Zakon o zakupu vodnog zemljišta mora biti proglašen neustavnim: Vodno zemljište nije proizvod niti usluga

Tri su tačke bile predmet ovog događaja. To su Zakon o vodama, Odluka Vlade Republike Srbije o početnoj ceni zakupnine vodnog zemljišta i Plan mesta koji je donela Skupština Grada Beograda.

Ivana Blagojević, advokat kazala je da je Zakon o vodama suprotan Ustavu naše zemlje, kao i drugim brojnim zakonima.

– Odredba Zakona o vodama je najpre suprotna Ustavu Republike Srbije ali i drugim zakonima. Tri su ključna zakona koja ćemo pomenuti. U pitanju su Zakon o javnoj svojini, Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o zabrani diskriminacije, rekla je Blagojević.

Ona je objasnila da Ustav predviđa samo mogućnost sticanja određenih prava poput koncesije i zakupa na dobrima u opštoj upotrebi. Dobra od opšteg interesa ne mogu biti predmet prometa, zakupa niti ikakvog sticanja bilo kakvog prava.

-Ovo je važno zato što Zakon o javnoj svojini predviđa da je vodno zemljište od opšteg interesa, objasnila je advokatica Blagojević.
Javna svojina je svojina Republike Srbije, i po rečima Ivane Blagojević, i u slučaju da se da u zakup ona bi predstavljala budžet glavnog grada.

– Grad Beograd može da prihoduje od davanja u zakup samo od imovine koja se nalazi na pravu korišćenja Gradu Beogradu. S obzirom da je vodno zemljište zemljište od opšteg interesa, ono nikako ne može predstavljati dobro koje Grad može dati u zakup, već samo Republika Srbija, objašnjava Blagojević.

Podneta je inicijativa 2020. godine Ustavnom sudu u kojoj su objašnjene ove nezakonitosti.

Odluka o utvrđivanju početne cene određuje samo početnu zakupninu u Beogradu, odnosno postoje tri zone. Ekstra zona košta 3.300 dinara po m2, onda prva zona je 2.300 i druga zona 1.300 dinara po kvadratnom metru. Ovde se vrši diskriminacija, kaže Blagojević, tako što čitava Vojvodina ima jednu zonu a Beograd tri.

– Mi smo odluku osporili 2020. godine. Inicijativu smo podneli Ustavnom sudu koji se oglasio nenadležnim, iz razloga što Odluku Vlade tretira kao cenovnik, odnosno da ne može govoriti o prometu proizvoda i usluga, kaže advokatica Blagojević i dodaje da vodno zemljište nije ni proizvod ni usluga.

Vesna Josić, diplomirana pravnica, iznela je sumnju da ovakva situacija vodi ka rasparčavanju nacionalnih dobara.

-Odgovornost Ustavnog suda je ogromna. Vodno zemljište se svrstava u dobro od opšteg interesa nad kojim se ne može vršiti zakup ili koncesija. Ukoliko Ustavni sud odbaci ili odbije ne usvoji ili da potvrdi da je zakup vodnog zemljišta neustavan, time se otvara jedna Pandorina kutija koja će pojedincima iz vlasti dati mogućnost da raspračavaju kompletno prirodno bogatstvo Srbije, kazala je pravnica Josić, ilustrujući primerom da će tako neko moći da privatizuje neko jezero i da zabrani ljudima da ga koriste.

Zone su izdeljenje „nekim slovcetom“, po rečima Josićeve, koje određuje da li će tu biti splav – kućica, privezišta za čamce, ugostiteljski objekti, „a plus, što se u skici plana ne vidi, te su zone svrstane u one tri kategorije“, kaže pravnica Josić.

Svoj skepticizam Vesna Josić je iznela i po pitanju mapiranja mesta, odnosno neke vrste ozoniranja lokacija.

-Blokovi spadaju u prvu zonu, odnosno onu srednju od 2.300 dinara po kvadratu, dok je deo od kraja blokova prema brodogradilištu i Adi stavljen u ekstra zonu gde je kvadrat 3.300 dinara. To je šipražje, nema šetališta, osvetljenja, nema ničega. Oni tu nameravaju da smeste privezišta za čamce. Ta privezišta imaju mnogo manje prihoda nego ugostiteljski objekti, plus to što zauzimaju mnogo veću površinu vode nego splavovi, objašnjava Joksić, dodavši da se „ovde za nekog prave cene“.

Protest je najavljen za ponedeljak, petog decembra u 12 časova kod tržnog centra Ušće, odakle će se automobilima preko Brankovog mosta uputiti ka Vladi Srbije.