Foto: Dušan PešićNije bilo karakterističnih obeležja Srpske napredne stranke, plavih kačketa i jakni.
Na tribinama Sportske hale u Vranju bili su samo crveni, plavi i beli baloni.
Čuli su se trubači, u prvim redovima deca u narodnoj nošnji. Atmosfera se zagrevala, postajala je sve vrelija. Dečak u narodnoj nošnji skinuo je kapu i njome se hladio. Svi nestrpljivi, cupkali su i gledali na sat, čekajući da se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pojavi i održi govor.
Sa razglasa se začuo poziv prisutnima, onima na parketu, da iz pozadine priđu bliže bini, „da budu svi zajedno“.
U publici su se ljudi fotografisali, pravili selfije – nepobitan dokaz. Da ne može njima niko posle da kaže da nisu podržali Vučića.
„Samo kiša da ne padne, da možemo da se vratimo“, govorila je mlađa žena drugoj u iščekivanju protagoniste.
Na tribini videle su se zastave „Pokret veterana“ i „Simpo“, poštovaoci lika i dela Vučićevog u trenerkama FK „Mineralac“ i KMF „Vranje“.
Već su bili razvijeni transparenti „Predsedniče, Gračanica je uz vas“, „Podrška predsedniku sa centralnog Kosova“, „Vranje je za Vučića“, „Vranjska Banja je za Vučića“, „Aco, Srbine, ‘Jumko’ je uz tebe“, „Kosovska Kamenica je uz predsednika Vučića“. Potonji je krasio vranjske ulice i pri prethodnoj njegovoj poseti, marta prošle godine.
Pravio se špalir za predsednika, masa na parketu morala je napraviti prostor za njegov prilaz postolju sa kojeg će se obratiti.
U prvim redovima, osim članova kulturno-umetničkih društava, bila je Dragana Sotirovski koja je potegla iz Niša. Među ostalim zvaničnicima, iz Beograda pristigli su Nikola Selaković, Bratislav Gašić i Dragan Stevanović.
Ni lokalnih naprednjaka nije bio mali broj – gradonačelnik Slobodan Milenković, Goran Nikolić, Danijela Milosavljević, Zorica i Nenad Jović, Nenad Đorđević, Marjan Stanković, Slaviša Bulatović, Momir Stojilković. Najviši gradski vrh, stranački funkcioneri i ljudi od funkcija.
Bina je bila plava, a na njoj gigantski natpis – „Srbija sanja i snove ostvaruje“.
Miksete i ostala „muzička“ oprema na gotovs, kamera na kranu snimala je iz vazduha, popunjenost hale morala se naglasiti. Ima i onih kojima je put od parketa do gledališta bio dug, pa su preskakali ogradu kako bi imali pogled sa visine.
Govorancija još nije bila počela, Aleksandra nije bilo, ali tu je bio transparent „Kumanovo je za Vučića“, jedan od malobrojnih na terenu Sportske hale, osim „Uvek uz Vučića: Z. C. Gnjilane – Pasjane“. Ostali, uglavnom, bili su locirani na tribinama gde dominiraju srpske zastave.
A u gledalištu – ljudi su sedeli, odmarali, možda poučeni iskustvom, svesni da će, ako zatreba, morati da ustanu i kliču Vučićevim obećanjima. Oni koji još nisu našli sedeće mesto, stajali su na stepeništu i vrebali slobodnu stolicu.
Mogla se primetiti „komunikacija“ među pristalicama. Rukama su mahali kako bi se „pronašli“ sa svojim saborcima koji su ostali zaglavljeni u masi, ili telefonom otkrivali strateški položaj i pravili dogovor za okupljanje u gomile.
Vučića su i dalje čekali. Taj vremenski vakuum iskoristili su gradonačelnik Vranja i Nebojša Stefanović za neobavezno čavrljanje. Baš u tom momentu plavokosa gospođa pravila je selfi – verovatno da se pohvali u čijem je društvu.
Predsednik se gomili obratio sa 15 minuta zakašnjenja, iako je, po objavljenoj agendi, u Vranju trebalo da boravi od 11.00 do 11.45 sati. Govor je započeo ispred Sportske hale, jer „od gužve ne može brzo unutra“.
Čim je izgovorio „ključne reči“ koje se začuše sa razglasa – „mir“, „stabilnost“, „nova radna mesta“, „putevi“, „stadioni“ – kao po diktatu, u hali je usledilo pljeskanje Vranjanaca i onih koji to nisu.
„Zare ulazi u igru – ne se znaje“, rekao je šaljivdžija Vučić, dok je dramatična muzika pratila njegov prolaz kroz špalir. Falile su samo fanfare.
Očito je predsednika neko upoznao sa poznatom anegdotom o nekada čuvenom fudbaleru FK „Dubočica“ iz Leskovca, izvesnom Zaretu, koji je golove postizao sa klupe, kao „džoker“, nakon velikih rezultatskih minusa svog tima.
U tim je prilikama leskovačka publika govorila: „Ne se znaje – Zare igra!“, aludirajući na fudbalsko umeće ovog igrača i nadu u pozitivan ishod, bez obzira na trenutni rezultat na semaforu.
Ostaje samo dilema u vezi sa značenjem ovih Vučićevih reči, šta je, i kome, njima poručio.
Predsednik je, najpre, došao do prvog reda, nakon čega usledi himna, a onda i njegov dolazak na binu.
Na samom početku obraćanja iz publike čuli su se povici „Aco, Srbine!“, pa „prozvani“, nakratko, prekinu izlaganje: „Vi iz ‘Jumka’ ste baš navalili!“
„Ja ću biti deo tima za koji verujem da mora biti nešto više od političke stranke. U uslovima kada smo pritisnuti spolja, kada imamo rat u Evropi, za nas je važno da angažujemo sve pametne ljude, i one koji su u strankama, i one koji nisu. Da se ujedinimo svi: imamo intelektualaca, zanatlija, poštenih radnika, dobrih seljaka. Kada se bude formirao, pozivam vas da se priključite tom narodnom pokretu za državu“, apelova Vučić.
Tokom dramskih pauza predsednikovih, čuli su se zvuci bubnjeva koji ječe u ritmu „Aco, Srbine“.
„Nama pridike o srpstvu drže veliki Srbi – i odavde, iz Vranja – oni koji najviše poslova obavljaju sa albanskim mafijašima. Ja od takvih ne zarađujem, i meni ne treba Kosovo sa albanskim mafijašima, već sa srpskim narodom“, završi obraćanje predsednik.
Opet se napravi špalir, kako bi prvi čovek SNS-a izašao i krenuo put Bujanovca, odakle će u Trgovište, Bosilegrad, pa na Vlasinu, gde će završiti svoje putešestvije po jugu Srbije.
Pre izlaska je zastao, nakratko, i srdačno se zagrlio sa mladićem u invalidskim kolicima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
