Žanetić: Izlazak na izbore – korak ka kraju fasadne demokratije u Srbiji

Dodaje da je to realno i ukazuje da su ljudi skloni da kažu da ako nešto nije rešeno brzo, nije uopšte moguće, tj. realno. „Demokratizacija je jedan jako dug proces“, ističe Žanetić, ali smatra da je neizbežan. Dodaje i da nije u pitanju toliko ko će biti na vlasti, koliko je u pitanju kolika će biti ravnoteža između onih koji će biti na vlasti i opozicije. „Izlaskom na izbore mi regulišemo ravnotežu“, kaže Žanetić.

Pojašnjavajući da ravnoteža znači da vladajuća koalicija ima 50-60 odsto podrške, navodi da smo „u situaciji da ćemo 3. aprila da popravimo tu ravnotežu“, koje trenutno nema, piše N1.

„Završili smo sa ukazivanjem na fasadnost demokratije putem bojkota, i sad ćemo da probamo da vidimo kako u toj prvoj stepenici izlaska iz fasadne demokratije da se ponašamo, a i sadašnja vlast će biti primorana da učestvuje u redemokratizaciji Srbije“, ocenjuje Žanetić u Novom danu na TV N1.

Dodaje da je fasadna demokratija u Srbiji projekat EU, odnosno Nemačke, kao i da ćemo opet da budemo u situaciji da EU diktira neki drugi sistem.

„Ta priča da treba da izabereš nekog autokratu da bi bilo mirno ne pije zapravo vodu“, kaže Žanetić i dodaje „kao što nam treba vremena da bi napravili puteve, tako nam treba vremena da napravimo političke puteve“.

Ističe da „najviše smeta to što je dosadašnja politika stvorila jednu tešku i glupu političku polarizaciju, a nama sada više nego ikada treba politički konsenzus posle izbora“.

„Do njega dolazi ili mirnim ili revolucionarnim putem, pa sad je na tzv. državnoj partiji Srbije koja je na vlasti u različitim oblicima od 1945. da to odluči“, smatra Žanetić.

Dodaje da „moramo da dođemo do tog neophodnog konsenzura, pa sad na način na koji odlučimo“.

„Postoji situaicja u kojoj se više ne može voditi politička kampanja nego država, a mi smo došli u situaciju da moramo da vodimo državu s ljudima koji se bave kampanjom“, kaže Žanetić.

A upitan šta sa velikim brojem glasača koji su apstinenti, on procenjuje da ih nema onoliko koliko se priča, odnosno 40 i nešto posto jer nema ni toliko glasača, već ih ima nekoliko stotina hiljada, ali da među njima ima onih koji „tradicionalno ne izlaze na izbore jer ih ne zanima, nemaju tu naviku, ne žele da učestvuju u političkom životu jer ne vide svrhu, i to su pravi apstinenti, i uvek će ih biti sve dok se ne donese neki zakon o obaveznom glasanju“.

„Štos je sa onima koji odlaze u apstinenciju jer su razočarani u politiku ili u demokratski sistem. Mi smo zapravo raspravama o apstinenciji počeli jednu mnogo lepšu i zanimljiviju raspravu, a to je rasprava o potrebi i želji ljudi u Srbiji za daljim razvojem demokratskog sistema, mi to pokazujemo očigledno jer nas ova neliberalna, fasadna demokratija ne vodi nigde, preskupo to košta, ne sme niko ništa u državi da uradi jer ne postoje nezavisne institucije, dok ne kaže tamo neka ogromna viša instanca. To je skupo. Autoritarizam je sam po sebi skup, i zato su u situaciji autoritarne zemlje da sve više siromaše zbog toga što je taj sistem neodrživ“, kaže Žanetić.

Dodaje da ćemo „i mi ćemo doći u situaciju da ćemo izlaskom na ove i buduće izbore pre svega da podržimo demokratizaciju i demokratski sistem i da u jednom trenutku zaista raskrstimo sa tom fasadnom demokratijom i da učinimo ovu državu pristojnom u političkom smislu“.

Upitan koliko je to realno, on kaže da je to kao opismenjavanje.

„To je kao da me pitate koliko je realno da tokom godina ima sve više pismenih. Pa, realno je“, poručuje Žanetić.

„Ko je lud da dođe na vlast posle 3. aprila“

A na to šta će biti posle 3. aprila, navodi da su se u odnosu na prethodne izbore okolnosti veoma promenile, u Nemačkoj se promenila vlast.

„Ovo nisu te prosperitetne godine u kojima se osvajala vlast, mediji. Ovo su godine u kojima mi po crvenim lampicama koje su se upalile u MMF i Svetskoj banci trošimo mnogo više zbog izbora nego što bi trebalo, a tek ćemo da trošimo, tek ćemo da se zadužujemo. Nije ni čudo što je kampanja ovakva kakva jeste, jer ko je lud da dođe na vlast posle 3. aprila“, kaže Žanetić.

A kako tumači izborni slogan vladajuće partije SNS „Mir, stabilnost, Vučić“ i koliko te tri reči uopšte mogu da idu zajedno, on navodi da je marketing svih vladajućih partija na svetu „stabilnost“.

„Šta drugo vlast može da ponudi u nestabilnim vremenima“, ocenjuje Žanetić i dodaje da „stabilnost“ ima smisla u kontekstu vlasti, „ali to je zapravo više pusta želja nego što je realnost“.

„To je opšte mesto, dosadno je, viđeno je“, dodaje on.

Izbor između Istoka i Zapada

A na pitanje kako će se Srbija opredeliti u tom neminovnom izboru između Istoka i Zapada, Žanetić kaže da „mi birajući tog partnera biramo energetsku stabilnost, a nje više nema, tako da nemamo šta da biramo“.

Ocenjuje da smo u neprijatnoj situaciji i dodaje da „nismo mi ne izabrali Rusiju, nego su okolnosti sklonile tu mogućnost, a s druge strane mi izvozimo više od 70 odsto robe u EU i zemlje CEFTA. To je ono – posvađao si se sa pumpadžijom a i sa onim što ti sedne u taksi“, kaže Žanetić.

„Nije više pitanje izbora, mi nemamo izbor, to je pitanje međunarodnih okolnosti – da ti hteo ne hteo moraš da se staviš na jednu stranu“, ocenjuje on.

Ukazuje i da mi „ne znamo koliko su ljudskih života velike sile spremne da žrtvuju zarad svojih odnosa“.

„Sva se lova bacila na sredinu i sad se odlučuje bukvalno o ljudskim životima… Mi nemamo pravo da razmišljamo da možemo da biramo bilo šta. Svet je prekomplikovan da ga vode ljudi u ovom trenutku, nadam se u tu veštačku inteligenciju, ali i ona je otišla dođavola“, smeje se Žanetić.