Žarko Korać: Odnosi Crne Gore i Srbije ostaju nestabilni 1Foto: Medija centar Beograd

Odnosi Crne Gore i Srbije ostaju nestabilni i jako je teško predvideti u kom smeru će se kretati.

Situacija je takva prostog razloga što se često koriste kako bi se pojačala nečija podrška i neko predstavio kao borac za nacionalni interes, smatra profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i bivši potpredsednik u Vladi Srbije Žarko Korać.

On ističe da region i dalje ima mnogo posla na putu ka EU i brojna otvorena pitanja.

Komentarišući regionalne odnose, Korać kaže da se brzo popravljaju, a još brže kvare.

“Vrlo je teško reći nešto sigurnije o regionalnim odnosima jer se oni u jednom trenutku poprave, pa se u sljedećem pokvare. Odnosi Srbije i Hrvatske su bili relativno dobri i za vrijeme premijera Iva Sanadera, pa i za vrijeme Borisa Tadića i Iva Josipovića, pa čak i u jednom dijelu mandata Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića, da bi sada najednom postali katastrofalni. Poboljšanja odnosa ima između Srbije i Makedonije, ali ne na neki bitan način“, rekao je Korać za Pobjedu.

Između Srbije i Crne Gore su u poslednjih dva-tri meseca odnosi, kako je rekao, u stalnom padu.

„I ne vidim poboljšanja. To su jako nestabilni odnosi, jer imaju veoma veliki uticaj na unutrašnju politiku i često se koriste da bi se pojačala nečija politička podrška i da bi se neko pokazao kao borac za nacionalni interes. Naravno, Kosovo ostaje rak rana regiona, iako se činilo u jednom momentu da se to popravlja. Sada ni na tom polju nema napretka”, ističe Korać.

Naglašava da perspektiva regiona jeste članstvo u Evropskoj uniji, ali da je famozni rok 2025. nerealan, osim u slučaju Crne Gore.

“Različit tempo napretka ka EU je ono što je stvarnost. Pojedine zemlje su daleko otišle u pregovorima, a neke ih još nijesu ni započele. Moram da vas podsjetim da dvije zemlje ( ako ostavimo po strani Kosovo koje tu do izvjesne mjere ima neriješen status), Sjeverna Makedonija i Albanija nijesu čak ni počele pregovore. Čini se da će Sjeverna Makedonija prije ući u NATO nego što će dobiti početak pregovora sa EU, što je svojevrsni apsurd. U ovom trenutku je taj datum postavljen kao vrlo oprtimističan cilj, ali ono što je suštinski važno je činjenica da je tzv. konferencija u Solunu imala vrlo jasan zaključak da je svim zemljama regiona otvorena perspektiva za priključenje EU. To nije promijenjeno u posljednje vrijeme, osim što su predsjednik Francuske Emanuel Makron, kao i neki zvaničnici iz Holandije, insistirali na tome da nema proširenja prije nego se konsoliduje sama Evropska unija, zbog Bregzita i čitavog niza drugih problema. Makron nije rekao da zemlje neće ući, ali je naglasio da EU mora da se pozabavi svojim stanjem. Naravno, potrebno je i vrijeme da se uhodaju evropske institucije, da se uključe novi ljudi”, kaže Korać.

Ističe da je 2025. jako optimistična kao rok za ulazak regiona u EU.

“Objektivno je u tom procesu najdalje otišla Crna Gora, otvorila je najviše poglavlja i neka je zatvorila i u tom pogledu je ispred Srbije. BiH kuburi sa konstituisanjem vlasti i ima još puno problema. Ja bih volio da je 2025. realistična, ali je to više bio motivacioni cilj. Jedino je Crna Gora blizu ostvarenja tog cilja”, zaključuje Korać.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari