Šta će biti sa zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“ od jeseni?

Zasad opozicija nema jasan i skladan odgovor na to pitanje, osim što su neki od njih nedavno izjavljivali da treba tražiti razdvajanje izbora. O tome i sada u opoziciji pričaju jer je Vučić najavio lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore za najduže sedam meseci.

Treba li potpuno menjati zahteve u novoj fazi protesta, u kojoj će se opozicionari „popeti na kamion“ ili binu i držati govore, samo ih dopuniti ili se držati već postojećih pitali smo iskusnog opozicionara i bivšeg političara Žarka Koraća.

On za Danas kaže da je Ggodinama učestvovao u organizaciji mnogih javnih protesta protiv pogubne politike Slobodana Miloševića devedesetih godina.

– Kod takvih protesta uvek je najteže održati duže pobuđenu energiju građana. To je zaista teško i uvek sam imao utisak da mi kao narod imamo nešto eksplozivno u prirodi ali ne i trajno. Kao da je žestoka ali kratka buna, neki naš standardni način društvenog reagovanja – navodi on.

Prema njegovom sudu, zahtevi su od početka bili u redu i ne bi ih menjao.

– Naravno može se eventualno nešto dodati jer je očigledno bilo ciničnog izigravanja obećanja: ukidanje rialitija, izbori…Mislim da je centralni problem ne sadržaj protesta već kako ih organizovati. Svaki narod je u savremenoj istoriji našao svoj način. Kada je veliki norveški pisac Knut Hamsun podržao kvislinšku pronemački vladu u svojoj okupiranoj zemlji, norveški gradjani, i deca i odrasli, spakovali su i poštom mu vratli knjige koje su imali u svojim bibliotekama. Moramo naći svoj način protesta – objašnjava on.

Kako dodaje, da ne bude zabune, manje ljudi učestvuje u protestvima ne zato jer misle drugačije.

– Njihov gnev nije nestao, on se samo delimično povukao. Da sam vlast, bio bih više, a ne manje zabrinut. Davno je rečeno: ko seje vetar, žanje oluju. A ta oluja je neumitna ako se ovako nastavi potpuno ignorisanje zahteva pobudjenih gradjana – ukazuje Korać.

A profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić za Danas navodi da zahtevi protesta treba uvek da budu realni i dohvatljivi, da bi mogao da bude “proknjižen” uspeh sa jedne strane i da bi, za početak, građani osetili da zaista ima smisla da izađu na ulicu.

– Ako bi na prvom protestu, primera radi, zahtev bila ostavka Vučića – to nije realan zahtev jer je svakom jasno da se ovaj režim neće povući čak ni kad izgubi izbore, a kamoli zbog bilo kakvog i bilo kolikog skandala. Međutim, zahtevi za smenom nižeg ešalona političara, kao što su Gašić ili Vulin, kao i smena članova REM-a, izuzetno su opravdani, svima su jasni i svakako su mobilišući – smatra Pajtić.

Prema njegovim rečima, odbijanje takvih zahteva može da vodi u neke druge i opsežnije.

– Međutim, važno je i kod prvobitnih zahteva zaoštriti pritisak prema režimu, jer je očigledno da ih dvočasovne šetnje jednom nedeljno ne potresaju dovoljno – sugeriše Pajtić.

A profesor FPN Bojan Vranić ukazuje na to da osnovni cilj protesta, borba protiv nasilja, zarad kontinuiteta ne treba da se menja.

– Međutim same zahteve bi trebalo prilagoditi izborima koji dolaze, tako da oni izađu iz okvira moralnih i socijalnih tema i postanu više političke. Jedna stvar je mobilisati građane i građanke na protest, sasvim drugo je pretočiti ih u dobar izborni rezultat. Tako, sami zahtevi treba da se izmeste iz sfera afera, i da postanu proaktivni: znamo šta su problemi, ali koja su rešenja opozicije – zaključuje Vranić.

Šta opozicija traži

Tehnički organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ su u maju, posle dve tragediej u Srbiji, pozivajući građane na proteste istakli i ono što se od vlasti traži. Jedan zahtev je ispunjen a to je prihvatanje ostavke ministra prosvete Branak Ružića.

Neispunjeni su: zaustavljanje promocije nasilja u javnom prostoru, što podrazumeva momentalno smenjivanje svih članova Saveta REM-a, hitno ukidanje svih rijaliti programa i emisija koje promovišu nasilje, agresiju i nemoral na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, zabrana štampanih medija koji promovišu nasilje i objavljuju lažne vesti i krše novinarske kodekse, smenjivanje rukovodstva RTS-a zbog emitovanja programa koji afirmišu nasilje, kriminal i agresiju, kao i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi zbog kršenja zakona, promocije nasilja i nemorala“, naveo je Aleksić. Tu su još i zahtevi koji se odnose na institucionalnu odgovornost, i to smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina.