Šta mogu biti motivi Zajedno, DS i SRCE koji započinju zajedničko delovanje?

Postoje dve škole mišljenja u opozicionim krugovima, kada su u pitanju potencijalni motivi stranaka koje su ovih dana ozvaničile zajedničku saradnju.

Po jednoj želja ove grupacije da se stvori jedan, suštinski, “antiđilasovski” blok, odnosno da se stvori slika da postoje dva bloka u opoziciji, jedan oko DS, Zajedno i SRCE i drugi oko Stranke slobode i pravde, čiji je Đilas predsednik. Time bi se stvorila slika – svako nije sa njima je sa Đilasom, formalno ili skriveno.

Oni koji se u političkim krugovima slažu sa tom tezom smatraju da deo ovih stranaka ima želju da iz organizacije protesta “Srbija protiv nasilja” istisne SSP, pa da oni okupljeni u tom, uslovno rečeno, “antiđilas” bloku svoju izbornu listu nazovu po sloganu protesta.

Druga škola mišljenja kaže da Zajedno, SRCE i DS zapravo imaju želju da na izborima idu sa SSP-om, koji vodi kampanju “Pravac Evropa” zajedno sa PSG-om i drugim manjim partnerima. Ovim udruživanjem zapravo žele, smatra se, da osnaže svoju pregovaračku poziciju u budućim predizbornim razgovorima.

Ove dve procene nisu u sukobu – moguće je da se DS, Zajedno i SRCE i upuste u pregovore s grupacijom oko Đilasove stranke oko zajedničkog izlaska na naredne izbore, pa da ako ni propadnu se upuste u jasnije distanciranje od SSP-a.

Zapravo, za proevropski deo opozicije presudni su odnosi na relaciji Zelenović-Jovanović Ćuta i Ponoš-Aleksić.

Jovanović je, reagujući na potpisivanje Deklaracije, rekao da ni on, niti Ekološki ustanak, nisu niti obavešteni, ni konsultovani o ovoj odluci, da bi onda došlo i do optužbi da je Zelenović time prekršio statut stranke, kako je rekla poslanica Danijela Nestorović, članica Ekološkog ustanka, ali i da je time započeo proces cepanja stranke, kako je to rekao sam Jovanović.

Eventualni izlazak Ekološkog ustanka iz Zajedno bi značajno oslabilo rejting ove stranke, saglasni su naši sagovornici.

Između ove dvojice kopredsednika i ranije je dolazilo do mimoilaženja, najpre u stavovima oko NATO i Kosova.

Labava struktura organizacije, koju predviđa i njihov Statut, a koja omogućava postojanje autonomnih organizacija unutar same stranke, kakav je i Eko ustanak, dovodila je do javnih ograđivanja od stavova druge strane – Ćuta se od Zelenovića ograđivao kad je ovaj izneo ideju o ratnoj mornarici, a Zelenović od kolege kopredsednika onda kada je podržao inicijativu Narodne stranke za raspisivanje referenduma o evropskom sporazumu za Kosovo.

Kosovo je ponovo bilo “jabuka razdora” onda kada je Jovanović iz pokreta izbacio odbornika Dejana Atanckovića zbog izjave da je pitanje Kosova završeno i da “nikad se neće vratiti u okvire Srbije”. Ovaj pisac tada je rekao da dugo unazad nije u kontaktu s ljudima iz pokreta, a svoje političko delovanje nastavio je kao deo Zajedno.

Bivše stranačke kolege iz vremena kad su bili deo Narodne stranke, Miroslav Aleksić i Zdravko Ponoš, danas vode svoje stranke – Narodni pokret Srbije i Srbiju centar (SRCE).

Od toga hoće li Aleksić u blok u kojem je i stranka njegovog bivšeg stranačkog kolege Ponoša, SRCE, ili će biti deo „Pravac Evropa“, može zavisiti i to s kim će na kraju završiti Ćuta, a neki od naših sagovornika iz opozicije ne isključuju mogućnost da se Aleksić odluči za samostalan nastup, u kom bi mu se pridružio i Ekološki ustanak.

Kada bi Jovanović Ćuta napustio stranku, sem manje verovatnog samostalnog nastupa, imao bi dva puta – saradnja sa Aleksić ili saradnja s Narodnom strankom Vuka Jeremića. To očito zavisi i od toga hoće li se Narodna pridružiti „državotvornom bloku“ Novog DSS-a, Dveri i Zavetnika, gde Ćuta nema šta da traži nakon jasnog targetiranja nekih od ovih opcija da nisu opozicija Vučića.

Tu je i Zeleno-levi front, novosnovana stranka, do skora pokret Ne davimo Beograd. Iako su još od početka ovog saziva Skupštine najbliže sarađivali sa DS-om i Zajedno, a zatim i sa vanparlamentarnim SRCE-m, njih među potpisnicima Deklaracije nema, a prema našim saznanjima to neće ni biti. Iz ZLF-a reakcija na ovo udruživanje nije bilo, a znajući da ova opcija generalno se drži politike nezameranja s kolegama u opoziciji, nije ih ni za očekivati, ali je jasno da su se distancirali od stranaka sa kojima su sarađivali.