„Pored samog postojanja spiskova, pitanje na koje treba dati odgovor jeste kako su oni procurili. Pošto nijedna kosovska institucija nije zvanično saopštila da je reč o njenim dokumentima, postoji osnov za sumnju u njihovu autentičnost. Goran Živković, major u kosovskoj policiji, je potvrdio da postoje neki spiskovi, ali to ne znači da je reč o dokumentima koji cirkulišu po društvenim mrežama“, kaže politikolog Ognjen Gogić u vezi spiska osumnjičenih kosovskog Tužilaštva.
Gogić navodi da nepoznanice koje postoje u vezi sa tim spiskovima su veći problem nego sami spiskovi.
„To je otvorilo prostor za razne spekulacije koje unose nervozu među ljude na severu Kosova. Nije jasno ni sa čije strane su oni pušteni. Za sada se jedino może primetiti da je kruženje ovih spiskova podiglo nove tenzije na severu Kosova, što je verovatno bilo namera sa kojom su oni objavljeni“, dodaje ovaj politikolog.
Smatra da situacija sa spiskovima verovatno neće dovesti do ozbiljnije destablizacije prilika na severu, te da srpska strana tokom poslednjih meseci vrlo dozirano pristupa problemima. Gogić kaže da o tome najbolje govori činjenica da je srpska strana bez nekog većeg otpora prihvatila zabranu Prištine da se na Kosovu održe srpski referendum i izbori.
„Zbog situacije u Ukrajini, Beograd izbegava bilo kakvu eskalaciju sukoba kako bi izbegao optužbe da oponaša Moskvu. Ono što se dešava poslednjih meseci jeste da Beograd popušta pred potezima Prištine, uprkos tome što povremeno pravi buku“, ocenjuje Gogić.
Gogić, upitan može li atmosfera na KiM, uz celokupnu atmosferu uslovljenu ratom u Ukrajini, biti iskorišćena od strane režima Aleksandra Vučića, kako bi lakše uveo sankcije Rusiji, kaže da „atmosfera koja se stvara u javnosti je samo pokušaj da se prikrije i kompenzuje odsustvo instrumenata da se utiče na situaciju na Balkanu“.
„Ne prepoznaje se da EU i SAD u ovom momentu imaju definisanu politiku prema Srbiji i Balkanu. Samo postoji medijska histerija. U takvoj situaciju ne postoji podsticaj da se bilo šta značajno promeni na terenu“, navodi Gogić.
Kaže da celoj Evropi predstoji period nestabilnost i kriza koje se prelivaju i na Balkan, te da je situacija na Balkanu je utoliko komplikovanija utoliko što postoje nerešeni sporovi.
„Za Srbiju je ova opšta krizna situacija izazovna zato što vlasti u Prištini koje predvodi Aljbin Kurti shvataju da im okolnosti više vidu na ruku. Priština je poslednjih meseci u svojevrsnoj ofanzivi i preduzima odlučnije poteze upravo zato što zna da Beograd nije u prilici da odgovori. Kurti je uspeo da spreči održavanje srpskog referenduma i izbora, postigao je poštovanje reciprociteta u pogledu tablica, i načinio korake ka jačanju autoriteta kosovskih institucija na severu“, kaže Gogić.
On dalje navodi da u poslednjim nastupima zapadnih zvaničnika se rešavanje kosovskog pitanja sve češće dovodi u vezi sa krizom u Ukrajini, kao i da su poslednji susreti sa predstavnika Srbije sa zvaničnicima Nemačke ili SAD su zapravo u fokusu imali Kosovo. Ipak, misli da taj pritisak o kome se toliko govori neće dovesti do ozbiljnih promena ni kada je reč o politici Srbije prema Rusiji niti u pogledu kosovskog pitanja.
„Radi se o tome da je taj pritisak samo verbalne prirode. Zapad u ovom momentu nema ni štap ni šargarepu, odnosno ni kaznu ni nagradu, kojom bi Srbiju mogao da privoli da promeni svoju poziciju. Ta atmosfera koja se stvara u javnosti je samo pokušaj da se prikrije i kompenzuje odsustvo instrumenata da se utiče na situaciju na Balkanu. Ne prepoznaje se da EU i SAD u ovom momentu imaju definisanu politiku prema Srbiji i Balkanu. Samo postoji medijska histerija. U takvoj situaciju ne postoji podsticaj da se bilo šta značajno promeni na terenu“, zaključuje Gogić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.