Zašto i dalje šetaju građani Beograda?

Penzionerka Nada Petrović, koja sa suprugom redovno dolazi, za naš list kaže da šetaju zašto što su ugnjeteni u svojoj državi.

– Nemamo ni prava da živimo onako kako želimo. Šetamo da bismo sačuvali naše drveće, parkove, naš grad koji je razrušen – navodi ona. Politikolog Nikola Dragović navodi da šeta jer smatra da na taj način treba pokazati nezadovoljstvo i da se jedino tako nešto može promeniti.

– Ako čovek nije uporan ne može ništa da promeni. Ne smeta mi što ima manje ljudi. To je normalno jer su letnji odmori. Uvek neko misli da će neko umesto njega završiti posao – navodi Dragović.

I jedna pravnica LJilja u penziji, koja iz, kako kaže puno razloga nije htela da navede prezime“, smatra da će šetnje kad tad uroditi plodom.

– Šetam jer zato što ne mogu da ih gledam – izričita je ona.

Sanja Petrović, koja se bavi tonom na radiju, a dolazi iz Pančeva da bi šetala, kaže da joj nije dobro od vlasti.

– Sve je zatvoreno. Ne može da se živi od njih, ne može da se diše od njih. Imam razumevanja za one koji ne mogu da dođu, ali treba da nas bude što više – smatra ona.

Jedna razočarana penzionerka, Radisavka Ćiraković, članica DS čitavih 21 godinu, sada u Narodnoj stranci, navodi da šeta „da očisti ovu gamad“.

– Dosta je više. Postali smo slepci. Penzioner sam i prvo obiđem gondole da vidim šta mogu da kupim jeftinije. Ne samo ja. LJudi kupuju po dva krompira, jedno jaje. Dotle smo došli – priča ona.

A ekonomista Marko Marjanović i instruktor joge Zoran Paunović kažu da šetaju od prvog dana.

Marjanović kaže da neće dozvoliti da se ovaj protest uruši sam od sebe.

– Bez obzira što je letnja sezona i letnji raspusti, oni koji nisu na odmoru i dalje mogu da protestuju i izraze svoj stav. Treba da istrajemo u zahtevima Saveza za Srbiju i opozicionog dela Srbije i Beograda. LJudi u unutrašnjosti imaju mnogo veći pritisak i težinu da izraze svoj stav. Beograd se oslobodio i to je nešto što nas raduje. Ako se sećate oseća se opet onaj duh slobodnog Beograda. LJudi se sa radošću šetaju. Dolaze sa malom decom i kućnim ljubimcima, što znači da se oslobađa strah. Ne zaboravite da su ovo ljudi koji su došli iz Medaka, sa Banjice, Konarnika, Voždovca, Pančeva i to bez autobusa i neorganizovano bez pritiska i svojom voljom. Potpuno drugu težinu ima kada se ovde skupi sedam, osam ili dvadeset hiljada ljudi nego kada stanu autobusi – objašnjava on. Dok Paunović dodaje da nije bitan broj ludi.

– Kvalitet je na našoj strani. Možda je neko baš sada bio sprečen da dođe. Mi smo zimus po kijametu po snegu šetali i bilo nas je mnogo više. Ovde ništa nije izrežirano. Poenta je uvek ista i idemo do kraja – zaključuje Paunović.