Aktivisti upozoravaju na ispitivanje ruda bakra i zlata u okolini Knića, lokalna vlast tvrdi da nije ugožen sliv Gružanskog jezera

Po njihovim informacijama, stanovnici sela Leskovac, Guncati i Guberevac više puta su se sretali sa njima nepoznatim ljudima, koji su, kako su se predstavljali zaposleni u kompaniji „Stara Planina Resources” registrovanoj u Bugarskoj, a na njihovim njivama su istraživali prisutnost bakra, zlata i prateće polimetalične mineralizacije u okviru istražnog područja Kotlenik.

– Na većini dozvola koje su im izdate, a koje smo uspeli da vidimo stoje datumi iz prve polovine prošle godine, pa sve zanimaju rezultati istraživanja, kao i naredni koraci koje će kompanije preduzeti, budući da se sve radi u neposrednoj blizini akumulacije pijaće vode „Gruža” sa definisanom zonom zaštite od 500 metara, ali i reke koja stvara tu akumulaciju, upozoravaju iz GrO Zajedno Krgaujevac.

– Da se u selima u okolini Gružanskog jezera nesto dešava saznali smo od meštana sela tog kraja koji su na svojim imanjima sretali nepoznate ljude dok su uzimali uzorke zemlje i kamenja za dalja ispitivanja u potrazi za bakrom i zlatom, kaže Miloš Srejović, aktivista Ekološkog ustanka i član gradskog odbora Zajedno.

Po njegovim rečima, znajući kakve posledice to može da ima po okolinu i jezero iz kog ceo Kragujevac pije vodu od opština Knić i Kraljevo iz GrO Zajedno tražili su sva dokumenta i dozvole koje su izdate za istražno područje Kotlenik, koje bi, prema dostupnim informacijama, bilo oko 950 kvadratnih kilometara.

– Možemo da pretpostavimo koliki bi bio obim katastrofe budući da se rude bakra i zlata ispiraju cijanidom. Takođe, znamo i da nećemo dozvoliti nikakvo trovanje naše zemlje, vode i vazduha, kao ni raseljavanje stanovništva koje bi bili logične posledice rudarenja, ali i o tome ćemo pošto stignu odgovori na pitanja i analize stručnjaka, ističe on.

Gradski odbor Zajedno Kragujevac upozorio je javnost na vreme i očekuje odgovore od nadležnih organa, a pre svega političkih predstavnika vlasti u Kragujevcu i Šumadiji.

Oni pitaju gradonačelniku Kragujevca Nikolu Dašića, Srećka Ilića, predsedniku opštine Knić, i Biljanu Ilić Stošić, načelnicu Šumadijskog okruga i narodnu poslanicu, da li su znali za ova istraživanja i šta će preduzeti da spreče posledice rudarenje bakra i zlata koje se ispiraju cijanidom oko mesta gde skoro ceo Kragujevac i region piju vodu.

Tragom ove informacije Danas se obratio gradonačelniku Kragujevca koji nam je odgovorio da „prvi put čuje za ovo istraživanje ruda u opštini Knić” ali da po njemu u svakom slučaju, bila to istina ili ne akumulacija Gruža sa koje se grad snabdeva pijaćom vodom mora da bude zaštićena.

– Uopšte se ne postavlja pitanje da li je zlato, bakar, cink, olovo ili ugalj, jer firma koja vrši ispitivanja ima rešenje Ministrstva. Ono što ja znam je da se ta ispitivanja na području Kotlenika vrše putem elektronskih uređaja a ne vrše se nikakva dubinska istraživanja. Ono što je bitno ispitivanja se ne obavljaju u području sliva Gružanskog jezera, kaže za Danas Srećko Ilić, predsednik opštine Knić.

On navodi da se istraživanja rade ispod brane akumulacije Gruža, kao i u delu sela Pajsijević, Leskovaci Guberevac.

– Firma koja vrši ispitivanja ne samo da ima legalnu dozvolu za te vrste radova od resornog Ministarstva već su dobili saglasnost i od Ministarstva odbrane jer se u gružanskom selu Leskovac nalazi objekat Vojske Srbije ističe on.

Po Ilićevim rečima radi se o klasičnom istraživanju koje je obaljeno i na obavljeno i na obližnjoj planini Rudnik i „čitava ta priča” daleko je od one koja se sada „pušta” u medijima i u etru – o već, navodno već gotovom rudniku i iskopavanjima.

– To, nema veze, izričit je on, dodajući da je i logično da „država zna gde se šta nalazi i na kojoj dubini na njenoj teritoriji” i da ovakva ispitivanja laserima i elektromagnetskim uređajima nikoga ne ugriožavaju.

Ilić ističe da kada je u pitanju očuvanje životne sredine nema političke pripadnosti i podseća na slučaj kada je pre dve-tri godine u obližnjem selu Pretoke jedna firma kupila zemljište sa namerom da otvori kamenolom.

– Taj projekta je stopirala lokalna vlast u Kniću na osnovu Studije o zaštiti životne sredine jer je u pitanju bio eruptivni kamen. Jednostavno nikome nije u interesu da saučestvujemo u nečemu što narušava zdravlje i životnu okolinu u našoj opštini a kamoli nama koji u njoj živimo i sebi samima napravimo mnogo više štete nego koristi, smatra on.

Povodom ovog slučaja Danas je uputio mejlom i pitanja načelnici Opštinske uprave Knića o tome kada su i kojoj firmi kao i za koju vrstu istraživanja dozvole izdate i do kada važe i čekamo odgovor na ova pitanja.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije