Srbija: Osam godina stajanja u mestu na putu ka EU

Od toga da daje bespovratnu pomoć i kredite za šest zemalja Zapadnog Balkana u ukupnom iznosu od šest milijardi evra, pa do toga da će uplata dela tog novca biti uslovljena napretkom u pregovorima i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Naravno, tu su i poruke da Evropska komisija očekuje da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, kao i da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Ono što je upadljivo je da zvanični Beograd nije reagovao na ovakvu retoriku, osim opšte izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je strateški cilj Srbije ulazak u EU i očuvanje državnih i nacionalnih interesa.

I mada predsednik Srbije tvrdi da u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU ima dobrih stvari i da se vidi „pomak“ u reformama, stručnjaci za evrointegracije navode da Srbija u tom pogledu u poslednjih osam godina tapka u mestu. Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, a godišnji pomak ka EU je 0,25 odsto, uz prosečnu ocenu 3 za integracije.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra za savremene politike, kaže za Danas da je Planom rasta predviđeno da svaka država na Zapadnom Balkanu dobija određenu sumu novca na svakih šest meseci u naredne četiri godine.

– To je novi finansijski instrument koji napravljen po ugledu na onaj plan oporavka Unije nakon pandemije. On će biti jače uslovljen reformama u najvažnijim oblastima nego što je to bio slučaj sa instrumentima pretpristupne pomoći (IPA). Evropska unija shvatila je da dosadašnji pristup ne daje nikakve rezultate i da je nešto potrebno promeniti u načinu finansijske pomoći državama kandidatima u regionu, naglašava Todorović Štiplija.

On veruje da je to razlog zašto će za nova sredstva biti potrebne reforme na terenu.

– Već nekoliko godina jaki su glasovi koji su pozivali na suspenziju finansijskih sredstava za Srbiju zbog vladavine prava, ali se to nikada nije desilo. Osim reformi, Kosovo i Srbija će morati da pokažu korake napred u procesu normalizacije odnosa. To je još jedan pokušaj Evropske unije da privoli dve strane da implementiraju dogovorene obaveze, navodi Todorović Štiplija.

Prema njegovim rečima, iz dosadašnjeg iskustva procesa dijaloga Beograda i Prištine nije sigurno koliko bi ovo uslovljavanje nateralo dvojicu lidera da krenu sa sprovođenjem obaveza dogovorenih u Briselu i Ohridu.

– Već smo videli da blokiranje povlačenje sredstava za Kosovo nije dovelo do poboljšanja situacije na terenu, zaključuje Todorović Štiplija.

Srbija je u godišnjem izveštaju EU dobila loše ocene u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, ali zbog toga što sklapa trgovinske sporazume s Kinom i ostalim trećim zemljama koje ne ispunjavaju briselske standarde. S druge strane, premijerka Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić rekla je da je Evropska komisija „prepoznala jasan napredak Srbije“ na evropskom putu.

Stručnjak za evrointegracije Milan Antonijević navodi da je dobro da se, u moru negativnih vesti koje nam stižu iz sveta, okrenemo i svom najbližem okruženju, tj. Evropi i Evropskoj uniji.

– Paket pomoći državama Zapadnog Balkana koji je prvo najavljen pri poseti Ursule von der Lajen našem regionu, a kasnije predstavljen i usvojen u Briselu pod dobrim nazivom „plan rasta“ otvara nova sredstva za našu zemlju, pored već postojećih IPA predpristupnih fondova. Šest milijardi evra, uz otvaranje tržišta Evropske unije za našu zemlju su više nego dobra vest i daje se sa namerom da se naša privreda i zemlja pripreme za punopravno članstvo. Jedino tako možemo nadoknaditi zaostatak koji je očigledan u svakoj oblasti, od zelene agende, energetike, do industrije, e-mobilnosti i više političkih tema, poput vladavine prava i nezavisnog pravosuđa i da vam ne navodim, ističe Antonijević.

Prema njegovim rečima, prioriteti, tj. stubovi ovog plana koje je Evropska unija navela, gde će se vršiti najveća ulaganja je takođe indikativan i značajan za svakog građanina Srbije, od puteva i železnice, do skraćenja industrijskih lanaca snabdevanja, preko obaveze zaštite životne sredine i procesa rada i u industriji i u rudarenju, naročito kritičnih sirovina, od bakra, litijuma i borata.

– No, bolje je da vam navedem svih sedam stubova, iza kojih se nalazi mnogo jasnih podciljeva i onoga što svako od nas može osetiti. Slobodan promet robe, Slobodan promet usluga i radnika; Pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA); Olakšavanje drumskog saobraćaja; Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta; Jedinstveno digitalno tržište; Integracija u industrijske lance snabdijevanja. Nakon izbora i sve strasti koja već izbija u javnim raspravama, očekujem da se odmah Srbija okrene reformama i zadacima koji nam stoje i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije, ali i onome što je preduslov za „povlačenje“, tj. privlačenje ovih sredstava iz Plana razvoja u Srbiju, rekao je Antonijević za Danas.

On dodaje da je to, pored vladavine prava, pozitivan stav o Briselskom dijalogu, preuzetim obavezama, posrednicima u dijalogu i naravno punoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova koju svi očekujemo, a ponajviše Srbi na Kosovu kojima bi ta normalizacija donela i dugo čekanu bezbednost, izvesnost, kvalitet života, ali i delove „Plana rasta“ koji bi se video u industriji sa koje god strane administrativne granice se nalazili.

– Pružena je ruka iz Evropske unije, prihvatimo je, zaključio je Antonijević.

BiH: Kvalitetan rad vodi do EU novca

Nije tajna da decenijama unazad Evropska unija ulaže velika sredstva u Bosnu i Hercegovinu. Iz Delegacije EU u BiH kažu da je pomoć EU usmjerena na podršku BiH na putu ka EU.

– Od 2007. Instrument pretpristupne pomoć (IPA) je glavni finansijski instrument EU koji pruža podršku BiH da izvrši neophodne reforme i ispuni EU standarde, objašnjava nam Ferdinand Koenig, glasnogovornik Delegacije EU.

Ističe da je u okviru IPA II (2014 -2020) EU dodijelila 530 miliona eura bespovratnih sredstava za BiH kako bi pomogla u provedbi reformi.

– Sredstva iz IPA II nisu u potpunosti utrošena. Delegacija EU u BiH razvija IPA godišnje akcione planove u BiH. Nakon stupanja na snagu Ugovora o finansiranju za IPA Godišnji akcioni plan, predstoje tri godine za ugovaranje projekta i dodatno vrijeme za implementaciju. Delegacija EU trenutno završava tenderske procedure i procedure ugovaranja sredstava dodijeljenih u okviru IPA 2020. Očekuje se da će ova sredstva biti iskorištena u narednom periodu, naglašava Koenig.

U okviru IPA III (2021-2027) više ne postoji alokacija po zemlji. Sredstva se dodjeljuju godišnje na osnovu relevantnosti politike i zrelosti predloženih projekata od strane zemlje korisnice.

– Projekti zahtijevaju visok stepen pripremljenosti, sektorske strategije, jasne aranžmane implementacije i druge elemente kako bi zemlja u potpunosti iskoristila raspoloživa sredstva. Procjene projekata i finansiranja su povezane i sa reformskim procesima, što zahtijeva visok stepen koordinacije svih aktera i političku posvećenost reformama. Iako ne postoji nacionalna alokacija, EU ostaje privržena principu poštenog udjela u isplati sredstava IPA III, kaže Koenig.

Dodaje da za 2021-2023, sredstva IPA III za nacionalne programe iznose preko 256 miliona eura za BiH. U ta sredstva se ubraja i 70 miliona eura za Paket energetske podrške.

– BiH također ima koristi od sredstava dodijeljenih na regionalnoj osnovi. U okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, od 2021. obezbjeđeno je 715 miliona eura bespovratnih sredstava, podržavajući projekte kao što su: dionice autoputa i poddionice Koridora Vc, rehabilitacija i modernizacija crpne hidroelektrane Čapljina, te rehabilitacija i modernizacija sarajevskog vodovoda, objašnjava naš sagovornik i dodaje da BiH također ima korist od pomoći EU kroz Višedržavni IPA program.

EK je nedavno usvojila i novi Plan rasta za Zapadni Balkan. Ovaj novi instrument bi pružio dodatnu finansijsku podršku do šest milijardi eura za period 2024-2027, koji uključuje dvije milijarde eura u obliku bespovratnih grantova i četiri milijarde eura u koncesionim zajmovima koje daje EU.

– Kao dio Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana će biti pozvan da pripremi Reformsku agendu zasnovanu na postojećim preporukama, uključujući godišnji paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja, ističe Koenig.

Dodaje da BiH također prima sredstva EU kroz programe EU kao što su Horizont 2020, Kreativna Evropa, Erasmus+, Evropa za građane.

– EU nudi brojne mogućnosti kroz mnoge različite projekte i programe u različitim oblastima. Na nadležnim tijelima zemlje je da osiguraju da se mogućnosti koje pruža pomoć EU maksimalno iskoriste, poručuje naš sagovornik.

A do 2030.očekuje se da bude izgrađeno 152 km autoputa, obnovljena 1 luka unutrašnjih plovnih puteva i 40 km vodotoka, instalirano 182 MW kapaciteta obnovljive energije, te poboljšanje vodovodne i sanitarne usluge za 770.000 ljudi.

Iz Direkcije za evropske integracije ponavljaju da za IPA III nema unaprijed određenog iznosa po državama korisnicama. Na raspolaganju je ukupni budžet od 14,2 milijarde eura.

– Dva su osnovna kriterija kojim se EK vodi pri odobravanju projektnih prijedloga, a to su kriterij relevantnosti i kriterij tehničke zrelosti. Uz kriterij tehničke zrelosti, za BiH je od posebne važnosti kriterij relevantnosti, ističu iz Direkcije.

Naglašavaju da IPA III pokriva sve sektore.

– Kroz državne pakete pomoći za 2021, 2022. i 2023, EK je do sada BiH odobrila oko 188 milijuna eura pomoći, kažu iz Direkcije.

Dodaju da su institucije pripremile i projekte za Državni paket pomoći za 2024, a o tome koliko će BiH biti odobreno sredstava, odlučit će EK.

– Iz višedržavne IPA III se financira dio grant sredstava za projekte iz Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), a od početka godine je BiH kroz ovaj Instrument odobreno oko 300 miliona eura grant sredstava. Uskoro se očekuje i novi javni poziv. Do sada je u okviru ovog Investicijskog okvira za Zapadni Balkan ukupno za BiH alocirano oko milijardu eura grant sredstava. Najveći dio ovih sredstava je odobren od 2015, navode iz Direkcije.

Crna Gora: Reformska agenda do marta

Crna Gora može dostaviti predlog reformske agende do marta naredne godine, što je jedan od preduslova za dobijanje evropskog novca u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

To su „Vijestima“ rekli iz Ministarstva evropskih poslova (MEP) na čijem je čelu od nedavno ministarka Maida Gorčević (Pokret Evropa sad).

„Crnogorske institucije su od samog početka pažljivo pratile razvoj Plana rasta za Zapadni Balkan i komunikaciju od EU po ovom važnom pitanju“, kazali su.

Evropska komisija usvojila je 8.novembra Plan rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem ubrzanja procesa proširenja i rast ekonomija država kandidata.

U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan od šest milijardi eura (dvije milijarde eura bespovratnih sredstava, a četiri milijarde eura u obliku povoljnih zajmova) za period 2024-2027.

Isplate će biti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi, odnosno reforme će biti vezane za rokove i njihovo sprovođenje biće uslov za dobijanje evropskog novca kao podrške budžetu dva puta godišnje.

Predlog EK o formiranju fonda do narednog proljeća treba da usvoje Evropski parlament i Evropski savjet. To znači da bi Crna Gora trebalo da do marta usaglasi svoj plan reformi sa EK, kako bi u junu ili najkasnije u julu mogla da povuče prvu tranšu sredstava.

„Imajući u vidu dobru međusektorsku saradnju, smatramo da je mart 2024. godine realan rok do kada Crna Gora može dostaviti predlog Reformske agende, imajući u vidu da reforme koje će biti predmet ovog dokumenta nisu nove, već su svakako već definisane kroz okvir pregovaračkog procesa“, naveli su iz MEP-a.

Dodaju da će naredni period iskoristiti za kvalitetnu pripremu odgovora na zahtjeve EK, ali će se preklopiti i sa pripremom novog Programa ekonomskih reformi 2024-2026, kao i sa pripremom Programa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji 2024-2025.

„Svjesni smo da će postojati značajan nivo podudarnosti ključnih reformi iz ovih dokumenata, a okvir za definisanje reformskih mjera biće i preporuke iz nedavno objavljenog Izvještaja EK o Crnoj Gori. To je olakšavajuća okolnost, uz namjeru da ovi ključni strateški dokumenti kojima ćemo definisati ključne reforme budu komplementarni“, rekli su iz MEP-a.

U Ministarstvu se, kako kažu, oslanjaju i na dobru saradnju sa kolegama iz EK, kako bi zajednički pripremili dokument koji će prije svega biti dobra osnova za planiranje i praćenje sprovođenja reformi, a tek onda i mehanizam za dodjelu finansijske podrške EU.

Premijer Milojko Spajić rekao je nedavno da Crna Gora iz ovog Fonda treba da dobije 420 miliona eura za četiri godine. „Vijestima“ je prošle sedmice u sjedištu EU u Briselu rečeno da Crna Gora više nema izgovor za nesprovođenje reformi.

„Šteta bi bila da ne iskoristi dobro raspoloženje za proširenje koje trenutno postoji u Briselu i među zemljama članicama. Nama je potrebna bar jedna uspješna priča“, rekao je jedan od zvaničnika EU.

Očekuje se da do kraja mjeseca Podgoricu posjeti delegacija EK na čelu sa visokim zvaničnikom, koji će obaviti razgovore u tom pravcu s nadležnima za pregovaračka poglavlja 23 i 24, u kojima je napredak ključan za nastavak i ubrzavanje pregovora o članstvu Crne Gore u EU.

Za svaku pojedinačnu reformu, na primjer za izmjenu zakona ili njegovu primjenu, biće predviđena određena suma novca koju će zemlja dobiti ako ih ostvari.

Novac predviđen za zemlju čije dogovorene reforme EK ocijeni kao neuspješne ili neispunjene u dogovorenom roku, prilikom naredne isplate otići će drugoj zemlji koja je svoje reforme ispunila, objasnio je nedavno zvaničnik EK na brifingu za novinare u Briselu.

„Novac koji se kao nagrada za uspješne reforme uplati u budžet, vlada može potrošiti za namjene koje sama odredi“, kazao je.

Broj stanovnika i bruto domaći proizvod po stanovniku biće kriterijumi za određivanje koliko će koja zemlja dobiti novca iz ovog fonda, predviđeno je predlogom Regulative o Fondu za rast i reforme za Zapadni Balkan.

„Na primjer, veća i siromašnija zemlja dobiće više novca od manje i bogatije“, rekao je zvaničnik EK.