Zapad ponovo lansira „ideju dve Nemačke“

To kaže za Danas izvor iz zapadnih diplomatskih krugova, komentarišući aktuelnu “šatl diplomatiju” predstavnika EU i SAD zaduženih za dijalog o kosovskom problemu, Miroslava Lajčaka i Metjua Palmera, te učestale Vučićeve poruke da raste pritisak na srpske vlasti u kontekstu Kosova.

Predsednik Srbije trebalo je da se juče nezvanično sastane sa Palmerom, koji je nakon posete Prištini doputovao u Beograd, a za danas (četvrtak) posle podne predviđen je susret Aleksandra Vučića sa Lajčakom. Nakon tog sastanka on će se ponovo susresti sa Metjuom Palmerom, ali u “zvaničnoj formi”. Kako je objavila agencija Tanjug, nakon današnjih pojedinačnih razgovora biće održan trojni susret Vučić-Lajčak-Palmer, posle kojeg nije predviđeno obraćanje medijima.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, “ono što se iznova ovih meseci pojavilo kao  ideja najuticajnih članica EU, pre svega Francuske i Nemačke”, jeste da odnosi Srbije i Kosovo budu uređeni tako što srpske vlasti neće ubuduće “kočiti” članstvo Prištine u Ujedinjenim nacijama”.  Kako se precizira, za razliku od Srbije, koja kao međunarodno priznata država ima svog ambasadora u UN, diplomatski predstavnik Kosova se ne bi nazivao “ambasadorom”, a “Srbija ne bi morala da sa geografske karte briše Kosovo kao deo svoje teritorije, baš kao što je nekadašnja Zapadna Nemačka prikazivala nekadašnju Istočnu Nemačku kao deo jedinstvene nemačke države”.

U diplomatskim kuloarima se tvrdi da se sa navedenim  konceptom slaže i administracija novog predsednika SAD Džozefa Bajdena, ali da bi zvanični Vašington “bio najzadovoljniji kada bi se Srbija i Kosovo međusobno priznali”, što je izjavio i Palmer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Lajčakom u Prištini. Američki izaslanik je, podsetimo, u ponedeljak rekao da “SAD snažno podržavaju dijalog Beograda i Prištine, koji bi trebalo da rezultira postizanjem konačnog sporazuma i međusobnim priznanjem”, uz napomenu da “SAD nije strana u dijalogu, već partner koji ima za cilj unapređenje odnosa dveju strana”.

Izvor Danasa objašnjava da uprkos takvim porukama o priznanju, Amerikanci “kojima je pragmatičnost jedna od najdominantnih crta i kada je reč o vođenju spoljne politike, shvataju da srpske vlasti, predvođene Vučićem, ne pristaju na to, baš kao što ni tvrdokorni kosovski premijer Aljbin Kurti maltene neće ni da čuje za model dve Nemačke”.

“Za Kurtija je svako rešenje, koje ne bi i u formalnom smislu značilo priznanje Kosova od strane Srbije porazno, naročito u ovoj početnoj fazi njegovog novog premijerskog mandata. Ipak, ko zna šta se može desiti narednih meseci, jer je i Kurti svestan duboke ekonomske krize na Kosovu”, ističe naš sagovornik. Kako dodaje, “ekonomija, odnosno investicije, jedna su od karata na koju igra Zapad, pogotovo Amerika”.

Insistiranje na ZSO

Vučić i Kurti bi trebalo da se sastanu uz posredovanje Lajčaka u Briselu sredinom juna. U međuvremenu, obojica šalju poruke koje ne bude nikakav optimizam u mogućnost približavanja stavova Beograda i Prištine.  Predsednik Srbije je juče kazao da našoj državi, kada je reč o KiM, “predstoje teški dani”. “SAD i zapadne sile traže da Srbija prizna Kosovo, ovako ili onako… Više čak ni ne traže da to bude uvijeno u nekoj formi, već direktno, uz pominjanje međusobnog priznanja”, rekao je on posle sastanka u Beogradu sa liderima Srba u BiH, Željkom Cvijanović i Miloradom Dodikom. Povodom nastavka Briselskog dijaloga, Vučić je naveo:”Ako Kurti neće o Zajednici srpskih opština, a hoće o priznanju Kosova, ne moraju ni da me zovu na razgovoru”. S druge strane, Kurti je za prištinske medije prekjuče poručio da neće biti “monoetničkih udruženja na Kosovu, već da je građanima potrebna integracija”.