Šta nam je predsednik Srbije poručio iz Vile Mir?

*Da li je Vučić o rezoluciji razgovarao sa Makronom?

Ona kaže da bi za našu javnost bilo veoma interesantno da zna, da pošto se predsednik Vučić upravo vratio iz posete Francuskoj, da obelodani da li je i ova tema o donošenju Rezolucije u UN bila među onima, koja se razmatrala tokom tih razgovora.

„Ne mogu da komentarišem tekst Rezolucije o Srebrenici jer ga nisam videla. Koliko mi je poznato, na tekstu se još uvek radi. Ne znam ni da li je tekst cirkulisan Misijama država članica UN. Sve i da je objavljen, to je i dalje radna verzija koja je ušla u proceduru i koja je, potom predmet rasprave. U toj fazi, treba očekivati i amandmane na tekst Rezolucije, a potom i konačni tekst koji će biti usvojen. Zbog čega se ova rezolucija podnosi u ovom trenutku, ne znam, mogu samo da nagađam. Pretpostavljam zbog trenda negiranja ove i drugih presuda Haškog suda“, navodi Latinović u odgovoru na naša pitanja.

Ona podseća da je uobičajeno da se ovakve situacije i ovakva pitanja nastoje prevazići ili ublažiti diplomatskim kanalima.

U ovom slučaju,kako kaže, naše napore je trebalo usmeriti preko naše Misije pri UN u Njujorku i naših ambasada, pre svega, u državama koje se pojavljuju kao podnosioci ove Rezolucije.

* Šta se moglo i očekivati posle Banjske i Dodikovih politički iracionalnih „prst u oko“ tirada

„Ovo „obraćanje“ predsednika države svetskoj i domaćoj javnosti po svom političkom sadržaju je ponešto neobičan pregled naših aktuelnih odnosa sa vodećim zapadnim državama i najava u kom pravcu će uslediti naša predstojeća diplomatska akcija. Uz mnogo gneva, razočaranja, pa i poneku pretnju, da se zaključiti da su nam odnosi sa Zapadom loši i konfliktni i da će se verovatno pogoršavati, a da ćemo mi istrajati u odbrani svojih stavova i interesa“, ističe Milovan Božinović, ambasador u penziji, komentarišići obraćanje predsednika Srbije iz vile Mir, odakle je najavio da će se Srbija političkim sredstvima suprostaviti svim NATO zemljama sama.

Božinović kaže da to nije dobra vest u ambijentu sve zaoštrenijih odnosa između velikih sila, nekoliko paralelnih ratova na više neuralgičnih tačaka na planeti, prestrojavanja i postrojavanja malih država u vojnopolitičke tabore, pa čak i pretnji nuklearnim ratom.

„Tačno je da se od Srbije traže mnoga odricanja i bolne odluke i da ima razloga za nezadovoljstvo, pa i otpor. Otvara se pitanje, i ono je za nas suštinsko, zašto smo dopustili srozavanje naših odnosa sa „kolektivnom zapadom“ da danas od vodećih sila ne možemo očekivati razumevanje, odnosno zašto to nismo preventivno zaustavili pa bi onda i njihov pritisak, danas kad je pritisak i inače preovlađujuća praksa velikih sila, bio manji“, napominje sagovornik Danasa.

Ali, kako kaže, šta se moglo i očekivati posle Banjske, Dodikovih politički iracionalnih „prst u oko“ tirada, demonstrativnog saveznika sa Rusijom, mada je jasno da za slučaj nekakvog oružanog konflikta u BiH, Rusija neće moći da pomogne. U to spada i apsolutno neprimeren, brutalan rečnik o političarima susednih država, koji dugoročno podriva kredibilitet Srbije.

„Plašim se da se u političkim strukturama i javnom mnjenju zapadnih zemalja postupno učvršćuje gledište, s kojim ćemo se dugo i teško nositi, da uprkos kršenju određenih ugovornih i drugih normi prema Srbiji, postajemo država koja sve to kroz šta danas prolazimo jednostavno zaslužuje, a to je onda mnogo više – i gore – od zanemarivanja međunarodnog prava i drugih načela odnosa među državama“, ističe Božinović.

* Zašto srpska diplomatija mirno spava?

Za diplomatu Srećka Đukića tema „genocida“ je u srpskom politikumu više decenija krajnje politizovana, krajnje emotivna i isključiva, bez imalo tolerancije i mogućnosti da se tako krupno i izuzetno osetljivo pitanje, kao što je sama reč genocid, odnosno genocidna radnja, razmotri i svestrano oceni.

„A Srbiji je to itekako potrebno, jer onaj ko se zalaže za svestrano sagledavanje ovog komplikovanog problema olako može biti optužen kao antinarodni element. A zašto je to tako u Srbiji? Zato što se o tom problemu svestrano ne diskutuje nego se čekaju momenti kao što je ovaj sa usvajanjem Rezolucije u GSOUN o Srebrenici. A srpska diplomatija mirno spava, ne ide u susret otvorenim problemima države, što je dokazala na mnogim stvarima“, ocenjuje Đukić.

Ovaj iskusni diplnata ima i niz pitanja za srpske vlasti i srpsku diplomatiju .

„Zašto se o Srebrenici nisu vodili razgovori sa velikim silama i sa bošnjačkim prvacima? Da li stalne pretnje iz Beograda i Banjaluke još nekoga plaše? Da li rukovodstva Srbije i RS nameravaju da sruše Dejtonski sporazum zbog pomenute rezolucije? A koje će biti posledice“, pita Đukić i poručuje rukovodstvu države da prestanu da svaki dan plaše ovaj narodu zbog sopstvene političke kratkovidosti i nesposobnosti da rešavaju otvorene probleme države u međunarodnim odnosima.

“ Zašto Srbija na primer ne inicira u Narodnoj skupštini donošenje rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Jadovnu, Jajincima, Kragujevcu i drugim mestima i time obaveže vladu da se međunarodno priznaju genocid nad srpskim narodom, bilo bilateralno, bilo multilateralno u GS OUN? Zašto srpska vlada nije priznala turski genocid nad Jermenima koji su nas toliko puta molili, a sada optužuje Tursku što sponzoriše rezoluciju o Srebrenici? U Srbiji postoji Muzej genocida, a Srbija nema dokument koji verifikuje genocid“, napominje sagovornik Danasa.

Na pitanje kakve bi mogle biti posldice donošenja Rezolucije o genocidu u Srebrenici sagovornik Danasa kaže da koliko se sada razaznaje, a kako smatraju eksperti, srebrenička rezolucija ne bi trebalo da proizvede posledice koje se gromoglasno najavljuju, ako ih sami ne izazovemo.

Na primedbu Vučića da prdlagači Rezolucije hoće da prebace glasanje sa Saveta bezbednosti na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, Đukić kaže daje to manje bitno i da je prosto teško poverovati da mehanizam OUN ne poznaje i ne radi po proceduri i da je čuveno pravno odeljenje UN ne poznaje.

A na Vučičevo pitanje zašto se sada donosi Rezolucija 29 godina nakon Srebrenice, sagovornik Danasa kaže zato što to RS sa Bošnjacima nije, niti može raspraviti i usaglasiti.

„I naravno sada to izgleda kao pritisak, što u suštini i jeste tačno. Zato je potrebna politika i diplomatija koja će će ići ex ante, a ne kao do sada 35 godina ex post“, zaključuje Srećko Đukić.

Da podsetimo, Aleksadar Vučić je nakon razgovora u vili Mir sa Miloradom Dodikom i rukovodstvom Republike Srpske, najavio da će se Srbija svim političkim sredstvima borriti protiv usvajanja te Rezolucije.

„I Srbija će sama političkim sredstvima da se suprotstavi svim NATO zemljama, od Turske do Nemačke, s tim da znamo da su nam šanse minimalne, ali ćemo se boriti do poslednjeg trenutka. Predsednik Dodik je tražio da se Srbija bori, mi ćemo se boriti do poslednjeg trenutka i za svaki glas. A onda se vi pravdajte kako ste to doneli odluku koji će da bude 65 za, sračunajte im sve ove zemlje, evropski, one što kontrolišu u Okeaniji, one što kontrolišu na severnoameričkom kontinentu i deo islamskih zemalja. Deo. Jer deo svakako neće da ide uz one koji su kolonijalisti i uz one koji misle da mogu da dominiraju svetom, svojim diktatima. A šta ćete raditi kada dobijete svega 10, 15 ili 20 glasova više od te koji su protiv. Jedini protivnik vam je mala Srbija. Rusija je imala svega sedam glasova u Generalnoj skupštini. Ja vam sad kažem, mi ćemo da imamo mnogo, mnogo puta više“, naveo je Vučić.

Predsednik Srbije rekao je da dan pošto nas uz Hute proglase za genocidni narod, dan kasnije ćemo da istaknemo naša nacionalna obeležja, našu najlepšu trobojku i da im pokažemo da Srbiju i srpski narod nikada neće moći da se ruše, ma koliko se trudili.

On je upozorio velike sile da se ne prave naivnima, da imamo posla sa lažovima koji nam prodaju rog za sveću i da su sve izrečene laži do sada poslužile bitangama da dođe do ovoga, da se napravi atmosfera žigosanja Srba i svega drugog.

„Svaku pruženu ruku nikada nisu hteli da prihvate. Nije im bilo do pijeteta, nije im bilo do toga da se poklonite bošnjačkim žrtvama. Nije im bilo do toga da položite cvet. Šta je smisao ovoga? Da ukinete Srpsku? Da osudite srpski narod? Šta je smisao? Hoćete li dobiti veće žaljenje od Srba? Od onoga koje ste dobili? A znači, ne tražite to, tražite nešto drugo. Pokažite nam šta je to što tražite. Moje treće pitanje je, a šta to radite u regionu? Šta je smisao“, zapitao je predsednik iz Vile Mir.