Zaključci Saveta EU: Evropska komisija da uključi u poglavlje 35 obaveze Srbije iz Ohrida

U zaključcima koje je danas usvojio, Savet ministara EU pozdravlja Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, postignut 27. februara u Briselu, i njegov Implementacioni aneks, dogovoren 18. marta u Ohridu, i žali zbog izostanka njihove primene od obe strane, kao i drugih neispunjenih obaveza iz dijaloga uz posredstvo EU.

„Savet poziva Srbiju i Kosovo da u potpunosti poštuju i primene te sporazume, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta ZSO koji je stranama predstavila EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na toj osnovi“, navodi se.

Dodaje se da su normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski uslovi na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo, koji rizikuju da propuste značajne prilike ako ne bude napretka.

„Savet podseća da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora“, navodi se u zaključcima, u kojima se ponavlja i zabrinutost stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločinima u Srbiji.

U zaključcima se navodi da Savet očekuje da Srbija i Kosovo nađu održivo rešenje za situaciju u kojoj se nalazi sever Kosova, koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane.

Od Srbije se očekuje da se s dobrim namerama uključi u dijalog koji vodi EU i u duhu kompromisa za postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja.

Taj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti, dodaje se.

U tekstu se ističe da nema opravdanja za nasilje i oštro se osuđuju „nasilni akti demonstranata kosovskih Srba protiv građana, vojnika KFOR-a, organa za sprovođenje zakona i medija 29. maja 2023. godine, kao i nasilni napad na Kosovsku policiju 24. septembra 2023. na severu Kosova“.

Savet očekuje da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve potrebne mere za hapšenje i brzo privođenje pravdi počinilaca napada i izražava žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne mere u tom pogledu, kao i zabrinutost zbog ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini Kosova, uz konstataciju da je njihov broj naknadno smanjen.

Srbija i Kosovo moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, uzdrže se od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovesti do tenzija i nasilja i zaustave retoriku podela, navodi se i dodaje da Savet pozdravlja to što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova.

Od Srbije se traži i da podstakne kosovske Srbe da se vrate u institucije koje su napustili.

Ponavlja se upozorenje da će eventualni neuspeh u deeskalaciji tenzija imati posledice i da je EU spremna da proceni „dalje mere i prema Srbiji i prema Kosovu, ako bude potrebno“.

Savet ponavlja i snažna očekivanja od Srbije da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama, uključujući one prema Rusiji i Belorusiji, kao pitanje najvećeg prioriteta.

Vlasti Srbije poziva da se uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima.

Savet uzima u obzir humanitarnu i drugu pomoć Ukrajini, pozdravlja unapređenu saradnju Srbije sa EU u sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU i pozdravlja kontinuirano aktivno učešće Srbije u misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (CSDP) EU.

Ponovo se naglašava i potreba da Srbija u potpunosti ispuni obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU.

Savet pozdravlja to što je Srbija zadržala posvećenost u nizu regionalnih inicijativa za saradnju i podstiče Srbiju na dalje jačanje dobrosusedskih odnosa i doprinošenje stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu.

U zaključcima se od Srbije traži da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava. Pozdravlja se blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022. godine, ali se ukazuje da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe.

Podvlači se potreba da Srbija pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te neophodnost opipljivih i ubedljivih rezultata o efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima, pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom.

U zaključcima se ponavlja i zabrinutost stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločinima u Srbiji. Beograd se poziva da pojača napore na delotvornoj primeni akcionog plana medijske strategije. Takođe se podvlači važnost značajne regionalne saradnje u domaćem rešavanju pitanja ratnih zločina, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.

Savet ponavlja poziv srpskim vlastima da komuniciraju objektivno i nedvosmisleno o EU, i da se aktivno angažuje na sprečavanju i suzbijanju svih oblika dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima.

U cilju poboljšanja uslova za pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, Savet snažno podstiče Srbiju da se pozabavi dugogodišnjim preporukama tela OEBS/ODIHR i Saveta Evrope, uključujući one koje se odnose na ključne aspekte izbornog procesa.

U zaključcima se prihvata procena Evropske komisije da Srbija održava nivo pripremljenosti za početna merila u Klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i dodaje da će nastaviti procenu toga. Pozdravlja se dobar nivo pripremljenosti Srbije po ekonomskim kriterijumima.