Može li i kako opozicija zaista da zaštiti žrtve režima?

Deo javnosti, međutim smatra i da opozicija manipuliše tim ljudima i koristi ih za svoju političku dobit. Takav narativ diktira vladajuća partija od početka protesta.

Ogoljeno i bez zadrške deo govora Sremčević u kojem ona poziva premijerku i predsednika da, pošto kažu da u ovoj zemlji funkcioniše sve, dobro zapamte njeno lice, jer je njen život u njihovim rukama, komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić relativizujući njenu stranu priče, pozivajući se na to da je država reagovala. On je rekao i da mediji i opozicija zloupotrebljavaju ženu koja je pod pritiskom.

U takvim okolnostima, početak govora Dušice Sremčević u kojem navodi da je tu jer brani svoj život i jer drugi način nije imala, otvara pitanje može li opozicija, koja za govornike na protestima ima one koji su žrtve režima, efiksano i na koji način zaista da ih zaštiti.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, za Danas kaže da se pokazalo da je najefikasniji način zaštite ljudi od pretnji i ugrožavanja života u državi nefunkcionalnih institucija, kakva je danas Srbija, javnost.

Ona dodaje da u državama bez sistema na koji se svi mogu osloniti, a u takvoj živimo, javnost je jedini koliko-toliko efikasan način zaštite građana koji nemaju političke privilegije, a većina je takva.

– Razume se, javnost iza sebe nema pravosuđe i fizičku silu, koju država ima. U funkcionalnim državama današnjice pravosuđe i policija štite svakog podjednako. U Srbiji, na efikasnu zaštitu mogu računati samo oni koji su bliski autoritarnoj vlasti ili je otvoreno podržavaju. Svi oni nemoćni, siromašni i bezimeni teško ili nikako doživljavaju zaštitu koju im država duguje. Mnogi ljudi ovde se osećaju osujećeni i nemoćni u sistemu koji ih ne vidi. Zato, kao jedina zaštita ostaje javnost, upoznavanje što šireg kruga građana sa stanjem ugroženosti ljudi, pogotovo žena – objašnjava ona.

Prema njenim rečima, tamo gde su mediji slobodni, javnost koja ima saznanja o tome je široka.

– Ovde se dopire do dela javnosti. Ne samo opozicija, već i civilno društvo u celini, mogu da ugrožene građane približe bar onom delu javnosti sa kojim komuniciraju. Zato je podjednako važna aktivna opozicija, nevladine organizacije i nezavisno novinarstvo – ukazuje Rakić Vodinelić.

Advokat Vladimir Terzić za Danas kaže da ljudi koji su se obraćali tokom protesta protiv nasilja, imaju svoje probleme, a ti problemi su opterećujući za društvo u celini, svako može postati žrtva nasilja, režima, nepravde pravosudnih ili drugih državnih organa.

– Nažalost, nejedinstvo u opoziciji, nedovoljna ozbiljnost i izostanak formiranja širokog društvenog fronta prema tim društvenim anomalijama, sprečila je organizovanje tima advokata i drugih stručnjaka, koji bi sistematski prihvatali i zastupali pojedince koji imaju problem, a nemaju finansijska sredstva da privatno angažuju profesionalce – ukazuje Terzić koji je zastupao Dragana Milovanovića Crnog, koji je tokom blokade mosta u Šapcu u protestima protiv iskopavanja litijuma u Srbiji, zaustavio bager koji se kretao prema građanima.

Terzić dodaje da ni sada nije kasno za to jer postoji volja ogromnog broja kolega da pomognu pro bono.

– Ali niko nema pravo da se nudi građanima, oni moraju sami da se obrate advokatima koji su voljni da ih zastupaju, bez obzira na težinu i “škakljivost” konkretnog predmeta. To mora biti u nekoj formi, a organizaciju bi trebalo da preuzmu sve opozicione stranke koje ukazuju na problem nasilja, nefunkcionisanja sistema i nepravde u društvu, nije posao stručnjaka da se samoorganizuju – smatra on.

On je spreman da se uključi, kao i do sada, kako u javnosti poznatim slučajevima, tako i javnosti manje interesantnim predmetima.

A poslanica Ekološkog pokreta i advokatica Danijela Nestorović za Danas navodi da pozicija ima obavezu prema građanima koji su žrtve režima.

– Obavezu da ih ohrabre da progovore i obavezu da ih zaštite svim mogućim sredstvima od osvete režima. Ja kao advokat lično sam, besplatno (što se podrazumeva), uvek odlazila na suđenja po krivičnim prijavama protiv tih građana. Prizalila im sama, nudila da im zaštitim leđa na taj način što će u svakom trenutku biti tu za njih. Za savet, za razgovor telefonom, uživo. Ukoliko se i pokuša bilo kakav vid zastrašivanja (gubitkom posla i pretnje deci, supružnicima, roditeljima ), izlazila sam u javnost sa tim i pokretala postupke. Na taj način sam uz pomoć nezavisnih medija “ bacala svetla reflektora“ na njih i ujedno terala institucije da prorade i rade svoj posao. To je jedini način – zaključuje ona.

Podsetimo, osim Dušice Sremčević, neki od govornika na protestima bili su i sin ubijene Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu Milutin, rudar i poljoprivrednik Jovica Nikolić koji tvrdi da su ga pretukli telohranitelji predsednika opštine Žagubica Safeta Pavlovića, Suzana Milutinović, jedna od profesorki iz Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji koja je ostala bez posla, Jelena Mihajlović, poljoprivrednica i jedna od majki iz Pećinaca koja do nedavno nije mogla da upiše dete u vrtić.