foto EPA PHOTO EPA/SRĐAN SUKI/nf/juTog dana, 24. decembra, 1996. godine, nadao sam se da će se Srbija većinski uveriti da je Slobodan Milošević spreman da čuva svoju vlast i po cenu krvoprolića na ulici. On je tada, organizujući kontramiting, potpuno svesno išao na konflikt sa željom da demonstrira da uživa veliku podršku naroda. Kao neko ko je bio na ulici sve vreme pa i tog dana i kao učesnik svih demonstracija tokom devedesetih, svedočim da je Slobodan Milošević doveo ljude iz unutrašnjosti, onako kako to danas radi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Po istom obrascu sa namerom izazivanja krvoprolića. Nažalost, danas, toliko godina posle Miloševićevog kontramitinga, ne isključujem mogućnost da Aleksandar Vučić isto tako izazove krvoproliće kako bi pokušao da opstane na vlasti – kaže za Danas Žarko Korać, potpredsednik Vlade u vreme ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Podsetimo, 24. decembra, 1996. godine, u Beogradu je održan protest pristalica Slobodana Miloševića gde je izgovorio istorijsku rečenicu: „Volim i ja vas“, odgovarajući tako na klicanje ljudi koji su tog dana autobusima i organizovano od strane države dovedeni u Beograd na kontramiting.
Na ulicama su se sukobili studenti i predstavnici opozicije nezadovoljni zbog krađe na lokalnim izborima i kontramitingaši koji su dovedeni da bi Milošević pokazao da i dalje ima vlast.
Izbio je sukob, nasilje, a Srbija je bila tog dana bila u doslovnom smislu u građanskom ratu.
O paralelama sa aktuelnim stanjem u državi, pogotovo sa osvrtom na nasilje koje je režim Aleksandra Vučića izazvao tokom nedavnih ekološki protesta, što neprimerenom reakcijom policije prema građanima, a s druge strane i izvođenja batinaša sa motkama i čekićima da se tuku okupljen narod tokom blokade puteva po Srbiji, Žarko Korać kaže da je veza istinita, upozoravajući da može da bude još očiglednija.
– Bilo više nego očigledno da najveći deo tih ljudi, dovedenih na kontramiting 1996. godine nikada nije bio u glavnom gradu, niti poznaje Beograd. U jednom trenutku, na mestu gde sam ja bio, to je danas Dečanska ulici, nekadašnja Moše Pijade, negde između Doma omladine i trga Nikole Pašića, došlo je do mešanja tih grupa i ja sam stvarno mislio da će doći do krvoprolića. Na toj improvizanoj bini, ispred hotela Moskva, gde je Milošević okupio svoje saborce, bili su ljudi koji su i dan danas tu, od vlasnika televizije Pink, Željka Mitrovića, pa do mnogih drugih. Oni su i tada podržavali krvoproliće. Isti ljudi koji su i danas sluge režima Vučića, bili su i tada na kontramitingu Slobodana Miloševića – kaže naš sagovornik.
Kako dodaje, namere izazivanja krvoprolića su se onda ponovile petog oktobra dvehiljadite godine.
– Reč je o tim ljudima koji su učestvovali u zločinima tokom devedesetih i kojima krvoproliće na ulicama ne predstavlja ništa. To je bio jedan trenutak kada je Srbija mogla da upadne u ozbiljan građanski rat. Kao što znate, u Knez Mihailovoj je pucano… I, danas govoriti o tome da je za to kriva opozicija je gotovo neverovatno. Milošević je skupio ljude i autobusima ih doveo u Beograd da bi demonstrirao podršku koju tada više uopšte nije imao. A opozicija je prihvatila taj izazov i okupila na ulici ljude koji su došli svojom voljom. To je ogromna razlika. Od svih onih koje je doveo Milošević tada, verovatno da 90 odsto ne bi ni došlo, a one koje je izvela opozicija, svi su sami i po svojoj volji došli. To je ključna razlika između nacionalističkog ludila koje imamo i danas i demokratskih stranaka i principa koji su zasnovani na slobodnoj volji građana – kaže Korać.
Prema njegovim rečima, Vučić je u Šapcu, kada su iz službenih automobila izašli batinaši sa kapuljačama, pokušao da organizuje ne samo huligane, već je pokušao da napravi i kontramiting sutradan.
– To podseća na 1996. godinu, ali mislim da se Vučić za sada još ne oseća tako nesigurno kao Milošević tada. Da li je isključeno da to toga ipak dođe? Nije. Svojstveno antidemokratskim režimima je da ljude vide kao masu koja se koristi zbog demonstriranja podrške i ućutkivanja kritičara – zaključuje Žarko Korać.
Prema rečima Aleksandra Čotrića, zamenika predsednika Srpskog pokreta obnove, Slobodan Milošević je jedan problem pokušavao da potisne stvaranjem drugog, još većeg, pa je je 24. decembra 1996. godine želeo da zaustavi građanske i opozicione proteste, izazivanjem fizičkih obračuna, pa i građanskog rata u Srbiju između svojih i pristalica opozicije.
– Zamalo se to nije i dogodilo, jer je jedan član Socijalističke partije Srbije iz Žablja, bez ikakvog povoda, pištoljem pucao u glavu članu SPO Ivici Lazoviću u Knez Mihailovoj ulici, ispred sedišta naše stranke. Bio sam svedok tog bezumnog čina koji je je uništio jedan mlad život, Lazović je ostao doživotni invalid, a mogao je da bude i kapisla za izazivanje sukoba neslućenih razmera. Ovaj događaj snimio je svojom kamerom snimatelj SPO Zoran Spalajković i snimak smo odmah dali specijalnom izveštaču CNN-a, da se ceo svet uveri u brutalnost i prave namere Miloševićevog režima. A te namere su potvrđene nešto kasnije i ubistvom člana SPO Predraga Starčevića, koga su učesnici kontramitinga izgazili cokulama i čizmama na Starom savskom mostu – podseća naš sagovornik.
Kako kaže, bio je sve vreme toga dana na ulicama Beograda, branio se od napada ljudi koji su želeli sukobe, i video policiju koja se stavila na jednu stranu i tako dokazala da je partijska.
– Mi smo se svakoga dana od 17. novembra okupljali u Beogradu, a toga dana su dovedeni ljudi iz drugih gradova da pokažu da su brojniji i jači. Nisu uspeli ni u jednom, mi u drugom, jer je Milošević početkom februara 1997. morao da prizna krađu i poraz na lokalnim izborima, što je trasirao put i za njegov definitivni poraz 2000. godine – zaključuje Aleksandar Čotrić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
