Zapad će odlučivati

Iako su posete srpskih zvaničnika KiM regulisane posebnim dogovorom, u koji je uključen i Brisel, i Beogradu i Prištini je jasno da se o tome ne pitaju samo oni, nego pre svega međunarodni predstavnici.

Hajredin Kuči je za prištinsku TV Klan izjavio da je Tadić zloupotrebio božićnu posetu manastiru Visoki Dečani i davao političke izjave, jer je rekao da je KiM srpska zemlja i da Beograd nikada neće priznati kosovsku nezavisnost, niti ima nameru da povuče institucije Srbije sa severa. To je razlog zbog kog mu, kako Kuči tvrdi, Vlada Kosova više neće dozvoljavati dolazak.

Bajram Redžepi, ministar unutrašnjih poslova Kosova, nije želeo da komentariše Kučijevu izjavu, niti da odgovori na pitanje Danasa da li je to konačan stav Prištine o Tadićevim posetama. Redžepi objašnjava za Danas da Kancelarija specijalnog predstavnika EU samo prosleđuje zahteve Beograda za posete zvaničnika, a da odlučuju vlada i predstavnik Unije.

– Ne bih da spekulišem, ali kada se radi o verskim ceremonijama, zvaničnici bi trebalo da se pridržavaju pravila i da ne daju političke izjave. Doduše, to je često teško izbeći zbog insistiranja novinara da se govori o političkim temama – kaže Redžepi.

Na pitanje Danasa da li Vlada Kosova mogla, makar i teoretski, da zabrani ulazak srpskih zvaničnika na KiM, imajući u vidu proceduru, Milivoje Mihailović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima, odgovara da je „KiM deo Srbije, čije vlasti komuniciraju samo s međunarodnim misija“.

– Ukoliko bi one pod pritiskom i uticajem kosovskih vlasti uskratile slobodu kretanja srpskim zvaničnicima, to bi bilo kršenje međunarodnih dokumenata i anticivilizacijski čin. Kučijeva izjava je povlađivanje ekstremizmu i opravdanje kamenovanja srpskih zvaničnika i vernika u Dečanima na Badnji dan i Božić – kaže za Danas Milivoje Mihajlović.

Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik prištinskog dnevnika Koha ditore, smatra da se ne može sa sigurnošću tvrditi koliko je ozbiljna Kučijeva izjava, kao i da li je za domaću upotrebu. Bajrami napominje da „dolasci Borisa Tadića na Kosovo više zavise od volje međunarodne zajednice, nego Vlade Kosova, jer da se ona pita Tadiću posete ne bi bile dozvoljene“.

– To što je Tadić iskoristio priliku da govori i o političkim temama, ipak mu smanjuje šanse da ga međunarodna zajednica ili njen deo koji podržava nezavisnost Kosova pusti da ponovo dođe. Jasno je da je Tadić sada u škripcu i da se ne zna da li će dobiti predstojeće izbore. Deo međunarodne zajednice sada je želeo je da mu pomogne dozvolom da poseti Visoke Dečane, jer nisu mogli da mu pomognu oko evropskih integracija. Posle izbora, uslovi za dolaske na Kosovo biće znatno oštriji – smatra Bajrami.

On kaže da je Vlada Kosova u „nezahvalnoj poziciji, zato što učestvuje u dijalogu sa Srbijom, na koji većina ne gleda pozitivno, pogotovo što sprovođenje dogovora o saobraćajnim tablicama i slobodi kretanja ne ide onako kako je rečeno“. Prema Bajramijevim rečima, „takva situacija povećava agresivnost i popularnost političkih snaga poput Samoopredeljenja, koje je protiv dijaloga“, čime se povećava pritisak na vladu da bude oštrija prema Beogradu.

Još rano za Preševo

Kabineti predsednice i premijera Kosova Atifete Jahjage i Hašima Tačija nisu se odazvali pozivu grupe albanskih intelektualaca iz Preševa da posete jug Srbije, zajedno s najvišim zvaničnicima Albanije, prenose prištinski mediji. Poziv upućen Jahjagi, Tačiju, albanskom predsedniku Bamiru Topiju i premijeru Saljiju Beriši usledio je svega dan posle posete predsednika Srbije Borisa Tadića Visokim Dečanima, jer su „intelektualci iz Preševa ocenili da srpski predsednik često posećuje Kosovo“.

Procedura

Procedurom koju su dogovorili Beograd, Brisel i Priština predviđeno je da srpske vlasti informaciju o planiranoj poseti zvaničnika dostave Kancelariji specijalnog predstavnika visokog izaslanika EU za bezbednost i spoljnu politiku u Beogradu, koji je prosleđuje Kancelariji specijalnog predstavnika Unije u Prištini. Ona zahtev dostavlja nadležnim kosovskim vlastima. Odgovor se vraća u Beograd „kontra smerom“, preko kancelarija EU.