Zašto dolazi do povlačenja priznanja Kosova i koje su posledice?

Povlačenje priznanja su „neregularni međunarodni akti“, koji imaju višestruke posledice po Kosovo, poručuje stručnjak za međunarodno pravo, Gzim Visoka.

Ministar spoljnih poslova Togoa Robert Disej  je 16. januara najavio povlačenje priznanja Kosova, nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije, Ivicom Dačićem.

Prema tvrdnjama zvaničnog Beograda, Togo – država u zapadnoj Africi – nije jedina koja je donela ovakvu odluku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom januara rekao da je još devet zemalja donelo odluku da isto postupe.

Radio Slobodna Evropa se obratio Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore Kosova po ovom pitanju, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.

Kada je moguće povući priznanje?

Gzim Visoka, profesor studija za mir i konflikt na Univerzitetu u Dablinu u Irskoj, povlačenje priznanja nezavisnosti opisuje kao „neuređene međunarodne akte“, koji, kako kaže, nisu dobro regulisani u međunarodnom pravu, odnosno „ostavljaju prostor za nedoumice, nesporazume, ali i manipulacije“.

Objašnjava da povlačenje priznanja nezavisnosti jedne zemlje ima smisla samo u slučajevima kada su se od priznavanja nezavisnosti promenile okolnosti – na primer, kada se jedna država spoji sa drugom ili izgubi teritoriju.

U tom kontekstu navodi da se deklaracija o nezavisnosti – za koju je Međunarodni sud pravde 2010. utvrdio da nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom – nije promenila.

Ocenjuje da su zato povlačenja priznanja posledica kampanje koju vodi Srbija.

„U suštini, povlačenje priznanja ne dolazi kao rezultat volje zemlje koja je povukla priznanje, već dolazi kao proizvod pritiska bivše matične ili bazne države, koja povlačenje priznanja koristi kao instrument da ucenjuje, podriva i nanosi štetu novoj državi ili državi pred priznanjem“, kaže Visoka za RSE.

Togo je priznao nezavisnost Kosova 2014. godine, u vreme kada je ministar spoljnih poslova Kosova bio Enver Hodžaj iz redova Demokratske partije Kosova.

Aktuelni šef diplomatije Togoa Robert Disej je podržao Hodžajevu kandidaturu na izborima za premijera Kosova 2021. godine.

Hodžaj kaže da nakon 2021. godine nije imao kontakt sa Dusijem, a za povlačenje priznanja krivi aktuelnu Vladu Kosova.

„Kosovo u poslednje dve godine uopšte ne razvija diplomatsku komunikaciju, niti bilateralne posete, u vreme kada Srbija vodi prljavu kampanju protiv Kosova. Dakle, dešava se i povlačenje priznanja“, kaže Hodžaj za RSE.

Kosovska ministarka spoljnih poslova i dijaspore Donika Grvala izjavila je 16. januara da se povlačenje priznanja Kosova od Togoa „dogodilo 2019. godine“, te da su kosovske diplomate intenzivirale sastanke sa svojim kolegama koji dolaze iz zemalja za koje Srbija tvrdi da su povukle priznanje Kosova.

Srbija godinama unazad vodi kampanju za povlačenje priznanja Kosova.

Jednogodišnji moratorijum iz Vašingtonskog sporazuma, kojim se Srbija obavezala da će prestati sa kampanjom, a Kosovo da neće tražiti prijem u međunarodne organizacije, istekao je septembra 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je ranije rekao da je cilj Beograda da broj zemalja koje priznaju Kosovo padne ispod polovine članica Ujedinjenih nacija, odnosno ispod 193.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Kosova je spisak 117 zemalja za koje se tvrdi da priznaju nezavisnost Kosova. Među njima je i Togo.

Visoka navodi da zemlje sa razvijenom demokratijom i tradicijom u diplomatiji ne koriste praksu povlačenja priznanja, a kao primer navodi pristup zapadnih zemalja u odnosu na Iran kojem, uprkos nesuglasicama, nisu povukle priznanje.

„U većini slučajeva došlo je do povlačenja priznanja od oko 15 do 20 zemalja koje su uglavnom postkolonijalne zemlje, koje nemaju dugu diplomatsku tradiciju i poznate su po promenljivoj spoljnoj politici, koju menjaju u zavisnosti od finansijske pomoći, ekonomske, čak i vojne, koju dobijaju od regionalnih ili međunarodnih sila“, kaže Visoka.

Prema njegovim rečima, upravo to je razlog što Egipat „zamrznuo“ odluku o priznavanju Kosova.

Međutim, Visoka ukazuje da i zamrzavanje odnosa može da donese posledice.

„Zamrzavanje priznanja je kao čin koji šalje signale, onda se pogađate, jer se proces može preokrenuti“, objašnjava Visoka i dodaje da se ta povlačenja priznavanja onda koriste za ucenu kosovske strane, da pravi kompromise u dijalogu za normalizaciju odnosa sa Srbijom, uz posredovanje Evropske unije.

Koje su posledice povlačenja priznanja?

Stručnjak za međunarodno pravo Gzim Visoka navodi da je Srbija krenula u kampanju za povlačenje priznanja 2017. godine, kako bi izvršila pritisak na Kosovo jer je odbilo da primeni Sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Dogovor o Zajednici je postignut u okviru dijaloga Kosova i Srbije i kamen je spoticanja u nastavku procesa normalizacije odnosa. Dok Beograd insistira da se on realizuje Priština to odbija uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom Kosova.

„To je na izvestan način bila diplomatska agresija i pritisak Srbije, koristi se kao diplomatsko oružje da pokaže Kosovu da ako ne napravi ustupke ili kompromise, može da se suoči sa povlačenjem priznanja, da izgubi međunarodna priznanja i prestane da postoji kao nezavisna država“, kaže Visoka.

Poslanik u Skupštini Kosova iz redova Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj kaže da Kosovo rizikuje članstvo u međunarodnim organizacijama, jer su priznanja znače glasove za Kosovo.

„To je veliki udar na suverenitet Kosova, to je divlja kampanja Srbije, koja se dešava na različitim nivoima i poslednja je šansa da Vlada [premijera Aljbina] Kurtija sastavi akcioni plan, strategiju i da se ode gde god Srbija tvrdi da može doći do novih povlačenja ili sprečiti ih“, kaže Hodžaj.

Visoka ocenjuje da povlačenja priznanja mogu biti i masovnija.

„Što se više povlačenja priznanja bude dešavalo, biće ih više. To je loša stvar, oni imaju određeni efekat kao grudva snega – kada taj proces krene, može da skrene u nepoželjnom pravcu“, zaključuje Visoka.