbenu gotovost vojske.

„Mogli su da se uzdrže od provociranja Beograda, koji je bio prinuđen da svoju vojsku stavi u punu borbenu gotovost i pošalje na administrativnu liniju sa Kosovom, rizikujući da ponovo bude optužen sa eskalaciju„, dodaje Zaharova.

Ona je ujedno pozvala Zapad da prestane da za incidente na Kosovu „krivi Srbe“, naglasivši da u potrazi za krivcima, posrednici iz SAD i EU „prvo treba da skupe hrabrost i da se pogledaju u ogledalo“.

„Pozivamo Zapad da konačno ućutka svoju lažnu propagandu, da prestane da krivi za incidente na Kosovu očajne Srbe koji mirno, bez oružja u rukama pokušavaju da brane svoja legitimna prava i slobode“, poručuje Zaharova.

Jedina šansa da se obezbedi mir – formiranje Zajednice srpskih opština

Jedan od zahteva Prištini koji je pre dva dana izneo američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer, bio je taj da novoizabrani gradonačelnici funkcije obavljaju u alternativnim objektima.

Zaharova, sa druge strane, smatra da je ovaj zahtev – polumera.

„Potrebni su odlučni koraci za deeskalaciju situacije umesto polumera poput američke ideje da se novoimenovani gradonačelnici privremeno izmeštaju iz opštinskih zgrada i preseljavaju u druge objekte“, poručuje ona.

Kaže da je formiranje ZSO ključna stvar za mir i stabilnost, kako na Kosovu, tako i u regionu.

„Formiranje zajednice srpskih opština u pokrajini u prvobitnom obliku, kako je to predviđeno pisanim sporazumima Beograda i Prištine uz garancije Brisela pre deset godina i dalje je zadatak broj jedan, to je ključni uslov za dijalog, koji je jedina šansa da se obezbedi stabilnost i bezbednost u regionu“, zaključuje Marija Zaharova.