Zakon o poreklu imovine daleko od poslanika

Davani su i precizni rokovi, a premijer Aleksandar Vučić je čak u prošlogodišnjem ekspozeu bio eksplicitan najavljujući da će ovaj zakon biti donet do kraja 2016, odnosno početkom ove godine. Međutim u Ministarstvu pravde nam je rečeno da pisanje Zakona još nije završeno.

Uskoro javna rasprava

„Izrada Nacrta zakona o poreklu imovine je u završnoj fazi. Očekuje se da će uskoro biti otvorena i javna rasprava o tom aktu“, kažu u Ministarstvu, dok sagovornici Danas tvrde da je u ovom slučaju raspravu trebalo otvoriti i pre nego što je započeto pisanje konkretnih normi, o polaznim osnovama. U Ministarstvu nisu želeli da preciziraju kada će se zakon ući u skupštinsku proceduru, ali ni da li će biti retroaktivno primenjivan, iako je ministarka pravde Nela Kuburović krajem prošle godine najavila da će se imovina ispitivati pet godina unazad i da će ukoliko se utvrdi očigledna nesrazmera između nečijeg načina života i prihoda koje ostvaruje, biti predložen porez i do 50 odsto procenjene vrednosti imovine.

Sagovornici Danasa tvrde da je očigledno da aktuelna vlast nije zainteresovana da donese jedan takav Zakon. „Zakon nije donet pošto se ne može očekivati od koze da čuva kupus“, izričit je sociolog Jovo Bakić, dok Borko Stefanović koji je zajedno sa Ivanom Jovanovićem parlamentu svojevremeno podneo svoju verziju ovog zakona kaže da nije čudno što vlast koja je više puta najavljivala da će doneti Zakon o poreklu imovine odugovlači i radi suprotno obećanjima.

„Oni ne žele da zakon obuhvati sva povezana lica funkcionerima, a suština zakona bi morala da bude da zakon obuhvati sve srodnike i kumove funkcionera i da važi retroaktivno. Jednostavno se dokazuje prihod i imovina, ako je legalno stečena. U slučaju režimskih novobogotuna to je nemoguće. Osim toga treba oformiti posebnu poresku jedinicu sa širokim ovlašćenjima, kao u SAD i da postupak bude ubrzan i skraćen“, kaže Stefanović.

Van strateških akata

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, podseća da je Zakon o poreklu imovine lično Vučić najavio nekoliko puta, zadavši zadatak ostalima da smisle koje odredbe da smeste pod dati naslov. On smatra i da je možda ta nedorečenost namera glavni razlog što akta još uvek nema.

„Mi imamo na desetine strategija i akcionih planova i mnogo zakona čije je donošenje ili izmena predviđeno tim aktima. Ministarstva, Vlada i Skupština uglavnom probijaju rokove. To je, kada je reč o borbi protiv korupcije bio slučaj gotovo svim aktima koji su pomenuti u Nacionalnoj strategiji iz 2013 i u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora sa EU, uključujući i donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, donošenje Zakona o lobiranju itd. S druge strane, Zakon o ispitivanju porekla imovine, iako se iz političkih krugova već godinama najavljuje kao najvažnije sredstvo borbe protiv korupcije, pa i prilikom poslednjeg ekspozea aktuelnog premijera, nije ušao ni u jedan od tih strateških akata! Da konfuzija bude veća, mi već pet godina u strateškim antikorupcijskim aktima imamo planirano uvođenje krivičnog dela „nezakonitog bogaćenja“ iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije u naš pravni sistem. Nekoliko puta od tad je menjan Krivični zakonik, ali, niti je ovo delo uvedeno, niti je jasno saopšteno da se odustaje od te namere. Sve to je odličan pokazatelj koliko se svi ti strateški akti neozbiljno shvataju“, ističe Nenadić i dodaje da je prva stvar sa ovim i sa svakim drugim zakonom u Srbiji prepoznavanje potrebe da se donese – koji su to tačno problemi koje treba rešiti, ali da na to pitanje građani nikada nisu dobili jasan odgovor iz vlasti.

Odsustvo volje

Programski direktor Transparentnosti Srbije podseća da u Srbiji već postoje mnogi propisi koji bi potencijalno mogli da budu u vezi sa „ispitivanjem porekla imovine“. Vlast koja predlaže donošenje posebnog zakona, prema njegovim rečima, treba prvo da kaže šta to tačno u postojećim zakonima ne valja, zbog čega oni nisu dali najavljivane rezultate i da li je reč samo o slabosti zakonskih normi ili odsustvu volje da se one primene.

– Ako je ovaj drugi problem u pitanju, onda ni rešenje nije u donošenju novih pravila već u volji da se pravila primene. Najopštiji propis iz ove oblasti je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je još pre deceniju i po najavljen kao sredstvo za utvrđivanje nezakonito stečenog bogatstva kroz tzv. „unakrsne provere“, kaže Nenadić.

Sagovornici Danasa podsećaju da je do 31. oktobra 2003. svako ko je posedovao imovinu vredniju od ondašnjih 20 miliona dinara bio u obavezi da to prijavi, rizikujući u suprotnom oporezivanje neprijavljenog po najvišoj stopi. Najave unakrsnih provera su ponovljene i krajem 2006, kada je donet jedan podzakonski akt. Prema nekim nepotpunim informacijama i ovaj očekivani zakon će predstavljati neku modifikaciju ili razradu tih starih pravila. Drugi propisi koji su relevantni odnose se na borbu protiv kriminala generalno, a naročito organizovanog ili finansijskog.

„Tu već odavno postoji mogućnost da se oduzme imovina u vlasništvu osumnjičenog za ozbiljna krivična dela koji potom dokazuje da ju je stekao legalno. Treća grupa propisa su antikorupcijski – na primer pravila o prijavljivanju imovine i prihoda pojedinih javnih funkcionera i službenika i utvrđivanja tačnosti tih prijava postoje takođe već jako dugo“, zaključuje Nenadić za Danas.