„Zapošljavanjem aktivista na određeno vreme SNS održava jaku infrastrukturu“

Tajna njihove dugovečnosti je i u tome što im je većina medija naklonjena i što pro zapadna opozicija, koju forsira deo medija, očigledno nije dorasla ulozi koja im je namenjena.

Znamo to odavno, ali posle izbora 3. aprila svi su to shvatili“, kaže u razgovoru za Danas Vjerica Radeta, potpredsednica Srpske radikalne stranke o desetogodišnjici vlasti naprednjaka.

Šta je obeležilo desetogodišnicu vlasti SNS?

U toku proteklih deset godina bilo je i dobrih i loših poteza. Dobro je sve ono što vidimo oko sebe, koridori, brze pruge, autoputevi, mostovi, Beograd na vodi, uglavnom kapitalne investicije. Negativno je to što su zakazali u borbi protiv korupcije i kriminala. Mnogo su obećavali, a rezultati su izostali. Loš im je i izbor kadrova, što je rezultiralo da su institucije sistema ostale nevidljive, kao i pre naprednjačke vlasti. Ni standard naroda nije na zavidnom nivou. Postoji određen ekonomski napredak, ali su morali više da urade na podizanju kupovne moći stanovništva. Najniža plata i najniža penzija moraju biti bar na nivou najniže potrošačke korpe. A u Srbiji je sve ispod toga i pre je socijalna pomoć, nego plata ili penzija.

Obećavali su da će rešiti 24 sporne privatizacije, da će krivci biti iza rešetaka. Da će se obračunati sa kriminalom i korupcijom i šta se desilo?

Tu su zaista zakazali. Aleksandar Vučić pokazuje neobjašnjivu bolećivost prema akterima raznih korupcionaških i kriminalnih afera. I onih iz prethodnih režima, ali i onima iz svojih redova. Propustio je da se ispita i utvrdi odgovornost za određene kriminalne poslove Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića, Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa i još nekih ministara iz toga vremena, koji su bili umešani u razne afere pa i u vezi sa nekim od 24 sporne privatizacije. Neoprostivo je što Labus i Dinkić nisu odgovarali zbog uništavanja srpskih banaka i krađe državnog zlata. Mi smo neprekidno na to podsećali, ali na žalost vlast je ćutala, a u međuvremenu je nastupila zastarelost za gonjenje za krivična dela za koja su ova dvojica morala biti optužena. Vučićev odnos prema kriminalcima iz sopstvenih redova je takođe neobjašnjiv. Svi u Srbiji znaju za kriminalne radnje Nebojša Stefanovića i Zorane Mihajlović, a oni su neprekidno na ministarskim funkcijama.

Šta konkretno?

Opštepoznato je i da je otac Nebojše Stefanovića bio jedan od glavnih švercera oružja. Afere Krušik, prisluškivanje predsednika, Belivuk i danas tresu Srbiju, a Stefanović umesto hapšenja dobija novo ministrstvo. Slično je i sa Zoranom. Ona je očigledan špijun u Vladi čiji je član. U javnosti su dokazane njene malverzacije sa Behtelom i ugovorom u kojem je državni budžet oštećen za 300 miliona evra. Poznato je i da je bivši direktor JP Železnica Srbije Miroljub Jevtić kada je uhapšen zbog malverzacija u policiji rekao da je veći deo novca koji je protivpravno prisvajao davao na ruke Zorani Mihajlović i njenom mužu. Tu je trošenje skoro sto hiljada evra sa kartice ministarstva za kupovinu donjeg veša i skupe kozmetike i još mnogo toga, a Zorana Mihajlović je i dalje ministar. Samo menja resore.

Na početku vladanja naprednjaci su obećavali ukidanje nepotrebnih agencija, ali i prijem direktora javnih preduzeća na konkursu. Čini se da ni od toga nije bilo ništa?

Umesto ukidanja nepotrebnih agencija, naprednjaci su još i povećali njihov broj. U agencijama rade partijski kadrovi i imaju mnogo veće plate nego zaposleni u ministarstvima koji zapravo rade poslove koji su zakonima preneti i na agencije, čije je formiranje počelo pre dvadeset godina. To je veliki balast u budžetu od čega korist imaju samo zaposleni u tim agencijama. Nedopustivo je da je većina direktora u javnim preduzećima u vd stanju i da više od pola zaposlenih u državnim i organima lokalne samouprave rade na određeno vreme. I jedno i drugo je izvor zloupotreba u stranačke svrhe stranaka na vlasti. Za sva direktorska mesta konačno mora da se raspiše javni konkurs i da se na te odgovorne funkcije postave odgovorni, obrazovani i kvalifikovani ljudi, bez obzira na partijsku pripadnost koja ne sme biti ni preporuka ni smetnja za obavljanje nekog posla. Rad na određeno vreme mora biti izuzetak, a ne pravilo. Treba ozbiljno sagledati potrebe i zaposliti onoliko ljudi koliko je potrebno za obezbeđivanje efikasne državne i uprava lokalnih samouprava,

Jedno od iznevernih obećanja je i da država neće dirati u penzije, ali se to upravo desilo. I kako gledate na to što penzioneri i pored toga glasaju za njih?

Penzioneri očigledno osećaju sigurnost sa ovom vlašću, pre svega zbog redovnih isplata penzija. Očigledno je da nemaju poverenja u te proevropske stranke koje su mediji nametnuli kao jedinu opoziciju Srpskoj naprednoj stranci, zbog loših iskustava sa režimom Demokratske stranke koja se sada pojavljuje u različitim agregatnim stanjima, ali sa istim ljudima. Tu su i redovna godišnja povećanja penzija.

U proteklih deset godina obećanja nisu manjkala. Koja su za vas bila najupečatljivija?

Bilo je dosta obećanja o dolasku velikih kompanija u Srbiju, poput Mercedesa, ili izgradnje fabrike za izradu čipova. Umesto tih i takvih giganata od kojih se očekivalo investiranje u Srbiju, naprednjačka vlast je nastavila praksu svojih predhodnika pa su davali enormno velike iznose novca strancima za otvaranje pogona njihovih kompanija širom Srbije. To nisu nikakvi strani investitori jer oni zapravo ne ulažu svoj već troše naš novac. Svakako je dobro da se ljudi zapošljavaju, ali bi bilo mnogo bolje, korisnije i sigurnije da se državni novac daje domaćim privrednicima za otpočinjanje ili proširivanje proizvodnje.

Koja obećanja su ispunili?

Za nas najvažnija obećanja koja Aleksandar Vučić neprekidno ponavlja. Neće priznati lažnu državu Kosovo, neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, neće dozvoliti ukidanje Republike Srpske i nastaviće da pomaže Srbe u Crnoj Gori. To su najvažniji državni i nacionalni interesi i srpski radikali ga podržavaju da istraje na tim obećanjima.

Da li ste se ikada pokajali što niste prešli u SNS?

Najponosnija sam na činjenicu da se decenijama dosledno borim za najčistiju nacionalnu ideologiju koju je dr Vojislav Šešelj učinio besmrtnom. Tako će biti dok sam živa. Nikada nisam ni pomislila da napustim tu ideologiju i Srpsku radikalnu stranku. Inače, ne cenim ljude koji pretrčavaju iz stranke u stranku, a prezirem svakoga ko pređe u drugu stranku sa ukradenim mandatom stranke koja mu je taj mandat dolelila.